Амер Капетановић: БиХ је једина земља која нема закон о вањским пословима
О билатералној сарадњи у прошлој години, функционирању бх. дипломатије, резултатима економске дипломатије, о неријешеним питањима са Србијом и Хрватском, те важности регионалног повезивања посебно ове године кад се обиљежава стогодишњица почетка Првог свјетског рата у интервјуу за Агенцију Фена говори Амер Капетановић, помоћник министра вањских послова БиХ за билатералне односе. Издваја закон о вањским пословима БиХ као најкрупније неурађено питање.
На питање Фене за оцјену и резиме билатерале у 2013. години, Капетановић је захвалио на могућности да оцијени постигнућа билатералне дипломатије, рекавши да ће се суздржати од оцјењивања.
“Оставит ћу то вама и другим колегама из медија, широј и стручној јавности и релевантним институцијама. Умјесто оцјене понудит ћу вам чињенице. Иза нас је поприлично динамична година када је ријеч о билатералној сурадњи. Поред читавог низа редовних активности, издвојио бих посебно неколико сегмената у оквиру којих смо били нарочито активни у 2013. години. Улазак Хрватске у ЕУ и покушај да помогнемо у смањењу могућих негативних утјецаја на БиХ, будући да већ 20-ак година на столу имамо сет отворених питања која нису ријешена из читавог низа разлога, а онда смо ођедном морали барем нека од њих затворити и на тај начин ријешити за годину оно што нисмо успјели у задњих двадесет. Министарство вањских послова БиХ одиграло је значајну улогу у томе да ЕУ први пут у својој хисторији промијени властиту правну стечевину да би једној земљи нечланици омогућила да користи као своју, поморску луку на њезином територију. И управо смо то добили у Луци Плоче, што је био наш стратешки приоритет. Да то нисмо добили изгубили бисмо једини поморски излаз у свијет што се можда у овом тренутку, када је наш извозни потенцијал мали, и не чини тако битним, али вријеме ће најбоље показати колико је то битно”, рекао је Капетановић.
У прошлој години значајно је динамизирана сарадња у региону, поред Хрватске, са Србијом, Црном Гором, Македонијом, Албанијом, Словенијом и Грчком.
“Са Црном Гором ћемо ускоро ријешити питање границе, са Србијом одржати сједницу двије владе, први пут од осамостаљења двију држава. С Македонијом, Црном Гором и Србијом отпочели смо врло конкретне разговоре о заједничком кориштењу ДКП-а у свијету и међусобном дипломатско-конзуларном покривању, што ће, наравно када буде зрело, бити и достављено Предсједништву БиХ на коначну оцјену”, прецизирао је Капетановић.
Направљени су битни искораци у домену економске дипломатије.
“Увезали смо се боље с Вањскотрговинском комором БиХ, ФИПА-ом, те Министарством вањске трговине и економских односа БиХ(МВТЕО). Фокусирали смо се посебно на земље Заљева и азијска тржишта у којима наше фирме имају шансу и још солидан имиџ. Наш почетни елан разбио се о хриди потпуно несређених формалноправних односа, па смо паралелно морали покретати потписивање споразума и меморандума и припремати бројну делегацију привредника с конкретним пројектима, да бисмо показали да не тражимо садаку и да имамо озбиљне намјере. И на крају међу значајне активности наше билатералне дипломатије издвојио бих да смо у сурадњи с МВТЕО покренули низ дипломатских активности да бисмо земљама чланицама ЕУ показали да нисмо неки луди Босанци и Херцеговци који тјерају инат, него да желимо заштитити наше економске интересе и да не можемо дозволити да се тек тако измијени ССП и Хрватској дозволи извоз по нултој стопи 15-ак производа за које нам је свих 27 земаља чланица путем ССП омогућило да задржимо царинско оптерећење и тако заштитимо домаћу производњу”, казао је Капетановић.
