Камингеспрäцх: „Њемачка вањска политика: Од намјере до иницијативе“

Трећи у низу поподневних разговора уз камин, у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку њемачке политичке Фондације Фриедрицх Еберт (ФЕС) одржан је 24.03.2011. године на тему Њемачке вањске политике о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу „Њемачка вањска политика: Од намјере до иницијативе“.

Стабилност Балкана је једно од централних питања вањске и сигурносне политике Њемачке и ЕУ. Класично виђење које полази од Хрватске и Србије као носивих стубова балканске стабилности мора бити преиспитано, будући да се терет балканских проблема показао превеликим да би стајао ослоњен на само два стуба, Посебно ако се има у виду чињеница да је добар дио тих проблема узрочно-посљедично везан са једним или оба та стуба.

Спремност једне од највећих европских и свјетских сила да се ангажирају у БиХ и да притом тај ангажман дугорочно усмјере на отклањање баријера функционирања БиХ као будућег кандидата за чланство у ЕУ, нешто је чему вриједи дати шансу. Цијенимо да је Њемачки став спрам кризе у БиХ еволуирао и коначно прихватио чињеницу да је БиХ специфична држава, те да је таква добрим дијелом захваљујући и међународном ангажману, те да јој као таквој не могу помоћи искључиво и само услови процеса стабилизације и придруживања.

Њемачка намјера не може постати иницијатива без јаке синергије са кључним партнерима. Њемачка иницијатива, ако до ње дође, мора имати у виду да је БиХ у таквом стању које више не трпи експерименте.

Ако Загреб и Београд нису спремни играти много конструктивнију улогу, онда је боље да њихов допринос буде тако што ће се сами искључити из процеса и препустити га онима у чији би се клуб жељели учланити.

ВПИ БиХ планира у наредном периоду организирати сличне разговоре о ситуацији на Блиском истоку, њемачкој вањској политици у БиХ и другим темама важним за профилирање вањске политике БиХ. Импулси за ове расправе бит ће анализе које ће сачинити експерти и сурадници ВПИ, а које ће бити објављене и на нашој њеб страници.

Камингеспрäцх: „Револт у арапским земљама – промјене или само обећања“

Други у низу поподневних разговора уз камин, у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку њемачке политичке Фондације Фриедрицх Еберт (ФЕС) одржан је 17.03.2011. године на тему револт у арапским земљама о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу „Револт у арапским земљама – промјене или само обећања“

Социјални и политички покрети стотина хиљада становника арапских земаља с почетка 2011. Године нису ни близу свога краја. Захтјеви протестаната снажно варирају: од промјена власти и владара, захтјева за темељне уставне, политичке и економске реформе, за демократизацију, људска права и слободе, до захтјева за суштинско преиспитивање вањскополитичких и геостратешких позиција држава и влада, укупног концепта и начина реализације различитих интереса у регији итд.

Има ли Запад у актуалним приликама жеље, воље и спремности, да ли је уопће структуриран политички и економски тако да може ући у процес преиспитивања опстојности вјештачке али распрострањене дилеме у вези с „остаткомсвијета“ – демокрација или сигурност? Много је разлога за вјеровање да је на томе плану и кључ за осигуравање просперитетније будућности за све и на Блиском истоку.

ВПИ БиХ планира у наредном периоду организирати сличне разговоре о ситуацији на Блиском истоку, њемачкој вањској политици у БиХ и другим темама важним за профилирање вањске политике БиХ. Импулси за ове расправе бит ће анализе које ће сачинити експерти и сурадници ВПИ, а које ће бити објављене и на нашој њеб страници.

