Упутство за апликацију за чланство за ЕУ
За све нус појаве обратите се владином и невладином сектору БиХ
Од имплементације коначног договора о иницијалном сету социо-економских реформи ће овисити позив земаља чланица ЕУ да предамо апликацију за чланство.
Иза затворених врата три босанскохерцеговачка премијера са представницима Еуропске уније, Међународног монетарног фонда и Свјетске банке договарају иницијални сет социо-економских реформи. О садржају договора се нагађа. На листи ће се уз сасвим сигурни Споразум о расту и запошљавању наћи мјеста и за смањење трошкова јавне управе, растерећење привреде, олакшавање пословања и стварање заједничког економског простора у БиХ. Отворено се говори о реформи закона о раду, те посљедичним измјенама колективних уговора. Срамежљиво се спомињу и пензиона и здравствена реформа. Али, детаљи су још увијек непознати.
Са аспекта тзв. ЕУ агенде коначни договор о иницијалном сету социо-економских реформи је значајан јер ће од његове имплементације од стране институција БиХ овисити позив земаља чланица ЕУ да предамо апликацију за чланство. Тако барем стоји у Закључцима Вијећа ЕУ од децембра 2014. године.
Преговори још трају, а са њима и обећања Предсједништва БиХ и три премијера о предаји “крдибилне” (читај:прихватљиве) апликације за чланство у ЕУ до краја наредне године. И да ћемо добити кандидатски статус до краја мандата ове власти. Оптимизам у БиХ одавно није на цијени, што због бројних лажних нада, добрим дијелом и због лошег реформског скора, али ВПИ БиХ сматра да овога пута тај оптимизам јесте утемељен и да има потенцијал трансформације из шансе у конкретну агенду. Нови приступ ЕУ према БиХ овога пута доноси нову вриједност – Цомпацт фор Гроњтх анд Јобс (Споразум о расту и запошљавању) није сам по себи достатан, али по први пута добро циља “метастазе” лоше економске слике у БиХ. Тамо гђе престаје ЦфГ, почиње парадигматска платформа Цоннецтивитy 2020 која за циљ има не смао повезивање региона у једну цјелину, него и кроз упумпавање значајних инвестиција у велике инфраструктурне пројекте, може допринијети управо економском расту. Рјечју, ЕУ је одлучила да се суочи са узроком свих бх. проблема – лошом економском сликом, великом незапосленошћу, лошом инфраструктуром. Тек када се ово има у виду постаје јасно зашто је важно покренути и онај бирократско-технократски котач – од апликације до преговора за чланство са ЕУ. Да све то не би постало још једна лажна нада, сматрамо да треба у виду имати неколико битних лекција из прошлости.
За цивилни сектор (и БиХ) најважније је да наша земља што прије отвори преговоре о чланству у ЕУ.
Истинска трансформација наше државе и друштва, те приближавање ЕУ стандардима, кренут ће са отварањем преговора о тридесетак поглавља. Од заштите околиша до правосуђа и боре против корупције. У тренутним преговорима које ЕУ води са Црном Гором и Србијом представници цивилног друштва директно су укључени у преговоре. Имају приступ свим релеватним информацијама. Позвани су да нуде конкретне сугестије. Да утиче. Најважнији моменат за промјену културе вођења политике у БиХ бит ће када институције БиХ и политичке странке прихвате цивилно друштво у БиХ као партнера. Као неког чије ресурсе, идеје и искуство могу и требају користити. У тренутним односима чини се како без вањског утицаја до ове спознаје неће доћи тако лако. Из тог разлога за цивилно друштво, али и БиХ, важно је да дође до отварања преговора о чланству што прије. Како би кренула трансформација БиХ, али и како би политичари и институције БиХ схватили предности отвореног дијалога са цивилним сектором.
Како би дошло до отварања преговора о чланству потребно је да:
(1) земље чланице буду увјерене како је БиХ кренула са имплементацијом ускоро договореног сета социо-економских реформи;
(2) да земље чланице институцијама БиХ пошаљу сигнал како је вријеме да предају апликацију за чланство у ЕУ;
(3) да БиХ и формално преда апликацију за чланство у ЕУ;
(4) да 28 земаља чланица ЕУ одобри израду мишљења о кандидатском статусу БиХ (који ће уз подршку бх. администрације израдити Европска комисија);
(5) да БиХ од 28 земаља чланица добије званичну потврду да је земља кандидат за чланство у ЕУ и
(6) да земље чланице ЕУ донесу одлуку о отварању преговора.
