Интервју с Тањом Мишчевић – БиХ не смије заостајати, равнотежа у регији је неопходна
О искуствима Србије у припремама за преговоре, Мишчевић је као гошћа-предавачица суђеловала на семинару у Коњицу у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ, у оквиру пројекта “Изградња структура и капацитета Владе Федерације БиХ за ЕУ интеграције”, о темама “Правни оквир процеса стабилизације и придруживања” и “Припрема за преговоре с ЕУ – искуства Србије”.
У процесу европских интеграција битно је да свака од држава западног Балкана напредује како појединачно, тако и регионално, јер ми смо једина преостала регија изван уједињене Европе, ријечи су шефице преговарачког тима Србије с Европском унијом Тање Мишчевић.
“Не смијемо дозволити да останемо острво изван уједињене Европе. Свака од држава регије досад је имала различит пут ка европским интеграцијама, односно ка ЕУ који је условљен политичким, економским и безбједносним проблемима, али се сви они заједно могу превазићи управо тим процесима европских интеграција. Ту мислим на приближавање европским стандардима и стварање стабилне и модерне европске државе за сваку од нас. Зато је важно, тога морамо бити свјесни, да сваки од наших сусједа има добар правац напретка ка истом циљу јер сте онда и ви стабилни, имате економски потенцијал за бољу сарадњу, а мање проблема у региону. Зато је важно да и Србија, БиХ, Македонија и Црна Гора прате тај узор онога што јесте успјех Хрватске у европским интеграцијама и њено чланство” – казала је Мишчевић за Агенцију Фена.
“У интересу нам је да гурамо једни друге, а Србија је увијек отворена да своја искуства, и добра и лоша, пренесе. Србија ће помоћи свима онима којима помоћ у том процесу буде потребна” – казала је. Мишчевић је нагласила да је Србија добила отварање преговора за закључивање споразума, односно за почетак преговора о чланству с ЕУ и 25. септембра почиње с првим формалним кораком, а то је сцреенинг или аналитички преглед законодавства.
На питање колико би могли трајали преговори с ЕУ прије коначног приступања, Мишчевић је навела да је тешко говорити о роковима. Постоји стандард који ће Србија пробати испоштовати “јер има добре административне капацитете”.
“Настојат ћемо да оно што је уобичајени рок пробамо да скратимо и да тако тај процес убрзамо, али не на штету саме државе и свега онога што треба јер нам то није у интересу. У интересу нам је да, кад једног дана уђемо у ЕУ, будемо потпуна чланица а не неко коме стално треба помагати” – каже главна преговарачица Србије с ЕУ.
Уобичајено је, додала је Мишчевић, да сами преговори трају најмање четири године. Прије тога је процес сцреенинга који траје најмање годину и по дана. Та се два процеса могу и преклопити. Иза тога иде писање уговора које најмање траје пола године, потом процес ратификације који, према искуствима, траје око годину и по дана.
“Говоримо о значајном периоду који ћемо настојати да скратимо, али не науштрб квалитета”, устврдила је Фенина саговорница, додајући да је нормализација односа Београда и Приштине – да би се остварио нормалан живот људи који тамо живе, без обзира на националну припадност – нешто што је “добро разумјела Влада Србије као сопствени интерес и интерес Срба који тамо живе“.
“То је предуслов не само за процес европских интеграција него и за нормалан живот у региону. То показује велику политичку храброст која је Србији заиста требала” – казала је Мишчевић, подсјетивши да су србијански и косовски премијери Ивица Дачић и Хасхим Тхаци недавно разговарали о кључним питањима – телекомуникацијама и енергетици. Истакла је да “само петнаестак мјесеци раније то нико није могао ни да замисли”.
“Преговори су јако тешки, они трају, и у том смислу, то је озбиљна борба, али не доводи се уопште у питање могућност да се сједне и разговара. То је европски начин на који се рјешавају спорови. Сјести, разговарати и пробати наћи рјешење”, закључила је Тања Мишчевић у разговору за Фену.
“Услова има пуно, досад је урађено мало у односу на све оно што чека Србију у наредном периоду” – истакла је она.
“Свакако најважнија питања су правосуђе, унутрашњи послови, владавина права, затим борба против организованог криминала и корупције, медијске слободе, људска права и слободе, правила конкуренције, заштита страних инвеститора и гаранције за њихову инвестицију… То је нешто што доноси користи само нама јер се тиме странци одлучују да инвестирају на наше просторе, да отварају производне погоне, запошљавају наше грађане који онда плаћају порез у буџет наших држава. То је нешто што доноси само корист, то је процес европских интеграција “- истиче Мишчевић, додајући да сам чин уласка државе у ЕУ не значи много. Није све сјајно, економска криза је пођеднако тешка за чланицу и нову чланицу или државу кандидата, али чланство доноси сигурност. С тим у вези навела је примјер Хрватске.
“Не треба чекати тај дан послије. Хрватска се промијенила прије тога, током процеса који је текао годинама. Има још захтјева које је Хрватска остала дужна ЕУ, али се у смислу функционисања и погледа на живот промијенила. Она више није нестабилна држава која самостално рјешава своје проблеме већ има иза себе снажну ЕУ, само то даје велику снагу” -истакла је главна преговарачица Србије с Европском унијом.
Упитана за чланове србијанског преговарачког тима, Мишчевић је казала да имена још нису позната, али је Влада Србије усвојила структуру како би требало да изгледа. Истакла је да ће своје мјесто у тиму имати државни секретар Министарства финансија јер приближавање ЕУ са собом носи буџетске импликације, као што су фондови и трошкови из буџета, потом државни секретар Министарства спољних послова због везе с дипломатско – конзуларним представништвима, као и шеф Мисије Србије при ЕУ.
“Србијански тим за преговоре с ЕУ имат ће до 20 људи, у њему ће бити стручњаци из области о којима ће се појединачно преговарати. Ради се о људима који су стручњаци у различитим областима о којима ће се преговарати у даљем току преговора за ступање у чланство” – навела је шефица преговарачког тима.
Поглавља аqуисс цоммунаутаиреа, односно правне стечевине, има 35 али не мора бити толико људи јер се нека поглавља могу спојити. Људи који ће радити у појединим областима бит ће стручњаци, али такођер и познавати европско право и стандарде, дакле имати кредибилитет. Србија је преузела искуство других држава, првенствено Хрватске, Црне Горе и Словеније.
Мишчевић је мишљења да позитивни примјери могу да потакну БиХ.
“Хрватска је ушла, Црна Гора преговара, Србија почиње да преговара. То све може да буде лијепа порука. Дакле, да се потјера, а кад се потјера у том правцу онда то почиње да бива замајац који тјера само напријед. Не због ЕУ, него због нас самих”, казала је у разговору за Фену Тања Мишчевић, још једном понављајући да је “заиста важно да сви пођеднако напредујемо јер нема успјеха ако је неравнотежа у регији”.
Фена, 10.09.2013.