Презентација: „Захтјеви из Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ-а у питању државне помоћи (државних потпора)“

Први у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку Фонда Отворено Друштво одржан је 04.03.2011. године на тему „Захтјеви из Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ-а у питању државне помоћи (државних потпора)“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Доношење закона о државној помоћи и успостава институције за планирање и контролу државних помоћи на нивоу БиХ је неопходно, у периоду до пуноправног чланства БиХ у Европској Унији, како би БиХ добила један свеобухватан увид у категорије, износе и сврхе државних помоћи које се дођељују на разним нивоима власти, како би се идентификовали приоритети, направиле анализе учинка државних помоћи и стратешки координирала индустријска и развојна политика земље, која је по важећем уставном устројству додијељена у надлежност три различита нивоа власти.

С тим циљем Босна и Херцеговина мора предузети сљедеће конкретне кораке:

• Парламент БиХ треба – неодложно – усвојити Закон о државној помоћи, који већ постоји у форми приједлога.

• На основу усвојенога Закона, Вијеће министара БиХ треба успоставити оперативно неовисно тијело за контролу државних помоћи до краја 2011. године које ће имати надлежност да одлучује о поврату незаконитих државних помоћи када за то дође вријеме сукладно роковима из ССП-а, а које ће до тада помагати институцијама ентитета, кантона и Дистрикта Брчко да ускладе праксе давања својих субвенција с еуропским стандардима почевши од 2012. године.

• Вијеће министара треба – неодложно – усвојити већ израђени Годишњи извјештај о државним помоћима и доставити га Еуропској комисији чиме би се испунила обавеза извјештавања из ССП-а.

• Најкасније до јула 2012. БиХ треба успоставити свеобухватан инвентар постојеће државне помоћи те независно оперативно тијело надлежно за контролу усклађивања такве помоћи са ЕУ нормама, које мора почети радити до 2012.;

• До јула 2013. године БиХ и Европска комисија требају подузети мапирање државне помоћи како би се размотрила потреба за различитим максималним ограничењима државне помоћи у различитим дијеловима БиХ прије истека статуса озбиљно неразвијене земље (јули 2014.), који омогућава примјену минималних ограничења интензитета државне помоћи;

• Координациони одбор за економски развој и еуропске интеграције, ВМ БиХ, владе ентитета и Брчко Дистрикт координирају при изради елабората о мапирању државне помоћи сукладно роковима из ССП-а.

• Вијеће министара БиХ треба аплицирати Еуропској комисији на средства ИПА фондова за Пројект техничке подршке у области развоја система државне помоћи.

 Камингеспрäцх: Нестално чланство БиХ у Вијећу сигурности Уједињених нација 2010.-2011.

Први у низу поподневних разговора уз камин, у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку њемачке политичке Фондације Фриедрицх Еберт (ФЕС) одржан је 16.02.2011. године на тему предсједавања Босне и Херцеговине Вијећем сигурности Уједињених нација у јануару 2011. године, о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу „Нестално чланство Босне и Херцеговине у Вијећу сигурности Уједињених нација 2010.–2011.: Изазови предсједавања током јануара 2011. године”). Камингеспрäцх (разговор уз камин) је њемачки концепт неформалних дискусија о актуелним темама, осмишљен да експертима, дипломатама и представницима цивилног друштва омогући атмосферу за отворену размјену мишљења.

У пријатној атмосфери Спортског клуба УНА, амбасадор БиХ при ОУН Иван Барбалић пренио је директна искуства јануарског предсједавања БиХ Вијећем сигурности, осврнуо се на једногодишње нестално чланство у ВС ОУН, те говорио о будућем ангажману БиХ у свјетској влади. Представници Министарства вањских послоба БиХ, савјетници чланова Предсједништва БиХ, Амбасадори Њемачке, Турске, Аустрије Словеије, те представници Британске, Кинеске, Швицарске и Америчке амбасаде осврнули су се на, опћи је закључак, успјешно предсједавање БиХ у Вијећу сигурности ОУН. Била је то прилика да се отворено поразговара о босанскохерцеговачкој вањској политици у контексту глобалних изазова.
ВПИ БиХ планира у наредном периоду организирати сличне разговоре о ситуацији на Блиском истоку, њемачкој вањској политици у БиХ и другим темама важним за профилирање вањске политике БиХ. Импулси за ове расправе бит ће анализе које ће сачинити експерти и сурадници ВПИ, а које ће бити објављене и на нашој њеб страници.

