Прва Регионална Конференција: „Парламентарном сурадњом до ЕУ“

Вањскополитичка иницијатива БХ организирала Прву регионалну конференцију чланова парламената из ЕУ, БиХ и региона којој су присуствовали предсједници и потпредсједници Одбора за еуропске интеграције из Хрватске, Црне Горе и Македоније.

Говоре добродошлице су одржали Њ.Е. г. Петер Соренсен, Шеф Делегације Еуропске уније у БиХ, Њ.Е. г. Нигел Цасеy, амбасадор Уједињеног краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске у БиХ, Г. Денис Бећиревић, предсједавајући Представничког дома, Парламентарне скупштине БиХ и Гђа. Дениса Сарајлић-Маглић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ.

У свом уводном излагању, Директорица Вањскополитичке иницијативе БиХ Дениса Сарајлић – Маглић, нагласила је да еуропску путању БиХ одређује потпис стављен на обавезујући Споразум о стабилизацији и придруживању. То што не постоји договор о формирању власти, не значи да се Парламент може одрећи обавеза према Еуропској унији и одговорности према онима који су их бирали, изјавила је гђа. Сарајлић-Маглић. Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине г. Денис Бећировић је додао да је еуропски процес кључан и кад је у питању однос законодавне и постојеће извршне власти. Шеф Делегације Еуропске уније у БиХ и специјални представник ЕУ Њ.Е. г. Петер Соренсен, нагласио је у свом уводном излагању да је сада кључна улога у рукама Парламента, односно парламентарних Комисија за еуропске интеграције – једне на државном нивоу и двију на ентитетском. Амбасадор Велике Британије у Босни и Херцеговини, Њ.Е. г. Нигел Цасеy подсјетио је у свом излагању да Босна и Херцеговина има пред собом још три кључна увјета који се тичу доношења Закона о државној помоћи, Закона о попису становништва и показивања кредибилног напора у провођењу одлуке у предмету „Сејдић – Финци“.

Предсједник Комисије за еуропске интеграције Парламентарне скупштине БиХ г. Халид Гењац изјавио је на конференцији да би наша земља данас имала много бољу претприступну позицију да су њени политички лидери, изгубљено вријеме и енергију коју су улагали у питање формирања нове постизборне власти усмјерили ка испуњавању еуропских увјета.

Весна Пусић, предсједница Националног одбора у Хрватском Сабору и чланица Одбора за еуропске интеграције, изјавила је као учесница конференције да су досадашња искуства њене земље у процесу еуропских интеграција „најупотребљивија“ и искористива за нашу земљу.

Миодраг Вуковић, предсједник Одбора за међународне односе и европске интеграције у државној скупштини, изјавио је као учесник сарајевске конференције да је битан предувјет регионалног придруживања еуропским асоцијацијама – сурадња регионалних земаља, без чега се оне тешко могу квалифицирати.

Јани Макрадули, потпредсједник Собрања, на конференцији је исказао наду, да ће регионалне земље, све заједно, бити у Еуропској унији, мада се засад прибојава негативне, децембарске еуропске оцјене за његову земљу због неријешених питања с Грчком.

Господин Тим Јудах, аутор и репортер с првих линија за тједник “Тхе Ецономист” те гђа. Петра Блаесс, бивша Потпредсједница њемачког Бундестага су такођер узели учешће у панелима конференције.

Изјава Вањскополитичке иницијативе БХ за медије у поводу најновијег извјештаја о напретку ЕУ о БиХ

Према свим најавама, Извјештај о напретку БиХ који ће Европска комисија представити сутра, бит ће један од најгорих који је БиХ до сада добила, јер БиХ још крши Привремени споразум, а нисмо ни створили увјете за ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању који је ратифицирало свих 27 чланица Европске уније.

Извјештај о напретку ће констатирати проблем у процесу ЕУ интеграција, како на техничком тако И на суштинском нивоу, и било би крајње вријеме да га схватимо с већом дозом озбиљност. Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ овом извјештају требао би чак посветити и ванредну сједницу. Парламент би тако требало да извуче одређене закључке и препоруке за институције БиХ које су препознате у ланцу одговорности, како би се направио акциони план за одмрзавање Споразума о стабилизацију И придруживање, те хитно рјешавање преосталих увјета за подношење апликације за чланство у ЕУ до краја године. Овим би домаће институције показале како су достојан партнер у намјерама Делегације ЕУ И Европске комисије да тренутну кризу у БиХ искористи као шансу.

 Четврта Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ), у понеђељак и уторак (03.10.-04.10.2011.) у хотелу „Гарден Цитy“ у Коњицу одржана је четврта радионица пројекта „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручног особље НС РС, ПФБиХ те Парламентарне скупштине БиХ.

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ није посвећено довољно пажње. Стога је циљ овог пројекта да пружи детаљан преглед кључних промјена које су уведене у начину на који функционира ЕУ кроз Лисабонски споразум.

У ту сврху била су планирана четири семинара, која су обухватила презентације о кључним подручјима институционалног развоја: проширење поља суодлучивања између Еуропског парламента и Вијећа; нову улогу државних парламената у склопу нових одредби у Споразуму; промјену природе предсједавања ЕУ са стварањем сталног Предсједника ЕУ; нову архитектуру за управљане вањском политиком ЕУ која произлази из измијењене улоге Високог представника те успостављање Европске службе за вањско ђеловање.

Трећа Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ), у четвртак и петак (30.06.-01.07.2011.) у хотелу „Херцег Етно Село“ у Међугорју одржана је трећа радионица пројекта „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручног особље ПФБиХ те Парламентарне скупштине БиХ.