На питање шта није урађено, а требало је бити, каже да је то закон о вањским пословима.
“Предсједништво БиХ није то сматрало приоритетним у 2013. години. Особно сам координирао радом радне групе МВПБиХ у којој су били сви помоћници МВПБиХ и неки од најискуснијих дипломата које имамо. Прије него смо почели радити, писменим путем замолили смо да нам се придруже и савјетници чланова Предсједништва БиХ да бисмо ову важну материју сагледали из свих углова. На нашу молбу одговорио је само један члан Предсједништва БиХ. Чекали смо неколико мјесеци на одговоре и друге двојице чланова Предсједништва БиХ, а када је постало јасно да нећемо добити имена њихових представника, били смо принуђени да ипак почнемо радити сами. Узели смо у обзир све примједбе Предсједништва на раније приједлоге закона, од тзв. Иванићевог па до Алкалајевог, потом смо узели у обзир уставне надлежности и све важеће прописе. Дошли смо до солидног законског оквира. Упутили смо га Предсједништву БиХ и замолили за коментаре да бисмо нацрт могли послати у редовну парламентарну процедуру. Опет, добили смо их само од једног члана Предсједништва БиХ. То је разлог што закон није ушао у процедуру како смо и планирали за 2013. годину”, појаснио је Капетановић.
Изразио је наду и да ће коначно бити достављене примједбе и сугестије и из друга два кабинета.
“Без оваквог закона МВПБиХ и комплетна ДКП мрежа пуно теже функционирају. То је темељни акт сваке дипломатије и ми смо једина земља која га нема. Стојимо на располагању да у њега уградимо сва позитивна искуства онако како то од нас буде тражило Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштина БиХ”, рекао је Капетановић.
На питање колико је економска дипломатија која је у 2013. години истицана “нови тренд” у вањској политици БиХ, Капетановић каже да да то није ништа ново.
“Нови тренд је утолико што се модерне дипломатије све више сагледавају у цост-бенефит категоријама – пуно коштате, шта сте конкретно направили. Отуда се и јављају тзв. субдисциплине као што су јавна, спортска, културна, тако имамо и економску дипломатију као специфичан нагласак дипломатског рада. Ако говоримо о оптимизацији и учинковитости нашег рада, онда је будућност наше дипломатије такођер специјализација у областима гђе можемо бити најкориснији, ако баш хоћете и најисплативији. Економска и културна дипломација су области гђе видим огромну шансу да помогнемо својој земљи и оправдамо своје постојање. Ту нас још перципирају као партнере, да не кажем, захваљујући неким резултатима, и уважавају. Иза наше дипломатије не стоји велесила, војна моћ, огромни енергетски ресурси. Стоје слабо артикулирани, каткада политички оптерећени, економски и културни интереси. На нама је да помогнемо да се боље артикулирају, да их као такве промовирамо, бранимо, стварамо им шансу. То радимо и сигуран сам да ћемо то радити још и више оног тренутка када се сви они који одлучују, а јавност ту има специфичну тежину, не увјере да је то инвестиција која се исплати. Када то схвате онда ће почети побољшавати економску климу унутра, јер без тога џаба вам свако ђеловање према вани. Вањска политика је увијек одређена унутарњом. Консеквентно, не може бити успјешна економска или културна дипломација ако сте уништили властити потенцијал економског и културног развоја. То је закон спојених посуда”, наглашава Капетановић.
Замољен да коментира у јавности присутно мишљење како сусједне земље, посебно Србија крупним корацима у економској дипломатији иду, посебно према Турској, арапским земљама, Кини те како традиционално пријатељски односи БиХ с исламским свијетом нису допринијели значајнијим финансијским везама, Капетановић каже да економска дипломатија не смије рачунати на то да вам је неко пријатељ па ће зато доћи и инвестирати.
