Неподношљива лакоћа усаглашавања
О чему (не)говори нацрт резолуције о напретку Босне и Херцеговине који ће се крајем априла наћи пред ЕУ парламентарцима?
Нацрт резолуције о напретку Босне и Херцеговине за 2014 годину ће се наћи пред ЕУ парламентарцима 29.04.2015.године у форми у којој ју је Одбор за вањску политику Европског Парламента прихватио са 45 гласова за, три против и четири суздржана. На приједлог текста резолуције коју је у својству извјеститеља за Босну и Херцеговину при Одобру за вањску политику сачинио члан Парламента из Румуније, Цристиан Дан Преда пристигао је чак 241 амандман из свих политичких групација унутар Парламента, а највећи број њих уложен је од стране хрватских заступника у Парламенту. Нису сви уложени амандмани прихваћени али они који јесу су вриједни пажљивог читања.
Нацрт резолуције о напретку Босне и Херцеговине за 2014 годину ће се наћи пред ЕУ парламентарцима 29.04.2015.године у форми у којој ју је Одбор за вањску политику Европског Парламента прихватио са 45 гласова за, три против и четири суздржана. На приједлог текста резолуције коју је у својству извјеститеља за Босну и Херцеговину при Одобру за вањску политику сачинио члан Парламента из Румуније, Цристиан Дан Преда пристигао је чак 241 амандман из свих политичких групација унутар Парламента, а највећи број њих уложен је од стране хрватских заступника у Парламенту. Нису сви уложени амандмани прихваћени али они који јесу су вриједни пажљивог читања.
Резолуције које се рефлектирају на садржај извјештаја о напретку земаља потенцијалних кандидата су дијелом уобичајене процедуре и праксе у Парламенту и као такве углавном сумирају основне поруке самог Извјештаја уз покоји амандман који посебно важна питања обради на конкретнији начин. У том смислу, ово је само још један у низу сличних докумената који се нађу пред члановима Европског Парламента током једног легислативног периода. Па ипак, ми у БиХ бисмо на ову резолуцију требали обратити посебну пажњу и рефлектирати се њен садржај из перспективе тренутне интерне унутардржавне динамике у БиХ.
Ништа необично, чини се…
Наиме, неколико је разлога зашто поменуту резолуцију требамо читати бар три пута. Од прије мјесец дана Босну и Херцеговину кроз процесе ЕУ интеграције води Вијећа министара у новом сазиву. Два важна институционална стуба БиХ, Предсједништво и Парламентарна Скупштина, су дали формалан али важан печат новом поглављу у процесу интеграција и то кроз потписивање па онда и усвајање заједничке изјаве о опредијељености БиХ да спроведе низ реформских процеса на свом путу приступа ЕУ. Овај посебан моментум у процесу интеграција обиљежен је и нешто динамичнијим односом према БиХ појединачних чланица ЕУ и то кроз британско-њемачку иницијативу, али и директнијим приступом и фокусом на социјално-економска питања Европске Комсије кроз њен ‘Цомпацт фор Гроњтх анд Јобс’ програм. И коначно, Споразум о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ би коначно требао да ступи на снагу у наредних неколико мјесеци. Ово је читав низ позитивних, или бар привидно позитивних корака ако се узме у обзир да ништа од пријашњих ‘кочница’ на путу ЕУ интеграција попут случаја Сејдић и Финци и механизма координације није ријешено.
И шта нам поручује најновија резолуција о којој ће ЕУ парламентарци расправљати наредне седмице?ЕУ мијења свој приступ према БиХ али не и увјете приступања. Сам текст резолуције није битно конкретнији од сад већ уобичајеног садржаја извјештаја о напретку Босне и Херцеговине на њеном путу у смислу да не указује директно на кочнице и кочничаре босанскохерцеговачке будућности у ЕУ. Обилује дијагностичким исказима о нефункционалности државне структуре Босне и Херцеговине, исказује забринутост ради високог нивоа корупције у правосуђу и медијима, наглашава да ће ради проведбе обећаних реформи бити неопходно што прије усагласити функционалан механизам комуникације и координације унутар институционалних структура БиХ, констатује недостатак заједничке визије у земљи чије формирање континуирано угрожавају етноцентрички приступи политичким процесима, позива на бољу комуникацију власти са представницима цивилног друштва, храбро упозорава лидере у БиХ да се одмакну од досадашње сецесионистичке и националистичке реторике и посвете свеобухватним реформама у друштву.
