Давор Вулетић: Тридесет мјесеци Брдо – Бријуни процеса
Процес Брдо-Бријуни прије двије су године покренуле Словенија и Хрватска како би се регионалном сурадњом на највишем нивоу дао политички потицај и подршка рјешавању отворених питања али и формулирао заједнички интерес и наступ политичких челника Западног Балкана према ЕУ и њеним државама чланицама.
У Загребу је прошле седмице одржан регионални састанак процеса Брдо-Бријуни на којему су се окупили челници земаља југоисточне Еуропе. Састанку, који су организирали предсједници Хрватске Колинда Грабар-Китаровић и Словеније Борут Пахор, присуствовали су сви челници земаља југоисточне Еуропе: чланови Предсједништва БиХ Драган Човић, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић, србијански предсједник Томислав Николић, македонски предсједник Георге Иванов, црногорски предсједник Филип Вујановић, предсједник Албаније Бујар Нисхани те косовска предсједница Атифете Јахјага.
Процес Брдо-Бријуни прије двије су године покренуле Словенија и Хрватска како би се регионалном сурадњом на највишем нивоу дао политички потицај и подршка рјешавању отворених питања али и формулирао заједнички интерес и наступ политичких челника Западног Балкана према ЕУ и њеним државама чланицама. Иницијатива предвиђа да се једном на годину окупе предсједници држава југоисточне Еуропе с почасним гостом из једне од водећих земаља ЕУ-а.
Први је састанак на врху одржан у српњу 2013. у Брду код Крања. Почасни гост био је француски предсједник Францоис Холланде. Годину дана послије одржан је састанак у Дубровнику, а гошћа је била њемачка канцелара Ангела Меркел. Трећи је одржан љетос у Будви гђе је почасни гост био аустријски предсједник Хеинз Фисцхер.
Загребачки је суммит четврти у тридесет мјесеци постојања ове иницијативе, а други ове године. Почасни гости су овај пут били амерички потпредсједник Јое Биден, предсједник Еуропског вијећа Доналд Туск те поново аустријски предсједник Хеинз Фисцхер.
Овај други овогодишњи сусрет Брдо – Бријуни или (ББ) процеса је вјеројатно више резултат слободних термина потпредсједника САД-а и предсједника Еуропског вијећа него убрзавања динамике ББ-процеса. Поновно гостовање аустријског предсједника показатељ је сталног интереса Аустрије за овај регион, што је посебице појачано избјегличком кризом. Но то је свакако била прилика да се потпредсједник САД-а током свог посјета овом региону сусретне с шефовима држава које теже чланству у ЕУ, као и три шефа држава чланица ЕУ и Предсједником Еуропског вијећа на једном мјесту.
Иако су теме ББ-процеса већа кохезија региона и координација у циљу унапређења инфраструктуре, искориштавања енергетских капацитета и подизања привредног развоја и конкурентности региона, Загребачки сусрет је нужно био оптерећен и питањима стабилности југоисточне Еуропе, великој избјегличкој кризи те сигурносним изазовима с којима се суочава цијела Еуропа након недавних напада у Паризу. Но без обзира на то сусрет шефова држава је дошао у правом тренутку након ескалације нервозе и запаљивих изјава и потеза премијера дијела држава учесница током рјешавања избјегличке кризе протеклих мјесеци.
Но упоредбе ради подсјетимо се сусрета ББ-процеса у Дубровнику из јула 2014, када је почасна гошћа била канцеларка СР Њемачке Ангела Меркел, која је на тај скуп дошла директно из Бразила гђе је Њемачка освојила мундијал.
Канцеларка Меркел је тада нагласила да је Европска комисија спремна подупријети пројекте, посебно пројекте инфраструктуре, цеста, жељезница, нафтовода и друге, како би се омогућио лакши проток људи, роба, услуга и капитала. Што представља темељне слободе на којима почива и тржишна економија ЕУ.
Посебан је нагласак стављен на Јадранско-јонску аутоцесту и жељезнички коридор Муенцхен-Истанбул. Довршетак Јадранско-јонске аутоцесте је изузетно важна за Хрватску, јер постоји иницијатива за изградњу дионице кроз БиХ да би се растеретирило Дубровачко залеђе, а потакао развој јужне Херцеговине. Но такођер недостаје 300 километара кроз РХ/БиХ, Црну Гору и Албанију који би били од изузетног значаја и за увезивање Србије и Македоније на тај коридор.
Поред тога теме су биле и конкретни планови за изградњу плинског терминала на Брачу те транс-јадранског и јадранско-јонског плиновода у циљу побољшања алтернативног снабдијевања региона природним плином. Такођер, теме су биле и јачање електро-енергетске увезаности и развоја капацитета за електричну енергију у региону. У ту сврху у Дубровнику је тада био и повјереник Еуропске комисије за енергетику Геунтхер Оеттингер.
Подсјетимо се и да је неколико мјесеци након тога у Берлину одржан састанак, премијера и министара економије, транспорта и вањских послова земаља региона, како би се разговарало о детаљима тема ББ процеса.
Основна идеја ових конкретних стратешких праваца ђеловања ЕУ и региона је да без инфраструктурне повезаности нема ни појачане комуникације међу људима, компанијама, научним установама, те да без веће количине енергије и заједничких привредних пројеката нема ни убрзаног привредног развоја региона који би могао конкурирати економским силама у ЕУ сукладно критеријима из Копенхагена. Подизање нивоа опће друштвене интеракције у региону је кључна за привредни развој и конкурентност јер нам не требају ауто-цесте којима нико неће возити нити жељезничке линије које никога неће превозити нити енергетски капацитети које неће имати ко да користи. Све је то дио једне заокружене цјелине којој је политичка воља за јединственим наступом региона тек први корак, а разрада активности влада у региону неопходан наставак уз подршку ЕУ којој треба да види да разговара с државама које знају шта хоће.
Стога иако смо на састанку ББ процеса у Загребу добили подршку САД-а и сигурносни спектакл остаје нам очекивати да ће и он получити наставак конкретних активности влада држава региона и Еуропске комисије на приоритетним темама развоја региона, а да неће бити само шоу посвећен сигурносној ситуацији у Еуропи, избјегличкој кризи и показна политичка вјежба намјењена Кремљу. Изнимно је важно имати подршку САД-а оваквом приступу, но ипак ББ-процес треба наставити с приоритетима због којих је и покренут, тј. формулирања заједничког интереса и наступа политичких челника Западног Балкана према кључним челницима ЕУ и њених држава чланица – глас региона у ЕУ, коначно.
Аутор: Давор Вулетић
Члан ВПИ БХ и бивши савјетник за вањску политику и еуропске интеграције у Предсједништву БиХ