“Србија је за почетак направила низ кључних економских реформи да би својој економској дипломатији омогућила да је “продаје” и лобира у свијету. Ту вам традиционални пријатељски односи помажу само ако сте спремни да их искористите. Сваки инвеститор хоће да буде начисто да је његова инвестиција сигурна и да се исплати и неће улагати само зато што према некој земљи и њеним људима гаји посебне симпатије. Послат ће вам хуманитарну помоћ! Када то разријешимо, а нама су итекако потребне те врсте реформи и јединственије тржиште, тек онда можемо очекивати боље резултате”, рекао је Капетановић.
Уз опаску да “нисмо хтјели сједити и чекати да се у БиХ десе све те реформе. Капетановић каже “кренули смо одмах, свјесни ограничења код куће”.
“Организирали смо од фебруара до септембра 2013. циљане економске форуме у Катару, УАЕ, Русији, Великој Британији, Индији, Азербејџану гђе смо, уз помоћ ВТК и ФИПА-е, водили стотињак наших привредника, а многи су имали и конкретне пројекте и феасибилитy студије. То се показало као добар први корак, а наше колеге у УАЕ и Катару чак су нам признали да смо их мало изненадили, јер нису навикли да им се из БиХ долази с пројектима. А онда кад смо се вратили прво што су нас питали било је – е шта сте то конкретно потписали и гђе су те инвестиције. О правим великим, стратешким инвестицијама моћи ћемо говорити тек када уложимо овај оркестрирани труд гђе ће свако одрадити свој дио посла”, појашњава Капетановић. Додаје да су направљени и мањи резултати.
“Скинули смо забрану Енергоинвесту да може радити у Катару због неких ранијих неспоразума, Петролинвест је такођер договорио посао у Заљеву, Аутоцесте ФБиХ озбиљно привукле пажњу великих инвестицијских фондова УАЕ за Коридор 5-Ц, а могло би се десити да ускоро Qатар Аирњаyс полети за Сарајево. Први авион Московија Аирлинес за Сарајево, а прије свега ради се о туристима, долетио је у Сарајево 27.децембра, што је такођер резултат посјете министра вањских послова Златка Лагумџије, на челу бројне привредне делегације, тој земљи. У оквиру тих малих активности је озбиљан дијалог с новим властима Либије да нађемо повољнији модалитет за повратак наших грађевинских фирми на либијско тржиште. Ускоро очекујемо посјету премијера Либије Али Зеyдана БиХ током које ћемо конкретније говорити о тој теми. Такођер, успјели смо дипломатским ђеловањем осигурати да БиХ буде дио Јадранско-јонског гасног коридора који ће нам омогућити милион кубних метара алтернативног извора гаса из Азербејџана, што ће, сигуран сам, утјецати како на цијене тако и на континуитет снабдијевања домаћинстава и индустрије. Тренутно водимо активности на томе да траса тог коридора иде већим дијелом кроз БиХ”, каже Капетановић.
Кад је ријеч о отвореним питањима са сусједним земљама Капетановић каже да је тешко рећи да ли ће бити ријешена у 2014. години јер се ради о сету отворених питања која су на столу двадесетак година.
“Са Србијом имамо питање границе, а посебно је проблем што је ријека Дрина природна граница, мијења ток, меандрира. С Хрватском такођер питање границе на копну и на мору остаје као нешто чему ћемо морати озбиљно приступати. Са Србијом имамо неких отворених питања из домена сукцесије, старе девизне штедње у Инвест банци, питање присвојене електричне енергије из електрана које се налазе на граници, а ту је и питање имовине бх. привредних субјеката у Србији.
С Хрватском ћемо морати започети преговоре о измјени споразума о граничним пријелазима, а ту су и различито тумачење примјене анекса Г споразума о сукцесији бивше СФРЈ, рјешавања радноправног и социјалног статуса држављана БиХ који су били запослени у Р Хрватској и отпуштени с посла у раздобљу 1991.-1995. Као и у случају са Србијом, морат ћемо водити конструктивнији дијалог с Хрватском о распођели електричне енергије у сливу ријеке Требишњице (Горњи хоризонти). Ову су само нека од питања. Требало би нам пуно више времена и простора да их све елаборирамо, али то што их овђе нисмо навели не значи да се њима интензивно нећемо бавити. О свему ћете бити благовремено обавјештавани”, каже Капетановић.
