Интервју са Лејлом Рамић-Месиховић: На путу за ЕУ тренутно смо мало испред Косова
Преносимо интервју Лејле Рамић-Месиховић, директорице Вањскополитичке иницијативе за Н1 телевизију
Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић на јучерашњој конференцији за новинаре изнео је пред јавност детаље усвојеног механизма координације.
Овај механизам Вијеће министара БиХ је усвојило 26. јануара, али јавност о томе није била обавештена.
Усвајање механизма координације био је један од два главна услова да би апликација БиХ за чланство у ЕУ била кредибилна. О механизму координације разговарали смо са Лејлом Месиховић, директорицом Вањскополитичке иницијативе БиХ.
Савјет министара и предсједавајући ВМ јучер су били изложени коментарима да је поменути механизам координације усвојен у тајности, иако је Денис Звиздић рекао да је текст механизма достављен владама ентитета на упознавање пре десетак дана.
“Подсетила бих да је ово резултат политичких преговора. Неки од њих су рекли да трају од јула прошле године што значи да за њих није новина. Питање је који су нивои власти били упознати с доношењем те одлуке. То носи питања колико су одређени нови спремни за задатке које им задаје механизам координације “, рекла је Месиховић.
Одлука о усвајању објављена је у Службеном листу БиХ.
“Механизам координације би требао осигурати један добар систем ефикасан комуницирања с Бриселом једним гласом. Примарни задатак је обезбеђивање комкуникације везано за теме европске интеграције, долазак до једног решења по питању и једног става према Бриселу”, казала је директорка Вањскополитичке иницијативе БиХ.
Постоје информације да све земље ЕУ не подржавају предавање апликације БиХ за ЕУ. Шта ако не буде подршке свих чланица ЕУ?
“То није никаква драма, јер се то десило са Албанијом. Не требамо бити негативни већ проактивни и да чинимо све да добијемо кандидатски статус, како се најављује, средином идуће године”, сматра гошћа јутарњег програма Н1 телевизије.
Лејла Месиховић је рекла како је БиХ прије неколико година добила пробни задатак да испуни двије групе питања, а то су јавне набавке и област животне средине. “Област животне средине је јако битна област и ту заједничке надлежности не смеју бити дељене на ентитетске надлежности већ треба заједнички радити на њима.”
Она је истакла да грађани БиХ који су порески обвезници би требали знати да је механизам координације један захтјев који је испуњен и он је ту.
“Цивилно друштво и грађани би се требали укључити у степен ефикасности који ће получити механизам координације. Све је уреду док нешто функционише јер ми то плаћамо као порески обвезници, међутим када нешто не функционише а грађани и даље плаћају то није уреду и сви требамо бити помало забринути “, казала је Месиховић.Обично за механизме који се тек уводе постоји неки рок.
“У овом случају тог рока нема. За надати се уколико не функционише да се мења. Доношење одлука се предвиђа концензусом, а то је код нас потенцијал за блокаду. Ако неко из великог форума не да свој глас ту се одлука не може донети. То ће захтевати измену политичке културе. Уколико дође до битних радикалних измена политичке културе и интеракције механизам координације би могао бити изводљив, али остаје да се види “, сматра Месиховић.
На питање шта би могао представљати проблем, директорица Вањскополитичке иницијативе БиХ је казала да се сви нивои власти требају доказати.
У тексту механизма координације говори се о вертикалној координацији.
“Ту је очито био нагласак јер вертикална координације подразумијева подјелу надлежности који је био највећи камен спотицања на бх. Политичкој сцени”, рекла је Месиховић.
Механизам координације би требао помоћи да се одреди административна процедура која говори шта се дешава након што Европска комисија путем Мисије БиХ при ЕУ у Бриселу проследи сет питања БиХ.
Други услов за кредибилну апликацију је адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању о чему се воде преговори са ЕУ. Савјет министара БиХ је усвојило преговарачку позицију наше земље што се овог питања тиче. Наставак преговора заказан је за 16. фебруар.
Месиховић је дала свој суд и о тренутној, реалној, позицији БиХ на путу према чланству у ЕУ.
“Ако узмемо регион, сећам се периода када смо радили студију изводљивости која треба рећи да ли се БиХ требају дати преговори за Споразум о стабилизацији и придруживању. Тада су се власти брзо договориле како да испуне упитник и добила се позитивна оцена. У том тренутку смо били испред Србије, пре десет година. Тада су и колеге из Црне Горе су долазили да уче о биометријском систему. Према томе могу рећи да ми нисмо никакви левати и само нам треба што мање политичких трвења и права одлучност “, одговорила је она и додала да смо тренутно мало испред Косова.
“Када крену именовања видећемо колико је све ово изводљиво. Рока нема, али било би добро да има. Постоје индикатори помоћу којих ћемо видети како све функционише. Али, Брисел нас гледа, земље чланице нас гледају и одлуке није довољно усвојити већ и проводити . ako имамо стандард којег треба провести у целој БиХ, проблем ће бити ако га само један кантон не жели спровести “, закључила је Месиховић.
