Интервју са Аднаном Ћеримагићем: ЕУ мора прихватити своју улогу и у добрим и у лошим процесима који се догађају у БиХ
Преносимо интервју Аднана Ћеримагића, аналитичара Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ) и вањског сарадника ВПИ БХ преузетог са портала Вијести.ба
ВИЈЕСТИ.БА: Иницијатива за европску стабилност (ЕСИ) већ дуже вријеме заговара да БиХ што прије поднесе апликацију за чланство у ЕУ. Жељели сте чак да то буде до 20. годишњице Дејтонског споразума. Очекујете ли да ће се то десити у наредних мјесец или два мјесеца, како је у Бриселу најавио предсједавајући Вијећа министара БиХ?
ЋЕРИМАГИЋ: Зар није у октобру ове године Предсједништво БиХ усвојило закључак да ће БиХ, без обзира на све, најкасније до краја децембра ове године предати захтјев за чланство у ЕУ? Зар није још у марту 2012. године Предсједништво БиХ у Бриселу јавно најавило предају захтјева до јуна 2012. године?
Да би се у односима ЕУ и неке земље могло нешто очекивати онда би потези актера морали бити логични. Али, нажалост, у односима ЕУ и БиХ, већ годинама мало тога је логичног. Да се ЕУ односи према БиХ на исти начин као и према свим другим земљама у сусједству, онда би једино логично и очекивано било да је БиХ захтјев за чланство у ЕУ предала средином 2008. године, одмах након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Као што су то урадиле и све друге земље западног Балкана. Нити једна од држава западног Балкана није чекала ступање на снагу ССП-а. А према најновијим изјавама ЕУ званичника за БиХ није ни то довољно. Нажалост, наратив који најчешће чујемо је да су за такву ситуацију криви бх. политичари који не могу да се договоре ни о чему, те да су криви лоша и фрагментирана администрација и компликована уставна структура.
Ако политичари у БиХ не буду имали више вјере у БиХ, више храбрости и буду чекали на јасан знак из сваке од 28 земаља чланица и ЕУ институција онда ће БиХ остати на истом мјесту нелогичног пута ка ЕУ којим иде од 2006. године. И који не води у остварење визије о БиХ као чланици ЕУ.
ВИЈЕСТИ.БА: Можете ли детаљније објаснити тај нелогични однос БиХ и ЕУ?
ЋЕРИМАГИЋ: Од средине прошлог десетљећја ЕУ је за БиХ бирала један лош услов за другим. Па се и због тога данас на пољу ЕУ интеграција БиХ налази 19 година иза Словеније, 12 година иза Хрватске, 7 година иза Црне Горе и 6 година иза Србије. Квалитета демократије, владавине права или економије није драстично боља у, напримјер Црној Гори, да би тиме могли објаснити заостајање од 7 година.
Од 2006. године БиХ је изгубила годину дана због реформе полиције. У том тренутку таква реформа полиције БиХ није ни требала. Сигурносна ситуација је према оцјени релевантних међународних организација била боља него у великом броју земаља чланица ЕУ, сваки бх. полицајац је већ тада имао цертификат УН-а, полицијске снаге имале су одређени ниво мултиетничости, а двадесет посто полицајаца је радило у агенцијама на државном нивоу.
Када је ЕУ коначно схватила да је тај услов био грешка и онда допустила потписивање ССП-а, за наредни корак, то јесте захтјев за члансво у ЕУ, као услов је поставила раздвајање ОХР-а и Уреда специјалног представника ЕУ. На чију брзину и начин транформације политичари у БиХ нису могли имати никакав утицај. Јер се радило о интерном и техничко-административном процесу између ЕУ институција и осталих земаља чланица ПИЦ-а.