Од предаје апликације до отварања преговора Црној Гори је требало 3.5 године, а Србији нешто више од четири године. Како би преговори о чланству БиХ могли да буду отворени у наредних пет година, важно је да што прије будемо у могућности да предамо апликацију за чланство. Не смије се десити да «потрошимо» мјесеце или године на испуњавање услова за предају кредибилне апликације за чланство. Из тог разлога је током тренутних преговора о иницијалном сету реформи нужно да представници БиХ питају ЕУ и земаље чланице на основу којих критерија ће оцјењивати спремност БиХ да преда кредибилну апликацију за чланство.
Према тренутном плану свих 28 земаља чланица ЕУ ће у једном тренутку морати рећи да је БиХ остварила довољан напредак у проведби договореног иницијалног сета реформи и бити незванично позвана да преда апликацију за чланство. Али, како тренутно стоје ствари, то значи и да свака земља чланица ЕУ може да одуговлачи овај процес «до даљњег.»
Три су могућа разлога за непотребно одуговлачење:
(1) ако институције БиХ не буду проводиле договорене реформе;
(2) ако институције БиХ не буду знале квалитетно представити напредак у проведби реформи и
(3) ако одређени број земаља чланица на БиХ буде доказивало како не жели брзи напредак земаља западног Балкана према чланству у ЕУ.
Због свега овога је баш у овом тренутку важно да представници БиХ разјасне критерије за мјерење напретка у проведби реформи. Са партнерима у ЕУ.
Ми још увијек не знамо шта ће све бити у иницијалном сету социо-економских реформи, али знамо да ће Споразум о расту и запошљавању сигурно бити. Једна од шест препорука из Споразума се односи на потребу побољшања ранга БиХ на годишњој табели Свјетске банке у лакоћи пословања (Доинг Бусинесс). Поставља се питање хоће ли Европска комисија оцијењивати напредак БиХ у испуњавању овог услова из Споразума? И пријавити земљама чланицама да је БиХ направила довољан напредак? Или ћемо морати чекати Свјетску банку да објави годишње резултате како би знали да ли испуњавамо услове за предају кредибилне апликације? Колико ће све то трајати?
Све су то питања која би представници БиХ требали што раније поставити представницима ЕУ. Узимајући у обзир искуство Србије и Албаније, за убјеђивање 28 земаља чланица ЕУ да је БиХ спремна да преда апликацију, а онда и да добије кандидатски статус и да отвори преговоре бит ће важно да институције БиХ проводе договорено. Али ће бити још важније да су способне да представе свој рад и своје успјехе правовремено и квалитетно. Из тог разлога кључно је да ново Вијеће министара БиХ, Уред Предсједавајућег Вијећа министара БиХ, кабинети министара вањских послова, вањске трговине и економских односа и амбасаде БиХ у земљама чланицама ЕУ, али и уреди ентитетских и кантоналних премијера и Брчко дистрикта буду попуњени квалитетним и искусним кадром. Оним који разумију ЕУ интеграције, говоре стране језике и имају одговарајуће искуство. Таквих у БиХ има довољан број. ЕУ је уложила у образовање и тренинг кадра из БиХ огромни новац, труд и вријеме. Али их треба жељети и знати привући. И бити спремно препустити позиције.
За наредне кораке ка чланству у ЕУ најважније је да се представници БиХ држе договореног, да вјерују како ЕУ перспектива БиХ није сан, већ реалан циљ, ду су способни препознати очекивања земаља чланица ЕУ и иста претворити у конкретне мјере и акције. Те резултат истих онда на адекватан начин знати представити према земљама чланицама ЕУ. То захтјева промјену (барем дијела) досадашње праксе кадровске политике у БиХ. Знање и искуство испред веза и познанства. Врло брзо ћемо знати да ли ће се то и десити.
Аутор: Аднан Ћеримагић