Одржана презентација Упоредног извјештаја за 2009. годину у склопу Пројекта “Мониторинг Процеса Европских интеграција БиХ”

ВПИ је презентирала Упоредни извјештај о мониторингу ЕУ интеграција 2009: Западни Балкан – Босна и Херцеговина. Неједнак напредак земаља Западног Балкана, а БиХ преџадња. У БиХ 85% испитаника подржава ЕУ интеграције а активности власти на реализацији потребних реформи сматра недовољним

У организацији Института за сигурносне студије Еуропске уније (ЕУИСС) и уз подршку Вањскополитичке иницијативе БХ одржан је у Сарајеву од 19. до 21. 05. 2010. године семинар „Западни Балкан: Пут ка еуропским интеграцијама“.

Закључено је да је процес интеграције у ЕУ средство за стварање функционалних држава но да су механизми којима се процес одвија неприкладни за државе које имају проблеме у функционирању и креирању политичког консензуса. Стога је потребан додатни потицај од стране ЕУ како би се елиминирао утицај реторика из прошлости те даље охрабрила регионална сурадња која се показала могућом, корисном и пожељном за све земље Западног Балкана. Еуропска унија је изграђена на будућности а не на прошлости и стога још има снагу привлачности јер заговара јединство у различитости. Владавина закона је основ за остваривање вриједности ЕУ а цивилно друштво мора бити оснажено у координираној активности на заговарању реформских процеса.

У склопу панела којим је предсједавао шведски амбасадор Њ.Е. Боссе Хедберг, директорица ВПИ БХ, гђа. Дениса Сарајлић – Маглић је презентирала Упоредни извјештај о мониторингу ЕУ интеграција 2009: Западни Балкан – Босна и Херцеговина с посебним фокусом на мјесто БиХ у том процесу у успоредби са другим земљама у региону.

У земљама региона уочен је неједнак напредак, а најбоље резултате постигле су државе са стабилним владама и већином у парламенту те функционалним политицким системом. Заједничке слабости су недовољан степен борбе против корупције, поштивања људских права, функционирања правосуђа и билатералне сурадње. У већини области Босна и Херцеговина се појављује као преџадња земља у реализацији обавеза, испред Албаније укључујући и питање либерализације визног режима док је Хрватска водећа у овом процесу. Истраживање јавног мнијења из децембра показује да у БиХ грађани оцјењују недовољним активности власти на провођењу реформи, а за то највише криве домаће политичаре. Око 85% становника БиХ сматра да је будућност БиХ у ЕУ те да томе нема алтернативе, и то пођеднако у оба ентитета. Чак 75% испитаника у Ф БиХ и 45% испитаника у РС је спремно подржати пренос надлежности с ентитета на државу БиХ уколико ће то убрзати пут ка ЕУ. Истовремено 55% испитаника вјерује да грађани ЕУ желе виђети БиХ као чланицу ЕУ у будућности.

Политика проширења је основна одредница вањске политике ЕУ. Од предстојећег скупа министара вањских послова чланица ЕУ у Сарајеву очекује се јасна политичка порука којом ће се реафирмирати декларација из Солуна, критерији из Копенхагена те преиспитати систем додатног условљавања потенцијалних кандидата и кандидата за чланство. Омогућавање даљих корака ка ЕУ био би позитиван импулс како за јавност региона тако и за администрације држава аспираната.

ВПИ БХ у сурадњи с еуроинфоцентрима БиХ информира грађане о процесу еуропских интеграција

Сурадници ВПИ БХ на пројекту „Мониторинг процеса еуропских интеграција у БиХ“ одржали су серију предавања у Зворнику, Мостару и Брчком у сурадњи с еуроинфоцентрима Тузли, Мостару и Брчком.

