Презентација анализе „Босанскохерцеговачка кинематографија“

Босанскохерцеговачка кинематографија у посљедњем се десетљећу трансформирала из ратом потпуно прекинуте привредно-умјетничке гране у модеран и разнородан сектор способан да производи високо квалитетан аудиовизуални садржај намијењен једнако домаћој и иноземној публици.

Босанскохерцеговачка кинематографија – Осма у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) уз подршку Фонда Отворено Друштво одржана је 10.10.2012. године, у Сарајеву, на тему „Босанскохерцеговачка кинематографија“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Филмска индустрија је у стању створити нова радна мјеста и произвести различите економске користи те придонијети опћој социјалној и економској кохезији и истовремено бити кључни медиј за пријенос и развој културних вриједности. С обзиром на овакву карактеристику културног добра, филм у већини европских земаља ужива јавну потпору која надомјешта неминовни тржишни неуспјех – узрокован високом цијеном производње, с једне стране, те фрагментираним и ограниченим тржиштем за пласман културних производа, с друге.

Свјетска аудиовизуална индустрија тренутно је на прагу највећих промјена од свог постанка – потпуне дигитализације ланца производње и конзумације аудиовизуалног садржаја. Овако значајне глобалне промјене пружају јединствену прилику за благовремено укључење у свјетске токове и осигурање раста и будућности аудиовизуалне производње у Босни и Херцеговини, но то је једино могуће осигурати системским рјешавањем јавне потпоре аудиовизуалном сектору, без које успјешнога аудиовизуалног сектора не може бити.

Уводну ријеч подијелили су г. Салмир Каплан, министар Федерално министарство културе и спорта, г. Мирсад Пуриватра , директор Сарајево Филм Фестивала , гђа. Амра Бакшић-Чамо, предсједница Удружења филмских радника у БиХ, као и г. Амер Капетановић, предсједник Управног одбора Фондације за кинематографију, те г. Јован Марјановић, представник ФБиХ при Еуроимагесу, који је, као члан радне групе, говорио и о основним смјерницама Закона о аудиовизуалном стваралаштву који је у припреми у Министарству културе и спорта ФБиХ.

Како је наглашено на скупу, БиХ је отишла корак напријед у контексту испуњавања еуропских норми у аудиовизуалном стваралаштву и то пријемом у чланство у програму Медиа 2007 ЕУ. Са овог аспекта, овај сектор је скоро па потпуно интегриран у овај еуропски програм што значи да културни ђелатници из Босне и Херцеговине, равноправно са другим чланицама ЕУ и осталим државама учесницама, имају право да учествују у свим позивима за подношење приједлога културних пројеката и иницијативама које се суфинанцирају из Медиа-е.

Међутим, упозорено је да овај успјех не смије да створи предоџбу о идеалној ситуацији у овом сектору. Као што је истакнуто, аудиовизуални сектор се суочава са сљедећим проблемима: врло низак ниво средства утрошен у овај сектор што резултира и ниским аудиовизуалним капацитетом од неколико филмова годишње, јавни емитери не партиципирају у продукцији, кино тржиште је у кризи, филмови се приказују у поливалентним салама. Учесници су били сугласни да је потребно да БиХ пређе из фазе финанцирања у фазу креирања и осмишљавања смјерница за аудиовизуални сектор. БиХ се треба ослонити на своју компаративну предност у филмској индустрији. На скупу је речено како наша продукција не може бити холивудског реномеа, али зато можемо подупријети стварање и развијање ‘бутик продукције’.

Презентацији су присуствовали представници домаће филмске индустрије и аудио визуалног сектора попут ФЛАСХ продукције, ПРИМЕ ТИМЕ, ФАБРИКА, ВИА МЕДИА, ВИЗАРТ ФИЛМ Бања Лука, РЕФРЕСХ продуцтион. Такођер, били су назочни и представници владиног сектора попут Парламентарне скупштине БиХ и Парламента Федерације БиХ, Предсједништва БиХ, Министарства цивилних послова БиХ, Федералног министарства културе и спорта, Министарства просвјете и културе РС, Министарства културе и спорта Кантона Сарајево, Регулаторне агенције за комуникације (РАК) и други. Свој интерес за ову презентацију исказали су и представници невладиног и образовног сектора попут КритеОН-Фестивал филмски сусрети, Сарајевска школа за науку и технологију – Сарајево Филм Ацадемy и други.