Након тога је дошао услов проведбе пресуде у случају Сејдић и Финци. Свима је јасно да БиХ мора проводити пресуде Европског суда за људска права, али није јасно како је ЕУ могла поставити то као захтјев према БиХ у тренутку када је 2011. године БиХ имала свега 17 непроведених пресуда, а пуноправне чланице ЕУ као што су Словенија 228, Мађарска 260, Бугарска 344, а Италија чак 2,522. Уз то и правна основа за пресуду, барем дио о Предсједништву БиХ, је Протокол 12 конвенције, који је ратификовала БиХ и само 8 од 28 земаља чланица ЕУ. Међу оним за које тај протокол не важи су Уједињено Краљевство и Шведска. ЕУ је мислила да у БиХ треба да вриједи оно што не вриједи у чланицама ЕУ. Почетком 2014. године је ЕУ разумјела ове аргументе, али скоро двије године касније БиХ још није предала захтјев за чланство.
Из свих ових разлога заговарамо и очекујемо апликацију за чланство у ЕУ што прије. Која би, уз разумјевање земаља чланица ЕУ и политичара у БиХ свега што је до сада урађено како треба и погрешно, могла бити добитна комбинација за извлачење БиХ из тренутне изолације, застоја и друштвено-економског пропадања.
ВИЈЕСТИ.БА: Један од услова за подношење апликације је механизам координације. У недавном интервјуу казали сте да оно што је БиХ до сада урадила у посљедњих годину дана, говори да координација постоји. Појасните нам овај став.
ЋЕРИМАГИЋ: Не само због оног што је БиХ урадила од избора у октобру 2014. године, већ и због онога што је урађено у задњих петнаест година.
У свијету ЕУ институција, великог броја земаља чланица ЕУ и интелектуалаца, држава БиХ је крива за све лоше што се догађа у њој. Док су за све добро заслужни искључиво ЕУ и међународна заједница.
У таквом свјету нажалост живи и велики број политичара у БиХ, па због тога у Брисел и главне градове земаља чланица ЕУ чешће иду да објасне шта им се у БиХ не свиђа, те зашто странци морају да подрже баш њихову политичку опцију и баш на том питању. Умјесто да иду на пут у главне градове ЕУ да кажу шта су урадили, шта планирају да ураде и зашто су спремни за наредни корак на ЕУ путу.
Допустите ми само да подсјетим на једну ствар. На визну либерализацију 2009. и 2010. године, која је у БиХ, као и Албанији, дошла годину дана касније у односу на земље у сусједству, али је дошла. И то само и захваљујући томе што је ЕУ поставила јасну листу услова заснованих на правној стечевини ЕУ и што су бх. политичари знали да ако те услове не испуне њихови грађани неће моћи путовати у ЕУ. Дакле, када је ЕУ била строга и праведна, БиХ је показала да координација, усклађивање са ЕУ законодавством и компромиси нису немогући.
Много је и других примјера, али се о њима не говори. Напримјер, преговори о садржају Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ 2005. године. Еуропска комисија је очекивала да ће ови преговори са БиХ због уставних надлежности и отежане координације трајати најмање 15 мјесеци. Мултиетнички бх. преговарачки тим под водством Игора Давидовића, Лидије Топић и Османа Топчагића је тај посао одрадио за 13 мјесеци. И добио похвале за своју припремљеност, стручност и брзину од стране тадашње Еуропске комисије. Али, онда је дошла полицијска реформа и све што нас је довело ту гђе смо.
ВИЈЕСТИ.БА: Услов је и прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању у дијелу који се односи на традиционалну трговину. Шта ће конкретно БиХ значити адаптација овог споразума?
ЋЕРИМАГИЋ: Допустите ми да прије свега разјасним једну ствар. ЕУ не може зауставити бх. институције да пошаљу захтјев за чланство у ЕУ. То је једно кратко писмо које у име БиХ може послати Предсједништво БиХ. Услова за слање тог писма не може бити.
