ВПИ БХ другу годину заредом на листи Топ 100 тхинк-танк организација у Централној и Источној Европи

Са поносом вас обавјештавамо да је Вањскополитичка иницијатива БХ другу годину на листи Топ 100 тхинк-танк организација у Централној и Источној Европи, према рангирању угледног америчког програма Института Лаудер, Универзитета Пенсилванија (Го То Тхинк Танкс Индеџ), који већ 14 година рангира најбоље свијетске тхинк танк-ове, као и мреже тхинк танк-ова. ВПИ БХ се налази на позицији број 89.

Поред овог великог успјеха, са поносом вас обавјештавамо и да се и регионална мрежа тхинк танк-ова Западног Балкана, Тхинк фор Еуропе Нетњорк (ТЕН), гђе је ВПИ БХ једна од партнерских организација, нашла се на листи најбољих свијетских тхинк танк мрежа. Више о раду ТЕН-а можете сазнати овђе. ТЕН – Тхинк фор Еуропе Нетњорк се налази на 34. позицији, најбољих тхинк-танк мрежа у свијету.

2019 Го То Тхинк Танк Репорт Индеџ можете пронаћи на линку – хттпс://бит.лy/3бјСутК.

Званично: ЊеБЕР 2.0 је кренуо!

Са поносом вас обавјештавамо да је пројекат ЊеБЕР добио финансијску подршку Европске комисије за свој наставак. Током наредне три године наставићемо да радимо на реформи јавних управа на Западном Балкану.

Шест организација из Западног Балкана, чланица мреже Тхинк фор Еуропе – ТЕН (Центар за европске политике – ЦЕП Београд, Институт за демократију и посредовање – ИДМ Тирана, Институт алтернатива – ИА Подгорица, Вањскополитичка иницијатива – ВПИ Сарајево, Група за правне и политичке студије – ГЛПС Приштина, Институт за европске политике – ЕПИ Скопје), којима координира Центар за европске политике – ЦЕП Београд, и у партнерству са Еуропеан Полицy Центре – ЕПЦ из Брисела, захваљујући финансијској подршци Европске комисије, наставиће свој рад на даљем оснаживању организација цивилног друштва на Западном Балкану са циљем њиховог укључивања у креирање и спровођење реформе јавне управе у складу са захтјевима процеса приступања ЕУ.

Вођен принципима СИГМА иницијативе, ЊеБЕР се заснивао на важности учешћа цивилног друштва у процес праћења напретка влада у реформи јавне управе (РЈУ) на основу захтјева ЕУ. Оснивањем регионалне ЊеБЕР платформе за праћење процеса реформе јавне управе и оснаживањем организација цивилног друштва изградњом капацитета и организацијом консултација, ЊеБЕР је створио притисак “одоздо на горе” за неопходношћу реформи. Ово је поставило темеље за континуирано укључивање цивилног друштва у процес реформе јавне управе, ослањајући се за регионални приступ и регионално упоредиве резултате ЊеБЕР мониторинга.

Под новим називом, Оснаживање цивилног друштва Западног Балкана за реформисану јавну управу, концепција ЊеБЕР 2.0 ослања се на резултате ЊеБЕР-а и ПАР Монитор извјештаја. ЊеБЕР 2.0 наставља са развијеним и доказано ефикасним методом интервенције у који је примјењивао у првом пројекту, односно, да стварање регионалног и локалног притиска, као и потражње за реформом јавне управе у складу са принципима ЕУ јесте најбољи (и једини) начин да се обезбиједи дугорочна ефикасност политике условљавања ЕУ у овој области и да се ове реформе одрже и након што земље Западног Балкана постану чланице Уније.

Циљ ЊеБЕР 2.0 пројекта је оснажено цивилно друштво, ојачано знањем, вјештинама и алатима за праћење реформе јавне управе, пред којем су националне и локалне владе одговорне за квалитет политика, услуге које пружају и цијелокупно управљање на државним и локалном нивоу.