…али ипак конститутивност
Али, резолуција исто тако спомиње неравноправност конститутивних народа у БиХ, наглашава да су емитирање на свим званичним језицима у БиХ и плурализам окосница успјешног јавног медијског сервиса, упозорава да би свака будућа уставна реформа у БиХ требала бити вођена принципима федерализма, децентрализације, субсидијарности и осигуравањем легитимних заступника како би се осигурала ефикасна интеграција земље у ЕУ. Ови конкретни додаци тексту резолуције резултат су захтјева хрватских заступника у Европском Парламенту који сматрају да хрватски народ у БиХ не ужива иста права као друга два конститутивна народа. Наиме, заступница Дубравка Шуица је током свог излагања у току расправе вођене на Одбору за вањску политику тражила да се више употребљава конструкција ‘три конститутивна народа’ како би се, према њеним ријечима, нагласила њихова уставна једнакоправност. Премда је текст резолуције у овом облику резултат компромиса, као уосталом и са сваком ранијом резолуцијом, овога пута се ипак да примјетити како лобирање и гурање билатералних питања у документ Европског парламента узима данак и то управо тамо гђе су европски принципи најизраженији. Стога не чуди да је тражење компромиса са упорним и једностраним захтјевима углавном заступника из Хрватске довело до тога да један важан документ Европског Парламента буде у контрадикторности сам са собом, па ако хоћете и са свим ранијим резолуцијама Европског Парламента. Штавише, Европски Парламент признаје да је без икакве потребе “гушио” европски пут БиХ пуних седам година, увјетовавши ступање на снагу ССП-а поступањем по пресуди ЕЦХР у сада већ фамозном случају Сејдић и Финци против БиХ. Јер како другачије протумачити члан седми овогодишњег приједлога резолуције у којем се инсистира на даљој федерализацији и уставним промјенама на принципу легитимног представљања. Да инстистирање на терминологији три конститутивна народа и не спомињемо.
У истој тој резолуцији, и неколико ранијих, такођер се инсистира и на провођењу одлуке Сејдић-Финци вс. БиХ која није ништа друго него сушта супротност легитимном представљању и етничкој репрезентативности. Дакле, у тренутку када ГАЦ доноси одлуку да ССП ступи на снагу јер су бх. лидери политичком изјавом обећали реформе, ЕП нас својом резолуцијом враћа на стару причу -територијализацију етничке припадности. И ктоме још истом документу заступа интересе своје чланице, Р Хрватске, поновно контра ЕУ принципима, и тражи од БиХ да одустане од одредби ССП-а који има ступити на снагу у јуну ове године. Истим тим споразумом БиХ је, управо због фрагилности домаће привреде и економије, добила могућност да задржи царине на 15 врста производа који се увозе из ЕУ. Овога су се сви придржавали док у ЕУ није ушла Хрватска, чланица која највише извози на територију БиХ и то управо производа на које БиХ, по ССП-у, има право задржати царинска оптерећења не би ли колико-толико заштитила своју економију. Неби проблем био у томе да ЕУ сада тражи преговоре о промјени ССП-а како би се евентуално дговориле нове квоте узимајући у обзир и интересе БиХ. Не, Европска комисија посеже за класичним уцјењивачким притиском на БиХ да Хрватској дозволи извоз на своје тржиште о префернцијалном аранжману, баш као да је Хрватска још увијек чланица ЦЕФТА-е. А није, још од тренутка када је постала чланица ЕУ. Европски Парламент, на жалост, овом резолуцијом није успио извирити изван оквира реал-политике и признати како начин форсирања тзв. традиционалне трговине (бирократски еуфемизам за притисак на БиХ) није у складу са основним европским начелима и принципима.
Премда све упућује на то да ће овако предложена резолуција добити подршку већине заступника Европског Парламента на предстојећем пленарном засједању, ВПИ БХ сматра да је потребно уложити додатни труд како би се на посљедњем пленарном усуглашавању поправиле контрадикције овогодишње резолуције о БиХ. Има много разлога због којих би се тај труд исплатио: први пута у задњих седам година ЕП разматра резолуцију о БиХ у повољном тренутку када декларативни консензус добија радну форму. У тренутку када новоизабране владе озбиљно разматрају како да Цомпацт фор Гроњтх и Цоннецтивитy претворе у реформску агенду, када се администрација припрема за виши ступањ комуникације са ЕУ у Вијећу за стабилизацију и придруживање. Резолуције ЕП немају обавезујући карактер, али је врло важно какав је њихов психолошки утјецај на политичке актере и јавност. Ако овако конципирана резолуција добије подршку већине, враћамо се на онај стари модус операнди који је најбоље сажео бивши комесар за проширење Цхрис Паттен у својој помало шаљивој поруци бх. делегацији: “Ви се као припремате за чланство, а ми се као припремамо да вас примимо”.
Напомена: У вријеме писања овог чланка, Резолуција Европског парламента се налазила у процесу пленарног усаглашавања амандмана, те се критика изражена у овом тексту односи на нацрт Резолуције која у процесу може бити измијењена. Уколико се то догоди, ВПИ БХ унапријед поздравља мудрост европских парламентараца.
