Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

На овогодишњем Сарајево Бусинесс Форуму, одржаном 4. и 5. маја 2016. године, потписан је кредит у износу од 760 милиона долара које ће кинеска Еџим банка уложити у енергетски сецтор у Босни и Херцеговини. Ова инвестиција није дошла ненадано, као ни позамашна делегација Кине коју су чинила 150 службеника и представника компанија из неколико провиниција.

Народна Република Кина је у 21. вијек ушла са самопоуздањем економске суперсиле, али и са осјећајем дужности да поврати изгубљену свјетску славу након такозваног „стољећа народног понижења“. Економски раст, који је у посљедњих 30 година у просјеку износио 10% годишње, као и успјешно балансирање на међународној политичкој сцени омогућили су Кини да отпочне експанзију на тржишта Сједињених Америчких Држава, Европске уније и афричких земаља. Ова експанзија ипак није без препрека. Кинеске инвестиције и компаније се, наиме, на трећим тржиштима сусрећу како с политичким отпором, тако и са снажном конкуренцијом, поготово у технолошки захтјевним секторима. Након 2008. године, када се финансијска криза из САД-а проширила у Европу и када су земље еурозоне упале у дужничке проблеме, однос према Кини и њеној економској моћи почео се мијењати. У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту, а на посљедњем састанку кинеског премијера с премијерима земаља централне и источне Европе у Букурешту (Цхина-ЦЕЕЦ Цооператион) донесене су заједничке смјернице (тзв. Буцхарест Гуиделинес) на основу којих је, међу осталим, формулисан заједнички циљ да се у наредних пет година оствари удвостручавање трговине између ове двије стране.

У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту. Билатерални односи су добили замах који представља увод у обнову историјског Пута свиле који је вијековима копненим и морским путем спајао Далеки исток с Европом.

Нови пут свиле”, поред инфраструктурног спајања Кине и европских земља, чиме би се временски скратио транспорт роба и опреме, за циљ има и позиционирање кинеских fiрми на европском континенту у дистрибутивном, тржишном и технолошком смислу. У овој анализи желимо да истражимо предуслове економске експанзије Кине те тренутно стање и будућност економских односа НР Кине и земља југоисточне Европе, првенствено у периоду анемичног раста у Европској унији, али и неминовног ребалансирања кинеске економије.

Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Ово је прича о јачању слабијих моћи које су помогле преобразити односе између држава у трокуту Загреб-Београд-Сарајево. На подручју тога троугла данас живи петнаестак милиона људи различите етничке и конфесионалне припадности, дубоко кроз хисторију посвађаних око прошлости, који се тешко могу сложити око садржаја било које хисторијске читанке, али опет толико сличних те економски и културно међуовисних. При чему, сведено на геометријски модел, Загреб – Сарајево и Сарајево – Београд су катете, а хипотенуза тога троугла је линија Београд – Загреб. Ако бисмо за тренутак односе међу државама свели на геометријски образац, онда бисмо примјењујући Питагорину теорему дошли до закључка, дакако фигуративнога, да је збир цјелокупних односа у овоме троуглу једнак збиру односа ЗАГРЕБА и БЕОГРАДА као његове хипотенузе. Ова геометријска лекција и њезина, можда мало усиљена, примјена на регионалне односе ипак нас доводи до јединственог закључка који итекако одговара реалности – Загреб и Београд су увијек држали и још држе кључеве регионалних односа, посебно на простору који је предметом ове анализе.

Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Регионална реконекција као нова парадигма

Током посљедњих двадесет година, “прави Балкан” (у овом случају, земље бивше Југославије и Албанија), са својим национализмима насталим на узору оних великих свјестких сила и погрешним идеологијама је скоро па уништио своју срж, и као такав тешко да се може придружити Европи, која је временом напредовала и развијала се на потпуно другим принципима. Постало је очито да се свеобухватна жеља за чланством у Европкој унији може остварити једино ако људи Балкана прихвате исте принципе заједништва на основу којих су грађани Француске, Њемачке и осталих земаља чланица саградили савремену ЕУ.

Да ли је Балкан заиста спреман за ову потпуно неопходну промјену? Анализа тврди да то вријеме долази, полако али сигурно, те да, што је још битније, грађани почињу разумијевати неопходност ове промјене. Штавише, овај пут је то повезивање засновано на економским интересима као идеологији новог времена или, како је угледни новинар Тим Јудах то језгровито назвао – на логици економске Југосфере. Премда у јавном дискурсу све што носи политичку и географску одредницу „југо“ још има углавном негативну конотацију, у стварности, у посљедњих десетак година дешавају се промјене које у себи имају све оне најважније састојке за један нови балкански микс.

Регионална реконекција као нова парадигма