ЊеБЕР 2.0 је кренуо у децембру 2019. и трајаће до децембра 2022. године.

Студијска посјета за побједнике фото конкурса из В4 земаља

У периоду од 14.11.2019. до 17.11.2019. Вањскополитичка иницијатива БХ је организовала студијску посјету у Босну и Херцеговину за младе људе из Словачке, Чешке Републике и Мађарске који су учествовали у фото натјечају на тему “УСПЈЕШНОГ ИНТЕР-РЕЛИГИЈСКОГ СУЖИВОТА И ДИЈАЛОГА“. Учесници у ове три земље су имали прилику да своју слику осмисле на основу видео колажа, који је настао као резултат подијељених личних искустава и размишљања младих људи у БиХ, који су у својим причама приказали једнакости кроз призму интер-религијског суживота и дијалога који чине БиХ јединственом земљом која својим примјером може понудити младим Чесима, Мађарима и Словацима читање хисторије у којој се види да успјешан дијалог између припадника различитих вјерских заједница може бити (и, заправо, и јесте) правило, а не изузетак.
У оквиру студијске посјете, учесници су имали прилику да разговарају са представницима невладиних организација у Сарајеву, Центра за напредне студије и Хуманитy ин Ацтион (ХИА). Такођер, у просторијама Међурелигијског вијећа у БиХ, су се упознали са радом истог те да је то тијело кроз које се истиче добра воља традиционалних цркава и вјерских заједница, да заједничким снагама допринесу изградњу грађанског друштва у дијеловима гдје је утицај цркава и вјерских заједница неприкосновен.
У Музеју ратног дјетињства су имали презентацију, а након тога и обилазак изложбених материјала који се односе на одрастање у рату те су се упознали са причама сваке од младих особа која је доставила неки од предмета који су изложени у музеју. Изложба и идеја успостављања музеја је настала на основу илустроване књиге на 328 страница која је донијела причу генерација одраслих у рату.
Туристичким обиласком града и посјетом музејима и најважнијим хисторијским дијеловима и установама града је завршена студијска посјета за студенте и В4 земаља.
Ове активности су организоване у склопу пројекта под називом „Мy Неигхбоур, Суццесс Сториес оф тхе Интер-фаитх Диалогуе wитхин анд беyонд тхе В4 Цоунтриес“ (Мој сусјед – Успјешне приче међурелигијског дијалога унутар земаља скупине В4 и шире) финансираног од стране Интернатионал Висеград Фунд.

Политичка анализа „Нова динамика Европе! Чему се БиХ може надати?“

Вањскополитичка иницијатива БХ је у сарадњи са фондацијом Фриедрицх Еберт 12.11.2019. године организовала представљање политичке анализе „Нова динамика Европе! Чему се БиХ може надати?“ аутора Давора Вулетића.

Босна и Херцеговина треба унаприједити свој законодавни и институционални оквир како би осигурала испуњавање 14 кључних приоритета из Миšшљења Комисије. То би у сљедећој декади требало да буде једина политичка агенда свих политичких странака у БиХ. Западни Балкан је и даље стратешšки интерес Европске уније али није приоритет. Приоритет Европске уније је радити на властитој способности, а дати времена Западном Балкану да уради домаћу задаћу. Нова динамика одвијат ће се само унутар ЕУ. Босна и Херцеговина се само може надати да ће њене политичке елите коначно кренути напријед.

Циљ ове анализе јесте дати преглед могућих промјена у уну-трашњој и вањској динамици ЕУ политике, као и њене политике ђеловања према проширењу у односу на Западни Балкан, а нарочито на Босну и Херцеговину. Она ће истражити поруке које је у том контексту ЕУ послала прије и након што су формиране нове ЕУ институције. обзиром да су европске ин-теграције двосмјеран процес, анализа ће такођер покушати представити тренутно стање у Босни и Херцеговини у погледу захтјева и очекивања Европске уније у оквиру Процеса стабилизације и придруживања.

