Предавање на тему Еурозона као фискална унија: одавно потребан сценариј?

Презентер Проф. Иаин Бегг, Еуропски институт, Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце. Предавање се одржало 21. децембра 2011 године у Сарајеву у пословном центру УНИТИЦ.

Недавни дужнички проблеми у ЕУ су изазвали тврдње одређених коментатора како се сада еурозона суочава са тешким избором између раскидања јединствене валуте и брзог приближавању фискалној унији. С тим у вези Професор Бегг понудио је приказ кризе у еурозони и промјене које се тренутно имплементирају и покушао дати одговоре на питања што би фискална унија могла да подразумијева, те нагласио могуће сценарије и могућности да се реализирају.

Своје рефлексије на расправу Проф. Бегга дали су др. Азра Хаџиахметовић, Економски факултет Универзитет у Сарајеву, др. Светлана Ценић економска аналитичарка и господин Дамир Миљевић економски стручњак. Они су се осврнули на тренутну макроекономску ситуацију у БиХ, њену фискалну и монетарну стабилност те какав ће бити утјецај дужничке кризе еурозоне на БиХ.

Преузмите анализу

Оснивачки састанак Група пријатеља БиХ

У згради Еуропског парламента у Бриселу званично је почела са радом Група пријатеља БиХ у Еуропском парламенту. Ријеч је о неформалној парламентарној групи која окупља чланове Еуропског парламента из свих политичких клубова с циљем јачања парламентарног дијалога са БиХ.

Званичном почетку рада Групе пријатеља БиХ назочио је комесар за проширење ЕУ Штефан Фüле, Министар вањских послова БиХ, Свен Алкалај те 12 чланова државног и ентитетских парламената из БиХ.

Одлазак БиХ парламентараца у Брисел омогућила је, уз финанцијску подршку Амбасаде Велике Британије у БиХ, невладина организација Вањскополитичка иницијатива БХ која је у посљедњих 8 мјесеци активно радила са БиХ парламентарцима на расвјетљавању кључних промјена које су уведене у начину на који функционира ЕУ након ступања на снагу Лисабонског споразума.

Прва обука „Добро управљање: Партнерски рад“

У организацији домаће невладине организације Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ), у понеђељак и уторак (31.10. – 01.11.2011.) у хотелу „Термаг Хотел Јахорина“ на Јахорини одржана је прва обука од превиђени три, под називом „Добро управљање: Партнерски рад“ на којем су учествовали представници невладиних организација широм БиХ. Обуке се врше у склопу активности пројекта под називом ‘Мониторинг корупције и заштита интегритета’ који се проводи уз финансијску подршку Еуропске уније у оквиру ИПА програма.

Обуци су присуствовали представници из невладиног сектора у БиХ који се боре против корупције кроз своје пројекте и активности или исказују посебно занимање за савладавање ових вјештина попут Центра за сигурносне студије, Центра за истраживачко новинарство, Удружење Веста, Центра Цивилних Иницијатива, Транспаренцy Интернатионал БиХ те представника активистичких организација попут Демократског Омладинског Покрета, УГ Зашто не? и сл.

Представници невладиних организација имали су прилику упознати се са сљедећим тематским цјелинама:
• Управљање организационим промјенама
• Вођење организационих промјена
• Тим и тимски рад
• Стицање вјештина за трансформацију сукоба: сукоби, преговарање и посредовање
• Ефикасна комуникација
• Стварање ефикасних партнерских односа: кориштење медија као партнера
• Изврсност у управљању: инструменти за унапређивање доброг управљања

Реализација обуке састојала се од предавања уз Поњер Поинт презентацију, интерактивне комуникације и радионица/вјежби у групама.

Вањскополитичка иницијатива БХ ће у склопу активности овог пројекта наставити свој рад на борби против корупције јачајући капацитете невладиних организација организирајући преостале планиране обуке. Сљедећа обука под називом „Управљање ризицима корупције и интегритет“ ће се одржати до краја ове године а обухватит ће сљедеће тематске цјелине: појам, дијагностицирање и мјерење корупције, алати за израду плана борбе против корупције као и интегритет, процјену ризика и систем управљања интегритетом.

Прва Регионална Конференција: „Парламентарном сурадњом до ЕУ“

Вањскополитичка иницијатива БХ организирала Прву регионалну конференцију чланова парламената из ЕУ, БиХ и региона којој су присуствовали предсједници и потпредсједници Одбора за еуропске интеграције из Хрватске, Црне Горе и Македоније.

Говоре добродошлице су одржали Њ.Е. г. Петер Соренсен, Шеф Делегације Еуропске уније у БиХ, Њ.Е. г. Нигел Цасеy, амбасадор Уједињеног краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске у БиХ, Г. Денис Бећиревић, предсједавајући Представничког дома, Парламентарне скупштине БиХ и Гђа. Дениса Сарајлић-Маглић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ.

