Приказ књиге „Босна и Херцеговина и Европска унија-претпоставке и досези интеграције“ ауторице др.сц. Ходе Дедић
У издању Босанске ријечи из Тузле крајем 2015.године је штампана књига „Босна и Херцеговина и Европска унија-претпоставке и досези интеграције“ ауторице др.сц. Ходе Дедић. Књига је почетком 2016.године представљена у оквиру пројекта Година културе БиХ – Аустрија, а промовисана је и на овогодишњем међународном Сајму књига у Сарајеву. У фокус књиге се поставља питање односа процеса европеизације и интерних промјена у Босни и Херцеговини.
У књизи су елабориране теоријске основе европских интеграција, идеја и процес европског уједињења, као и политички систем и начин одлучивања у институцијама Европске уније. Ауторица истражује цјелину политике европских интеграција у контексту проширења Европске уније и на том основу претпоставке заснивања и одвијања процеса интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију. У времену од преко шест деценија свог постојања, Европска унија се показала као алтернатива историјским творевинама – националним државама, постајући конкурентна заједница држава на глобалној равни. Мотиви за интеграцију у Европску унију су у протеклих шест деценија били доминантно политичке нарави јер је чланство у Европској унији свакој држави појединачно омогућило стабилан политички развој и економски напредак. У књизи се феномен европских интеграција проучава у контексту сложеног друштвено-историјског и социјалног развоја држава на европском простору након Другог свјетског рата.
Босна и Херцеговина се у односу на државе региона, налази у специфичном транзицијском процесу. Процес постсоцијалистичке транзиције Босне и Херцеговине, који се одвија паралелно с њеним ситуирањем у институције ЕУ, одређен је и ангажманом међународне заједнице на темељу овлаштења која проистичу из Дејтонског мировног споразума. Анализирајући одреднице политичког уређења и политичког плурализма у БиХ, почев од првих избора након потписивања Дејтонског мировног споразума, а у корелацији са улогом међународне заједнице и Европске уније у БиХ, ауторица елаборира обликовање и проведбу реформи у процесу интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију. Уз анализу историјско-културолошких и политичких претпоставки интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију, кроз компаративну анализу у књизи су представљени ефекти чланства у ЕУ држава централне и југоисточне Европе.
Посебна пажња је посвећена грађанској перцепцији интеграције државе Босне и Херцеговине у Европску унију и историјском развоју цивилног сектора у БиХ од зачетка реформи у периоду османске владавине у 19.стољећу до обликовања и улоге цивилног друштва у постдејтонском развитку Босне и Херцеговине. У различитим историјским фазама друштвеног и политичког развоја Босне и Херцеговине од османског и аустро-угарског периода, периода између два свјетска рата, времена социјалистичког развоја (1945-1992) у Босни и Херцеговини су се развијале институције грађанског друштва. Чланство Босне и Херцеговине у Европској унији, унаточ превладавајућим ентичким пођелама бх.друштва у цјелини, наилази на већинску подршку грађана БиХ. Међутим, воља грађана за интеграцијом БиХ у ЕУ се, због неразвијене улоге цивилног секора у БиХ и маргинализације грађанина као појединца, није успјела аутентично артикулисати.
Анализа политика парламентарних странака и стратегије и мјера институција међународне заједнице које имају овлаштења за провођење Дејтонског мировног споразума омогућила је постизање увида у спознају противријечности унутар процеса транзиције босанскохерцеговачког друштва и интеграције у Европску унију. У односу на друге постсоцијалистичке земље, Босна и Херцеговина има специфичну друштвено-историјску позицију у одвијању интеграцијског процеса за стицање чланства у Европској унији. У том процесу, европске интеграције се јављају као главни друштвено-историјски процес унутар кога се омогућују реформе и интеграција бх.друштва и државе Босне и Херцеговине.