Оно што земље чланице ЕУ говоре БиХ јесте да Вијеће ЕУ, тј. 28 земаља чланица ЕУ, неће моћи то писмо ставити на свој дневни ред и једногласно одлучити да га упуте Еуропској комисији на даље поступање све док БиХ не испуни неке услове. Међу тим условима тренутно је и адаптација ССП-а. Што је још један примјер комбинације површног условљавања ЕУ према БиХ и бх. политике која своје ионако оскудне ресурсе усмјерава у заштиту нечега што неће спасити БиХ.
Нажалост, многим још увијек није јасно да економију БиХ неће спасити затварање и фрагментација сопственог тржишта. Економију БиХ могу спасити стварање јединственог тржишта и његова интеграција у јединствено тржиште ЕУ од више од 500 милиона људи, те значајно већа производња и драматично већи извоз. Који може доћи само уз веће стране инвестиције.
Уз такву логику би нам свима требало бити јасно да је оно што БиХ треба уствари квалитетна индустријска политика. Нарочито у секторима гђе БиХ има традицију, ресурсе и знање: дрвна и текстилна индустрија. Али у односима ЕУ и БиХ нема пуно логике, па су БиХ и ЕУ, кроз реформску агенду, одлучиле да је приоритет смањење намета на плате. У тренутку када је цијена радника са платом и наметима у текстилној индустрији у БиХ мања него у земљама чланицама ЕУ или земљама региона. Само из тога је јасно да то што страни инвеститори не долази у БиХ нема везе са наметима на плате. Али свеједно, у реформској агенди мјера за смањење намета је централна, а индустријска политика није споменута нити једном.
Било која од двије могуће опције које институције имају у вези адаптације ССП-а држави БиХ, њеним становницима и економији неће значити ништа. Осим што ће у случају одлуке да не изврши адаптацију ССП-а своје оскудне ресурсе морати усмјерити на одбрану такве одлуке, умјесто на процес ЕУ интеграција, довршетка процеса стварања јединственог тржишта у БиХ, који би могао привући инвестиције и отворити нове послове. Или на завршетак процеса приступања Свјетској трговинској организацији који траје предуго, још од маја 1999. године.
ВИЈЕСТИ.БА: Аналитичар ЕУ интеграција Зекеријах Смајић упозорио је у разговору за Вијести.ба да ће, након одлуке Владе РС о прекиду сарадње са државним правосудним и сигурносним органима, процес ЕУ интеграције поново бити на чекању све до хармонизације односа између Сарајева и Бањлуке. Дијелите ли његово мишљење?
ЋЕРИМАГИЋ: У нелогичном односу ЕУ према БиХ који већ предуго траје све је могуће. И ништа није могуће. Земље чланице и ЕУ институције могу схватити ову одлуку Владе РС као потврду незрелости бх. политичара и институција. Као потврду да БиХ не жели у ЕУ. И да њени политичари и институције нису спремне за захтјев за чланство. И онда могу закључити да БиХ мора остати ту гђе јесте све док се сви њени политичари не договоре о свему што ЕУ на бх. политичкој површини види као проблеме.
А могуће је и да погледају у прошлост, па да виде када и зашто је БиХ ишла напријед, а када и зашто је стагнирала. И да прихвате и своју улогу у добрим и лошим процесима који су се догађали у БиХ. Те погледају још једном у одговоре на два пробна упитника из јуна 2012. године, које је Еуропска комисија о заштити околиша и јавним набавкама упутила БиХ и на које је БиХ одговорила изненађујуће добро. И да из тога закључе како је администрација у БиХ спремна да одговори на упитник о кандидатском статусу. Те да у БиХ још увијек има политичара који су спремни да гурају тај процес напријед. И онда да закључе да је вријеме за давање праве шансе БиХ да се још једном покаже добром у конкретним задацима везаним за процес прикључења ЕУ. И да након визне либерализације крене даље.
Разговарала: Невена Шаренац (Вијести.ба)
