Наших 14 – аларм за буђење или изговор за статус qуо?!

Comments: 0

Избори су завршени у октобру прошле године, али БиХ још увијек нема формирано Вијеће министара нити Владу Федерације БиХ, па је тако и Мишљење Европске комисије по питању Босне и Херцеговине “срушило” сав оптимизам и прогнозе лидера да ће ова земља добити кандидатски статус до краја године.

С друге стране, ако се већ данас суочимо са стварношћу везаном за наше капацитете интегрирања у ЕУ уз овакав државни систем и систем вриједности који доминира међу домаћим политичким елитама, можда ипак успијемо до краја године показати да смо упалили аларм за буђење и дефинисали кораке за провођење “наших 14” што би значило да је БиХ напокон спремна да “доведе своју кућу у ред” и да на све одговори конкретним радом и резултатима.

Еуропска Унија је своје мишљење доставила на основу процјене тренутног система функционисања институција, политика, и правних прописа те онога што је потребно ускладити са еуропским политикама и правном стечевином тзв. Ацqуис. Али, и кроз поштивање људских права и имплементацију пресуда Еуропског суда за људска права као и обавезне успоставе савремене грађанске парламентарне демократије. Међутим, ЕК у свом мишљењу није прецизније одредила шта је оно од набројаних 14 што је БиХ потребно за кандидатски статус. Једино прецизно што се у овом моменту може рећи јесте да је БиХ јако далеко од кандидатског статуса те да јој слиједи један тежак период, период преласка са ријечи на ђела.

Одговорити на пар хиљада питања из упитника Комисије је једно и заслужује похвалу но “наших 14” подразумијева свеобухватне смјернице за реформе које земља треба да проведе како би добила препоруку за отварање преговора о придруживању ЕУ. Добила се једна дијагноза стања и разумски, системски и суштински рецепт за оздрављење. Одмах послије овог рецепта иде добро познати увјет за БиХ, а то је да изабрани званичници заиста имају политичку вољу за овај процес у земљи која је за ЕУ окарактерисана као земља друштвеног, политичког и економског хаоса.

Уз Мишљење се налази и аналитички извјештај који упоређује ситуацију у Босни и Херцеговини са стандардима који се примјењују у земљама чланицама ЕУ, укључујући питања као што је унутрашње тржиште, јавне набавке, политика конкурентности, околиша, сигурности хране и заштите потрошача.

Уз ЕУ подршку, БиХ је проводила реформе, од правосуђа, полиције и јавне управе до образовања и економских реформи и одређени напредак јесте постигнут. Међутим, много тога је још пред нама. Можда се зато очекивало да ће само то бити довољно барем за препоруку за кандидатски статус уз пар похвала од стране међународних званичника.

Али…

Босна и Херцеговина и даље не задовољава критерије који се односе на стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштивање и заштиту мањина, треба да усклади свој уставни оквир са европским стандардима и осигура функционалност својих институција како би могла преузети обавезе у вези са Европском унијом те унаприједити свој изборни оквир и функционисање правосуђа. Исто тако, треба оснажити превенцију и борбу против корупције и организованог криминала те осигурати ефективно функционисање система управљања границом, миграцијама и азила те у потпуности провести основне кораке у реформи јавне управе.

Само кад су у питању економски критерији, одређени степен макроекономске стабилности је постигнут, али то су само мали кораци јер и у овом случају БиХ треба да ради на рјешавању силних препрека за правилно функционисање тржишних механизама као што су слаба владавина права, велика бирократија, корупција, дуготрајни и претјерано сложени управни поступци, што највише осјете грађани, који не виде побољшање и којима сигурно изостанак препоруке за кандидатски статус не пада тешко јер њих интересује када ће се у БиХ живјети боље и приближно просјеку ЕУ, а садашње стање и Мишљење су само потврда да живе у земљи у којој вриједе закони и стандарди који су далеко од оних који важе у ЕУ, али далеко и од оних који важе у земљама регије.

Једина земља са којом је БиХ у овом моменту на истом нивоу јесте Косово, и то у јавној управи, владавини права и економији, што су приоритети Еуропске комисије.

С друге стране, поређење са Албанијом задњих дана није ријеткост јер је БиХ добила исто Мишљење које је Албанија добила 2010. године. Међутим, многи предвиђају да БиХ на свом ЕУ путу за Албанијом касни минимално 10 година. За БиХ и Албанију се ове године оцијењивало стање у четрдесет подручја, и само у једном подручју, заштити интелектуалног власништва, БиХ је оцјењена мало боље од Албаније.

Да ли ће доћи до кандидатског статуса, виђећемо. Зависи од политичких прилика и проматрања нове Комисије и земаља чланица на ту тему. ЕУ има велика очекивања од домаћих лидера региона, да направе један конкретан помак као што су то направиле Сјеверна Македонија и Грчка, да покажу опређељење за рјешавање дуготрајних спорова и наставак пута ка ЕУ. А изгледа, да некада ни то није довољно…. Виђет ћемо у периоду испред нас…

Једно је сигурно, потребна је конкретнија понуда из ЕУ и држава чланица. Она мора бити нешто опипљиво, али и важно за свакодневни живот грађана, нпр. повећање финансијске и техничке подршке. Ово је неопходно за изградњу спремности у Парламентима и владама БиХ да се договоре о приоритетима које је одредила Комисија или с друге стране, битно за грађане да направе корак и мијењају оне који се не желе сложити.

ЕУ мора наставити ширити свој утицај уколико мисли уопће имати конкретних потеза у циљу очувања идеје уједињене Еуропе. С друге стране, Босна и Херцеговина, нема више прилика за пропустити и лопта је у нашем терену, вријеме је да радом постигнемо тај дуго очекивани погодак!

Пише: Анида Шабановић

Текст написан за Еуропеан Њестерн Балканс (ОПИНИОНС) – на енглеском језику