Анализа настоји упознати стручњаке за политике ђеловања који долазе из различитих институција, организације цивилног друш-тва, дипломате, међународну развојну заједницу, медије, дужноснике политичких странака и младе политичке вође са могућим дешавањима у формулирању политике ђеловања у ЕУ након европских избора и формирања ЕУ институција током наредних пет година. Она ће им такођер скренути пажњу на учинке таквих дешавања на европске аспирације Босне и Херцеговине.

Учесници панела, аутор анализе, Давор Вулетић (ВПИ БХ), Џенана Хоџић, савјетница у Делегацији Европске уније у БиХ, Осман Топчагић, предсједник Паневропске уније БиХ, бивши шеф Мисије БиХ при Европској унији, Расим Ибрахимагић, Иницијатива за мониторинг европских интеграција, Сарајевски отворени центар и Дарија Рамљак, Дирекција за европске интеграције БиХ у свом обраћању су закључили да Босна и Херцеговина треба фундаментално побољшати свој законодавни и институционални оквир како би осигурала испуњавање 14 кључних приоритета из Мишљења Комисије. Панел је модерирала Хана Соколовић, бивша уредница и новинарка Н1 телевизије.

Презентацији су присуствовали представници организација цивилног друштва, академске заједнице и надлежних институција, резидентних амбасада и мисија у Босни и Херцеговини и медија.

Побједници конкурса за кратку видео причу на тему : “УСПЈЕШНОГ ИНТЕР-РЕЛИГИЈСКОГ СУЖИВОТА И ДИЈАЛОГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Треће мјесто 🥉 – Амина Жигић
Назив приче: Сретно одрастање

У свом кратком видеу нам је испричала о свом сретном одрастању у мултиетничкој заједници које је од ње“направило“ особу са широким погледима на свијет, гдје је створила јака пријатељства са особама друге вјероисповјести.

Друго мјесто 🥈 – Ермил Хорозовић (Завидовићи)
Назив приче: Међурелигијски односи младих

Видео приказује истиниту причу групе студената различитих религија тј.кратки приказ религијског суживота и свакодневних ситуација студената. У видеу су приказане и двије школе под истим кровом које дијели ограда, међутим млади не обраћају пажњу на то. Упознали су се почетком академског школовања, од тада су свакодневно у контакту. Постали су пријатељи који дијеле све, помажу једни другима, организирају дружења, за своје религијске празнике посјећују једни друге и уче традиционално спремање хране за исте. Могу бити примјер како треба „срушити“ ограду коју постави религијски сукоби. Видео још приказује како само можемо имати користи у оваквим ситуацијама и како требамо ширити позитивну енергију а не стварати сукобе, те подстицати друге на иста размишљања и понашања.

📌 Прво мјесто 🏆🥇 – Исхак Дедић (Бужим)
Назив приче: „Зар је битно?“

Три пријатеља тренирају заједно. Један је католик, други православац, а трећи муслиман. То је њима небитно, као што би свима требало бити. Они тренирају и зезају се, а поред тога поштују један другог. Не сметају им небитне разлике, они су пријатељи, то је све што је битно.

Видео колаж доступан овдје.

Текст конкурса доступан овдје.

Проактивна транспарентност и право на приступ информацијама: двије стране истог новчића

Друштва која називамо демократским друштвима замишљамо као окружење у којима власт ради за добробит својих грађана и у сурадњи са њима. Једна од вриједности демократског уређења неке државе је транспарентност рада њених управних структура, као и поштивање неотуђивих права њених грађана. Проактивна транспарентности те слобода приступа информацијама, су основни начини директне комуникације између државе и њених грађана.