У наставку разговора Капетановић је коментирао доктрину регионалног повезивања која је важна да буде поновљена ове године када се обиљежава 100. годишњица почетка Првог свјетског рата. Рекли сте да је та стогодишњица добра прилика да се запитамо не само зашто Балкан треба Европску унију него и колико је ова регија, повезана и кохерентна, важна за Унију?
“Да, написао сам једну анализу која указује на нову парадигму, а то је да се регион полако, али сигурно поновно повезује и то управо на економским и инфраструктурним шавовима. Том повезивању снажно је допринијела ЕУ својом политиком подстицања добросусједства, али и својим хисторијским примјерима – од заједнице угља и челика до лисабонске ЕУ. Но томе је допринијела и спознаја да идеологије крви и тла нису ништа доброга донијели никоме. Свакодневно се суочавамо са њиховим погубним резултатима. Надаље, економске и бизнис елите одлучиле су спонзорирати политике које више не поентирају на различитостима, него указују на сличности које нас повезују. Њих покреће интерес за мирним сусједством, јер је тако сигуран капитал, сигурна је трговинска размјена. На концу, ствара се једна компактнија економска и гео-политичка зона која свој идентитет гради на економској међуовисности и заједничком културном идентитету. А 100. годишњица почетка Првог свјетског рата ту вам дође као неки симболички оквир. Пет пута смо ратовали у тих сто и кусур година. Готово да нема генерације која у својој фамилији нема некога ко се не сјећа неког од ратова и то се тако преноси с кољена на кољено. Хоћемо ли коначно научити лекцију и кренути путем који је и Европа изабрала након исто тако више стољећа трагичних ратова? Мислим да хоћемо и отуда држим да ће на тим премисама повезани Балкан бити пуно интересантнији и битнији за ЕУ”, казао је Капетановић.
За крај разговора Фена је замолила Капетановића да каже шта у контактима с дипломатама из Европе и свијета најчешће чује кад је ријеч о БиХ у којој због немогућности договора на унутарполитичком плану трпи у вањској политици БиХ на путу ка ЕУ?
“Није лако бити дипломата земље у којој се тешко или никако постиже компромис о кључним стварима, а поготово о вањскополитичким темама о којима треба да говорите са својим колегама. Нисте релевантан суговорник, јер немате став осим властитог који у таквим констелацијама није битан. То је клизав терен у којем се многи оклизну па побјегну у домен шта о нечему мисли мој народ или члан Предсједништва који долази из мог народа… У таквим стварима се врло лако губи кредибилитет, а врло тешко враћа повјерење. Наша вањска политика ужасно трпи под притиском тог хроничног недостатка компромиса. Постоје колеге дипломати из Европе који ово разумију као пролазну тешкоћу у изградњи повјерења и заједничке будућности. Има оних који ураде више од самог разумијевања, па добронамјерно нуде могућа рјешења, покушавају нам помоћи и то се може препознати. Има, нажалост, и оних који ово стање у БиХ виде као експеримент, гледају нас некако с висине и мисле да све знају на основу двију прочитаних књига или да су паметнији само зато што су имали “срећу” да се роде у сређеним друштвима. Нажалост, један број таквих и одлучује о БиХ, а када такви одлучују онда се јасно види погубност међународне политике у БиХ. Е, онда можете замислити колико је за вањску политику и међународне интересе погубна синергија домаће подијељености и такве међународне ароганције”, казао је у интервјуу за Агенцију Фена помоћник министра вањских послова БиХ за билатералне односе Амер Капетановић.
Извор: Фена, 6.1.2014