У свом уводном излагању, Директорица Вањскополитичке иницијативе БиХ Дениса Сарајлић – Маглић, нагласила је да еуропску путању БиХ одређује потпис стављен на обавезујући Споразум о стабилизацији и придруживању. То што не постоји договор о формирању власти, не значи да се Парламент може одрећи обавеза према Еуропској унији и одговорности према онима који су их бирали, изјавила је гђа. Сарајлић-Маглић. Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине г. Денис Бећировић је додао да је еуропски процес кључан и кад је у питању однос законодавне и постојеће извршне власти. Шеф Делегације Еуропске уније у БиХ и специјални представник ЕУ Њ.Е. г. Петер Соренсен, нагласио је у свом уводном излагању да је сада кључна улога у рукама Парламента, односно парламентарних Комисија за еуропске интеграције – једне на државном нивоу и двију на ентитетском. Амбасадор Велике Британије у Босни и Херцеговини, Њ.Е. г. Нигел Цасеy подсјетио је у свом излагању да Босна и Херцеговина има пред собом још три кључна увјета који се тичу доношења Закона о државној помоћи, Закона о попису становништва и показивања кредибилног напора у провођењу одлуке у предмету „Сејдић – Финци“.

Предсједник Комисије за еуропске интеграције Парламентарне скупштине БиХ г. Халид Гењац изјавио је на конференцији да би наша земља данас имала много бољу претприступну позицију да су њени политички лидери, изгубљено вријеме и енергију коју су улагали у питање формирања нове постизборне власти усмјерили ка испуњавању еуропских увјета.

Весна Пусић, предсједница Националног одбора у Хрватском Сабору и чланица Одбора за еуропске интеграције, изјавила је као учесница конференције да су досадашња искуства њене земље у процесу еуропских интеграција „најупотребљивија“ и искористива за нашу земљу.

Миодраг Вуковић, предсједник Одбора за међународне односе и европске интеграције у државној скупштини, изјавио је као учесник сарајевске конференције да је битан предувјет регионалног придруживања еуропским асоцијацијама – сурадња регионалних земаља, без чега се оне тешко могу квалифицирати.

Јани Макрадули, потпредсједник Собрања, на конференцији је исказао наду, да ће регионалне земље, све заједно, бити у Еуропској унији, мада се засад прибојава негативне, децембарске еуропске оцјене за његову земљу због неријешених питања с Грчком.

Господин Тим Јудах, аутор и репортер с првих линија за тједник “Тхе Ецономист” те гђа. Петра Блаесс, бивша Потпредсједница њемачког Бундестага су такођер узели учешће у панелима конференције.

Изјава Вањскополитичке иницијативе БХ за медије у поводу најновијег извјештаја о напретку ЕУ о БиХ

Према свим најавама, Извјештај о напретку БиХ који ће Европска комисија представити сутра, бит ће један од најгорих који је БиХ до сада добила, јер БиХ још крши Привремени споразум, а нисмо ни створили увјете за ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању који је ратифицирало свих 27 чланица Европске уније.

Извјештај о напретку ће констатирати проблем у процесу ЕУ интеграција, како на техничком тако И на суштинском нивоу, и било би крајње вријеме да га схватимо с већом дозом озбиљност. Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ овом извјештају требао би чак посветити и ванредну сједницу. Парламент би тако требало да извуче одређене закључке и препоруке за институције БиХ које су препознате у ланцу одговорности, како би се направио акциони план за одмрзавање Споразума о стабилизацију И придруживање, те хитно рјешавање преосталих увјета за подношење апликације за чланство у ЕУ до краја године. Овим би домаће институције показале како су достојан партнер у намјерама Делегације ЕУ И Европске комисије да тренутну кризу у БиХ искористи као шансу.

 Четврта Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ), у понеђељак и уторак (03.10.-04.10.2011.) у хотелу „Гарден Цитy“ у Коњицу одржана је четврта радионица пројекта „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручног особље НС РС, ПФБиХ те Парламентарне скупштине БиХ.

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ није посвећено довољно пажње. Стога је циљ овог пројекта да пружи детаљан преглед кључних промјена које су уведене у начину на који функционира ЕУ кроз Лисабонски споразум.

У ту сврху била су планирана четири семинара, која су обухватила презентације о кључним подручјима институционалног развоја: проширење поља суодлучивања између Еуропског парламента и Вијећа; нову улогу државних парламената у склопу нових одредби у Споразуму; промјену природе предсједавања ЕУ са стварањем сталног Предсједника ЕУ; нову архитектуру за управљане вањском политиком ЕУ која произлази из измијењене улоге Високог представника те успостављање Европске службе за вањско ђеловање.

Трећа Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ), у четвртак и петак (30.06.-01.07.2011.) у хотелу „Херцег Етно Село“ у Међугорју одржана је трећа радионица пројекта „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручног особље ПФБиХ те Парламентарне скупштине БиХ.

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ није посвећено довољно пажње. Стога је циљ овог пројекта да пружи детаљан преглед кључних промјена које су уведене у начину на који функционише ЕУ кроз Лисабонски споразум.

