Програми ЕУ у Босни и Херцеговини – равноправан партнер ЕУ или недовољно искориштен потенцијал?
Програми Европске уније као што су Ерасмус+, Хоризон 2020, Креативна Европа и многи други имају за циљ да подржавају унутрашње политике ЕУ а своје учешће у тим програмима има и Босна и Херцеговина. Без обзира што у начелу програми служе да јачају унутрашње политике ЕУ, логика учешћа држава као БиХ произилази управо из жеље да се политике и стандарди ЕУ приближе тим државама, као и из чињенице да корисници из таквих земаља добију могућност да кроз пројектне активности остваре конкретне резултате из своје области, развију партнерске мреже и појачају своје дјеловање.
Велики број студената, научника, истраживача, институција, невладиних организација, градова и опћина у Босни и Херцеговини је до сада користио могућност учествовања на неком од програма. Утисци су веома позитивни, а кроз успјешне примјере учесника из наше државе, Босна и Херцеговина је показала да има довољно потенцијала да кроз ову димензију европских интеграција ипак иде успјешније и брже од званичних државних политика.
Анализа ВПИ је настојала да свим заинтересованим странама понуди један осврт на досада учињено и на рјешавање препрека путем којих се у будућности могу остварити и очекивати бољи резултати. Зависно од програма до програма резултати Босне и Херцеговине су варирали, али је генерални тренд да се резултати крећу у оквирима онога што су оствариле и већина држава регије.
Средства која би Босна и Херцеговина уплаћивала као „улазну карту“ би обично била враћена у државу кроз одобрене пројектне активности. Овђе је свакако битно нагласити да Босна и Херцеговина има значајну и круцијалну подршку европских институција које сносе велику већину (у принципу око 90%) трошкова нашег учешћа у појединим програмима.
Такав однос ће се постепено мијењати, Босна и Херцеговина ће преузимати већи дио финансијских обавеза, поготово како процес европских интеграција буде одмицао. Ради тога је неопходно већ сада стварати претпоставке којим би се осигурало позитивно учешће и у будућности, а то ће се остварити само кроз повећање обима учешћа корисника из Босне и Херцеговине у сваком од програма у којима имамо приступ. То није нереално обзиром да занимање и потенцијал код корисника за програме умногоме превазилази досада остварене резултате.
Уз једноставне подстицаје и бољу видљивост програма могуће би било остварити и боље резултате. Питања као што су суфинансирање, проактивнији и поједностављен однос приступања програмима (и одсуство политизације у том процесу), боља комуникација између институција и корисника, практични примјери корисницима о начину аплицирања и кориштењу средстава, пуна функционалност уреда који се баве програмима; само су тренутно најактуелнији фактори на којим би се требало радити.
Оно што се мора навести као закључак јесте да је остваривање бољих резултата у интересу свима, те је стога неопходно радити на заједничкој агенди која ће се на стратешки и плански начин односити према учешћу Босне и Херцеговине у програмима ЕУ.
Програми ЕУ у Босни и Херцеговини – равноправан партнер ЕУ или недовољно искориштен потенцијал?
