Аднан Ћеримагић: Добро дошли у свијет координације – жонглирање за почетнике!
Вањскополитичка иницијатива БХ је у понеђељак 23. марта/ожујка 2015. године у Сарајеву представила публикацију под називом “Принципи успоставе ефикасног механизма у процесу интеграција у Европску унију за Федерацију БиХ”.
Намјера публикације није била да се предложи модел ефикасног механизма координације. Током конференције, на којој је представљена публикација, закључено је како ефикасни механизам координације мора омогућити (и Федерацији и) БиХ да на основу свих релевантних података и у интересу свих нивоа власти говори једним (усаглашеним) гласом према Бриселу. Усаглашавање једног гласа Федерације и БиХ морат ће одражавати и укључити комплексну уставну структуру. Након усвајања механизма координације, који би морао бити на агенди Владе ФБиХ одмах на почетку, јасно је да ће његово ефикасно функционисање овисити од прагматизма свих оних који ће сједити за столом.
Окосницу процеса интеграције БиХ у ЕУ чини на хиљаде питања које ће ЕУ поставити БиХ о тренутном законодавству и пракси. Од питања из заштите околиша, јавних набавки, економске и монетарне политике до саобраћаја. БиХ ће на сва ова питања морати одговорити без икакве задршке. Без намјерног или ненамјерног сакривања. С обзиром на обим питања и потребних информација, сви нивои власти и администрација у БиХ ће симултано морати жонглирати и са неколико ствари. И све то ће морати направити што квалитетније и што детаљније. Јер ће од тога овисити колико ћемо заштити властити интерес у процесу приближавања ЕУ. Наш интерес би морао бити максимизирање позитивних и минимизирање негативних посљедица усвајања ЕУ стандарда. Након достављених одговора ЕУ ће подржати БиХ у приближавању тренутног стања оном у ЕУ (преузимање ЕУ законодавства и достизање стандарда).
Ако замислимо одговор на свако питање као састављену пузлу, онда се мањи комади пузле налазе у разним министарствима, институцијама и агенцијама наше земље. Али и у невладиним организацијама, привреди и правосуђу. Међу грађанима.
Узмимо заштиту околиша као примјер. Сваки одговор на питање из овог подручја је једна састављена пузла. Једног дана ЕУ ће напримјер од БиХ затражити да одговори колико су наше законодавство и пракса усклађени са Директивом ЕУ о индустријским емисијама и за колико времена и како БиХ може ускладити тренутне законе и праксу са истом.
Ова Директива поставља циљеве које земље чланице морају достићи у спречавању и контроли онечишћења из индустријских постројења; од смањења количине отпада који производи индустрија до повећања енергетске ефикасности и неколико стандарда везаних за издавање дозвола за рад индустријских постројења, али усмјерава и начин на који се врши инспекција тих постројења.
Федерација БиХ, како би могла одговорити и саставити пузлу, мора потражити мање комаде пузле у надлежним федералним министарствима околиша и индустрије. Али и у десет кантоналних министарстава заштите околиша и привреде. Поред министарстава ту су сигурно и тијела/агенције које могу имати потребне информације и интерес. Као што су федерална и кантоналне инспекцијске управе или Фонд за заштиту околиша ФБиХ.
Након што прикупи све податке важне за одговоре на ова питања, Федерације БиХ ће морати заузети позицију када и како планира достићи циљеве који су постављени ЕУ Директивом. И израчунати колики је буџет потребан за оно што тренутно није испуњено.
Већ сада је сигурно да би и индустријска постројења (нпр. Алуминиј Мостар или Жељезара Зеница), али и невладине организације које заступају интересе заштите околиша могли имати свој интерес да знају шта владе планирају са овом Директивом. И они ће тражити да буду информисани, укључени. И својим знањем могу помоћи (Ф)БиХ да изгради своју позицију и заштити свој интерес.
Координациони механизам ће помоћи (Ф)БиХ да што брже прикупи пузле које се налазе у институцијама, агенцијама и цивилном друштву. Да што лакше дође до своје позиције како брзо (а некада и како) може преузети ЕУ законодавство и досегнути ЕУ стандарде.
У процесу прикупљања комада пузли и доношења одлуке како и када ће преузети законе ЕУ, први комад пузле ће на сто морати ставити једна институција. Та прва пузла могла би да буде у неком ЕУ уреду при Влади ФБиХ. Али, оно што је најбитније, прва пузла, сама, без осталих неће значити ништа.
БиХ није прва земља којој је за интеракцију са ЕУ и договарања позиције потребан координациони механизам. Исти се показао нужан у земљама које су 2004. и 2007. године постале чланице ЕУ. А Република Србија је такођер недавно усвојила свој координациони механизам. Сви механизми су пратили тадашње уставне структуре земаља. А служили су искључиво за убрзање размјене информација и приближавање нивоа власти и институција.
У нашој земљи подршка чланству у ЕУ задњих неколико година је изнад 80 процената. У БиХ постоји и огромна жеља за промјенама. Те промјене код неких изазивају страх, код других наду. Али, уз помоћ невладиног сектора и медија, политика мора имати више храбрости за прагматизам и компромис. Технички карактер одлуке о координационом механизму, али и циљ пуноправног чланства БиХ у породици најразвијенијих земаља свијета, требали би бити довољан подстрек да се направи корак даље.
Оно што знамо је да је ближа и чешћа сарадња и размјена информација међу институцијама и нивоима власти у другим земљама довела до боље квалитете и фокуса и других политика. Које нису директно везане за процес приближавања у ЕУ. Сви знамо колико нам је такво нешто потребно.
Аутор: Аднан Ћеримагић, експерт ВПИ БХ за европске интеграције
Тњиттер: @адицеримагиц