У БРЧКОМ ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА „КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ССП-а“

Брчко, 18.11.2009. – У складу са својим основним задатаком усмјереним ка информирању јавности о ЕУ интеграцијама и активностима бх власти на испуњавању преузетих обавеза према Споразуму о стабилизацији и придруживању, Еуро/Евро инфо центар Брчко, у сарадњи са Центром за цивилно друштво Кyодо, Сарајево, Економским факултетом, Брчко и Одсјеком за европске интеграције Владе Брчко дистрикта БиХ, организирао је презентацију на тему „Критички осврт на имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању“.

Презентацију гдина. Ерола Мујановића, из Вањско-политичке иницијативе БиХ, Сарајево пратили су бројни чланови академске заједнице, студенти, локални привредници и политичари. Закључак присутних је био јасан – напредак у провођењу реформи везаних уз европске интегарције је на врло ниском нивоу искључивио због тога што се бх политички лидери не могу усагласити око основних реформских приоритета. Постигнут је мали напредак у области поштивања људских права, а обавеза уставних реформи сведена је на усвајање амандмана које се односе на Брчко дистрикт БиХ, закључак је учесника.
Успостава правног оквира политичке борбе против корупције, боље образовање, те уређеније јавно здравство су неки од најважнијих задатака бх лидера, уколико се држава жели приближити ЕУ, што је и порука са овог скупа.
________________________________________

„ВАЖНОСТ ЕУРОАТЛАНСТКИХ ИНТЕГРАЦИЈА И ТРЕНУТНО СТАЊЕ ПРИДРУЖИВАЊА ЕУ“

Мостар, 10.11.2009. – Еуро Центар Мостар је у склопу својих активности организирао предавање на тему “Важност еуроантлантских интеграција и тренутно стање придруживања ЕУ“ које је у понеђељак 09.11.2009.године одржано у просторијама Правног факултета Свеучилишта у Мостару.
Продеканица Правног факултета, проф.др. Весна Казазић је испред еуро инфо центра и Факултета представила предавача госп. Давора Вулетића, директора Вањско политичке иницијативе (ВПИ) и захвалила на спремности да на овакав начин приближи информације о интеграцијама и појму „Западни Балкан“ студентима и постипломантима.
________________________________________
„ПЕРСПЕКТИВЕ МЛАДИХ У ПЕРИФЕРНИМ И РУРАЛНИМ СРЕДИНАМА У КОНТЕКСТУ ПРОЦЕСА ПРИДРУЖИВАЊА ЕВРОПСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА“

Тузла, 06.11.2009. – У склопу својих активности Еуро Инфо Центар Тузла је 05. 11. 2009. године у Интернационалном омладинском центру Крижевићи код Зворника организирао конференцију на тему ”Перспективе младих у периферним и руралним срединама у контексту процеса придруживања европским интеграцијама” са циљем утврдити проблеме с којим се сусрећу млади људи у руралним и периферним подручјима у БиХ и указати на могућности њиховог рјешавања у контексту процеса придруживања европским интеграцијама.

Предавачи, гђа. Анамарија Магазиновић, представница Вањско Политичке Иницијативе-е је говорила о локалном и руралном развоју у складу са имплемнентацијом ССП-а, као и компонентама развоја и могућности аплицирања из програма ИПА, доц. др. Исмет Сејфија, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, Шевал Шехић, координатор омладинског центра у Крижевићима и Ђорђе Радановић, предсједник европског покрета младих у БиХ су говорили о положају младих у руралним срединама као и о проблемимма и шансама руралног развоја у БиХ.

Учесници Конференције представници омладинских невладиних организација из свих дијелова БиХ, представници ОСЦЕ-а, развојних агенција” Нерда” и “Боспо”и представници опћинских власти сложили су се да су нужна даља научна и стручна истраживања која ће осигурати емпиријску основу за процјену стања и планирања развоја села и периферије.