Када говоримо о Босни и Херцеговини (БиХ), земљи која је, декларативно, демократска држава, још је далеко од идеала кад су у питању ова два аспекта демокрације. Дијелом њена затвореност долази и од повијесног наслијеђа из доба комунизма, гђе није било уобичајено да се власт правда јавности и оправдава своје поступке и начин рада. Међутим, за ову неовисну државу која тежи ка чланству у Еуропској унији и Еуроатлантским интеграцијама, потребно је промијенити ову парадигму начина комуникације између државе и њених грађана. Како би се изградило повјерење грађана у управу, она мора бити транспарентна, њен рад мора бити видљив и разумљив грађанима, јер се тиме смањује могућност корупције и злоупотребе власти, те омогућује грађанима да узму актвно учешће у доношењу одлука. Но, још је увијек прерано говорити о постојању конзистетнтне проактивне транспарентности у БиХ.

Према истраживањима ЊеБЕР пројекта, перцепција цивилног друштва о квалитету законодавства и пракси приступа информацијама од јавног значаја је на ниском нивоу у свим земљама Западног Балкана, али су БиХ и Црна
Гора на самом дну. Резултати истраживања за БиХ показују да се мање од 30% ОЦД слаже да органи јавне управе у своме раду документирају довољно информација да омогуће јавности испуњавање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Надаље, тек око 20% анкетираних ОЦД је констатовало да су изузеци од претпоставке јавног карактера информација које пружају органи јавне управе адекватно дефинирани
законом те да се адекватно примјењују у пракси. Нешто позитивнија су мишљења за практичне дијелове тражења информација, па се тако информације пружају у траженом формату, унутар рокова и бесплатно. Истраживање је
показало и да већини интернет страница институција у БиХ недостаје прилагођавање информација и података на начин који је разумљив грађанима. Доступне информације су тек дијелом употпуњене, ажуриране, или доступне унутар „три клика“ од почетних страница институција.

Више можете прочитати у политичком сажетку овђе.0

Стратешки оквир за реформу јавне управе

Имају ли владе Западног Балкана учинковите програме за реформу јавне управе? Да ли се реформа јавне управе сврисходно имплементира?. Постоје ли функционалне струцтуре које управљају развојем и проведбом реформи? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици! 

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје

Одговорност

Имају ли земље Западног Балкана добре законе о слободи приступа информацијама и да ли се они конзистентно примјењују? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици!

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе  (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје.

Државни ПАР Монитор – Извјештај за Босну и Херцеговину

Реформа јавне управе (РЈУ) се сматра кључним предусловом свих земаља у процесу интеграција у Европску унију (ЕУ). Као комплексна и свеобухватна реформа, РЈУ у земљама Западног Балкана је строго анализирана кроз СИГМА принципе јавне управе, које је развила ОЕЦД/СИГМА и подржала Европска унија. Принципи дефинишу фунционалну управу у погледу на њену способност да пружи транспарентне, учинковите и ефикасне услуге грађанима и да подржи социо-економски развој.

У контексту великог вањског притиска за осигурање значајног напретка у проведби РЈУ, све важнији су захтјеви унутар земаља за бољом управом, како би континуирано вршили притисак на власти да проводе реформе када, као резултат процеса интеграција, престану вањски притисци и условљавање. Организације цивилног друштва, уз јединствено локално познавање функционалности управа могу предводити заговарачке активности које су усмјерене ка осигуравању боље управе. Неовисни мониторинг РЈУ и дијалози с представницима власти који су засновани на чињеницама могу бити добар начин за постизање овог циља.

На основу наведеног, ЊеБЕР пројекат је извршио први циклус мониторинга. Структуираним приступом, заснованим на чињеницама за мониторинг РЈУ, реформе се приближавају јавности, с посебним фокусом на аспекте РЈУ који су од највећег значаја организацијама цивилног друштва и јавност.
ЊеБЕР мониторинг РЈУ увелико овиси о способностима, знању и вјештинама цивилног друштва Западног Балкана. Он се надограђује на СИГМА принципе јавне управе као темеља РЈУ, док исте анализира кроз независно израђену методологију мониторинга РЈУ. Свеукупна методологија је заснована на одабиру 21 СИГМА принципа у оквиру шест кључних подручја за које се вршио
мониторинг и извјештавања кроз 23 скупна индикатора која се осврћу на различите аспекте РЈУ.

Извјештај доступан овђе.