Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема
Ово је прича о јачању слабијих моћи које су помогле преобразити односе између држава у трокуту Загреб-Београд-Сарајево. На подручју тога троугла данас живи петнаестак милиона људи различите етничке и конфесионалне припадности, дубоко кроз хисторију посвађаних око прошлости, који се тешко могу сложити око садржаја било које хисторијске читанке, али опет толико сличних те економски и културно међуовисних. При чему, сведено на геометријски модел, Загреб – Сарајево и Сарајево – Београд су катете, а хипотенуза тога троугла је линија Београд – Загреб. Ако бисмо за тренутак односе међу државама свели на геометријски образац, онда бисмо примјењујући Питагорину теорему дошли до закључка, дакако фигуративнога, да је збир цјелокупних односа у овоме троуглу једнак збиру односа ЗАГРЕБА и БЕОГРАДА као његове хипотенузе. Ова геометријска лекција и њезина, можда мало усиљена, примјена на регионалне односе ипак нас доводи до јединственог закључка који итекако одговара реалности – Загреб и Београд су увијек држали и још држе кључеве регионалних односа, посебно на простору који је предметом ове анализе.
Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема
