Одржана презентација Упоредног извјештаја за 2009. годину у склопу Пројекта “Мониторинг Процеса Европских интеграција БиХ”
ВПИ је презентирала Упоредни извјештај о мониторингу ЕУ интеграција 2009: Западни Балкан – Босна и Херцеговина. Неједнак напредак земаља Западног Балкана, а БиХ преџадња. У БиХ 85% испитаника подржава ЕУ интеграције а активности власти на реализацији потребних реформи сматра недовољним
У организацији Института за сигурносне студије Еуропске уније (ЕУИСС) и уз подршку Вањскополитичке иницијативе БХ одржан је у Сарајеву од 19. до 21. 05. 2010. године семинар „Западни Балкан: Пут ка еуропским интеграцијама“.
Закључено је да је процес интеграције у ЕУ средство за стварање функционалних држава но да су механизми којима се процес одвија неприкладни за државе које имају проблеме у функционирању и креирању политичког консензуса. Стога је потребан додатни потицај од стране ЕУ како би се елиминирао утицај реторика из прошлости те даље охрабрила регионална сурадња која се показала могућом, корисном и пожељном за све земље Западног Балкана. Еуропска унија је изграђена на будућности а не на прошлости и стога још има снагу привлачности јер заговара јединство у различитости. Владавина закона је основ за остваривање вриједности ЕУ а цивилно друштво мора бити оснажено у координираној активности на заговарању реформских процеса.
У склопу панела којим је предсједавао шведски амбасадор Њ.Е. Боссе Хедберг, директорица ВПИ БХ, гђа. Дениса Сарајлић – Маглић је презентирала Упоредни извјештај о мониторингу ЕУ интеграција 2009: Западни Балкан – Босна и Херцеговина с посебним фокусом на мјесто БиХ у том процесу у успоредби са другим земљама у региону.
У земљама региона уочен је неједнак напредак, а најбоље резултате постигле су државе са стабилним владама и већином у парламенту те функционалним политицким системом. Заједничке слабости су недовољан степен борбе против корупције, поштивања људских права, функционирања правосуђа и билатералне сурадње. У већини области Босна и Херцеговина се појављује као преџадња земља у реализацији обавеза, испред Албаније укључујући и питање либерализације визног режима док је Хрватска водећа у овом процесу. Истраживање јавног мнијења из децембра показује да у БиХ грађани оцјењују недовољним активности власти на провођењу реформи, а за то највише криве домаће политичаре. Око 85% становника БиХ сматра да је будућност БиХ у ЕУ те да томе нема алтернативе, и то пођеднако у оба ентитета. Чак 75% испитаника у Ф БиХ и 45% испитаника у РС је спремно подржати пренос надлежности с ентитета на државу БиХ уколико ће то убрзати пут ка ЕУ. Истовремено 55% испитаника вјерује да грађани ЕУ желе виђети БиХ као чланицу ЕУ у будућности.
Политика проширења је основна одредница вањске политике ЕУ. Од предстојећег скупа министара вањских послова чланица ЕУ у Сарајеву очекује се јасна политичка порука којом ће се реафирмирати декларација из Солуна, критерији из Копенхагена те преиспитати систем додатног условљавања потенцијалних кандидата и кандидата за чланство. Омогућавање даљих корака ка ЕУ био би позитиван импулс како за јавност региона тако и за администрације држава аспираната.