У ту сврху планирамо организацију четири семинара, који ће обухватити презентације о кључним подручјима институционалног развоја: проширење поља суодлучивања између Еуропског парламента и Вијећа; нову улогу државних парламената у склопу нових одредби у Споразуму; промјену природе предсједавања ЕУ са стварањем сталног Предсједника ЕУ; нову архитектуру за управљане вањском политиком ЕУ која произлази из измјене улоге Високог представника те успостављање Европске службе за вањско ђеловање.

Разговор уз вечеру са Данелом Серњером: Босна и Херцеговина: „Каква врста државе”

Даниел Серњер је био специјални гост Вањскополитичке иницијативе БХ на вечери која се одржала у четвртак, 16. јуна 2011. године.

Даниел Серњер гостујући професор и предавач у подручју Конфликт менаџмента, и старији члан Центра за Трансатлантске односе при Јохнс Хопкинс школи за напредне међународне студије. Он је такођер професор-предавач на универзитетима Георге Њасхингтон и Георгетоњн.

Серњер је од 1994. До 1996. Године служио као специјални изасланик и координатор, посредујући између Хрвата и Бошњака те преговарајући за први споразум који је постигнут на Даyтонским мировним разговорима.

Округли стол „Инструменти за проширење ЕУ: појачавање или спрјечавања демократизацијских процеса у Босни и Херцеговини?”

Дана 27. маја 2011.г, Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ) и Фондација Конрад Аденауер (КАС) су организирали дискусију у виду округлог стола у Сарајеву на тему “Инструменти за проширење ЕУ: појачавање или спрјечавања демократизацијских процеса у Босни и Херцеговини?”

Невладине организације, организације цивилног друштва и академици су били позвани да учествују у овој сесији те да подијеле своје виђење са водећим њемачким стручњацима, тако што су се фокусирали на питање како тренутни инструменти проширења ЕУ побољшавају или спрјечавају демократизацијске процесе у друштвима Југоисточне Еуропе на примјеру БиХ.

Њемачки стручњаци који су се прикључили овој дискусији су били: Др. Егберт Јахн, Факултет политичких наука свеучилишта у Маннхеиму, Др. Бруно Сцхоцх старији истраживач са Института за мировно истраживање из Франкфурта; Др. Манфред Саппер, главни уредник академског мјесечног часописа “Остеуропа” (Источна Еуропа), из Берлина; Др. Волкер Њеицхсел, уредник академског мјесечног часописа “Остеуропа” (Источна Еуропа), из Берлина; Др. Астрид Сахм, Директор образовног центра из Минска; Бригитте Јахн, Старији професор из Келкхеима; Андријана Преусс, студент докторских студија при Универзитету у Маннхеиму.

Презентација: „Вински сепаратизам без географског поријекла – Ин вино плебисцитум“

Друга у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку Фонда Отворено Друштво одржана је 09.05.2011. године, у Мостару, на тему „Вински сепаратизам без географског поријекла – Ин вино плебисцитум“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Непостојање законске регулативе у Босни и Херцеговини у области винарства и виноградарства наноси велике губитке босанскохерцеговачкој економији. Прије три године донесен је Закон о вину, ракији и другим производима од грожђа, али је приликом израде поџаконских аката установљено да је више од половице његових чланова непроведиво у пракси и закон је стављен ван снаге. Ентитетски закони су такођер мањкави. Према постојећем закону, Федерација БиХ нема скоро никакву надлежност, па је самим тим отежано и праћене развоја виноградарско-винарског сектора. Недостаци у постојећем закону су онемогућили доношење поџаконских аката због чега је у Федерацији БиХ настао проблем пуштања вина у промет, немогућност заштите географског поријекла вина, проблем контроле квалитета вина и др. У Републици Српској ова област је знатно уређенија.

С тим циљем Босна и Херцеговина мора подузети сљедеће конкретне кораке:

1. Прије свега, потребно је осигурати повољнији законодавно-правни амбијент за одрживи развој винарско – виноградарског сектора тиме што ће се успоставити и одржавати јединствено и уређено тржиште вина у складу са стандардима ЕУ-а.

2. Вањскотрговинске аспекте уређења ове области потребно је уредити јединственим законом на државном нивоу, који ће створити законске претпоставке за пласман домаћих производа вани. Детаљнија рјешења се могу осигурати путем паралелних, хармонизираних ентитетских закона.

3. Успоставити ефикасан систем и механизме за испитивање квалитета и органолептичко оцјењивање вина (контрола производње грожђа за производњу вина, контрола производње вина, контрола квалитета вина, заштита географског поријекла вина, пуштање вина у промет, успостава регистара и др.).

4. У појединим сегментима потребно је јасно дефинирати надлежности између свих нивоа власти, а нарочито у Ф БиХ, као и успоставити ефикасан систем инспекцијске контроле и наџора у сектору винарства и виноградарства.