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ није посвећено довољно пажње. Стога је циљ овог пројекта да пружи детаљан преглед кључних промјена које су уведене у начину на који функционише ЕУ кроз Лисабонски споразум.

У ту сврху планирамо организацију четири семинара, који ће обухватити презентације о кључним подручјима институционалног развоја: проширење поља суодлучивања између Еуропског парламента и Вијећа; нову улогу државних парламената у склопу нових одредби у Споразуму; промјену природе предсједавања ЕУ са стварањем сталног Предсједника ЕУ; нову архитектуру за управљане вањском политиком ЕУ која произлази из измјене улоге Високог представника те успостављање Европске службе за вањско ђеловање.

Разговор уз вечеру са Данелом Серњером: Босна и Херцеговина: „Каква врста државе”

Даниел Серњер је био специјални гост Вањскополитичке иницијативе БХ на вечери која се одржала у четвртак, 16. јуна 2011. године.

Даниел Серњер гостујући професор и предавач у подручју Конфликт менаџмента, и старији члан Центра за Трансатлантске односе при Јохнс Хопкинс школи за напредне међународне студије. Он је такођер професор-предавач на универзитетима Георге Њасхингтон и Георгетоњн.

Серњер је од 1994. До 1996. Године служио као специјални изасланик и координатор, посредујући између Хрвата и Бошњака те преговарајући за први споразум који је постигнут на Даyтонским мировним разговорима.

Округли стол „Инструменти за проширење ЕУ: појачавање или спрјечавања демократизацијских процеса у Босни и Херцеговини?”

Дана 27. маја 2011.г, Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ) и Фондација Конрад Аденауер (КАС) су организирали дискусију у виду округлог стола у Сарајеву на тему “Инструменти за проширење ЕУ: појачавање или спрјечавања демократизацијских процеса у Босни и Херцеговини?”

Невладине организације, организације цивилног друштва и академици су били позвани да учествују у овој сесији те да подијеле своје виђење са водећим њемачким стручњацима, тако што су се фокусирали на питање како тренутни инструменти проширења ЕУ побољшавају или спрјечавају демократизацијске процесе у друштвима Југоисточне Еуропе на примјеру БиХ.

Њемачки стручњаци који су се прикључили овој дискусији су били: Др. Егберт Јахн, Факултет политичких наука свеучилишта у Маннхеиму, Др. Бруно Сцхоцх старији истраживач са Института за мировно истраживање из Франкфурта; Др. Манфред Саппер, главни уредник академског мјесечног часописа “Остеуропа” (Источна Еуропа), из Берлина; Др. Волкер Њеицхсел, уредник академског мјесечног часописа “Остеуропа” (Источна Еуропа), из Берлина; Др. Астрид Сахм, Директор образовног центра из Минска; Бригитте Јахн, Старији професор из Келкхеима; Андријана Преусс, студент докторских студија при Универзитету у Маннхеиму.

Презентација: „Вински сепаратизам без географског поријекла – Ин вино плебисцитум“

Друга у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку Фонда Отворено Друштво одржана је 09.05.2011. године, у Мостару, на тему „Вински сепаратизам без географског поријекла – Ин вино плебисцитум“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Непостојање законске регулативе у Босни и Херцеговини у области винарства и виноградарства наноси велике губитке босанскохерцеговачкој економији. Прије три године донесен је Закон о вину, ракији и другим производима од грожђа, али је приликом израде поџаконских аката установљено да је више од половице његових чланова непроведиво у пракси и закон је стављен ван снаге. Ентитетски закони су такођер мањкави. Према постојећем закону, Федерација БиХ нема скоро никакву надлежност, па је самим тим отежано и праћене развоја виноградарско-винарског сектора. Недостаци у постојећем закону су онемогућили доношење поџаконских аката због чега је у Федерацији БиХ настао проблем пуштања вина у промет, немогућност заштите географског поријекла вина, проблем контроле квалитета вина и др. У Републици Српској ова област је знатно уређенија.

С тим циљем Босна и Херцеговина мора подузети сљедеће конкретне кораке:

1. Прије свега, потребно је осигурати повољнији законодавно-правни амбијент за одрживи развој винарско – виноградарског сектора тиме што ће се успоставити и одржавати јединствено и уређено тржиште вина у складу са стандардима ЕУ-а.

2. Вањскотрговинске аспекте уређења ове области потребно је уредити јединственим законом на државном нивоу, који ће створити законске претпоставке за пласман домаћих производа вани. Детаљнија рјешења се могу осигурати путем паралелних, хармонизираних ентитетских закона.

3. Успоставити ефикасан систем и механизме за испитивање квалитета и органолептичко оцјењивање вина (контрола производње грожђа за производњу вина, контрола производње вина, контрола квалитета вина, заштита географског поријекла вина, пуштање вина у промет, успостава регистара и др.).

4. У појединим сегментима потребно је јасно дефинирати надлежности између свих нивоа власти, а нарочито у Ф БиХ, као и успоставити ефикасан систем инспекцијске контроле и наџора у сектору винарства и виноградарства.

 Вањскополитичка иницијатива БХ је представила пројекат под називом „Мониторинг корупције и заштита интегритета“

Дана 14. априла 2011.године у Сарајеву уприличена је званична презентација пројеката борбе против корупције осам невладиних организација. Све пројекте финансира Европска унија у укупном износу од 1,4 милиона ЕУР. Том приликом Вањскополитичка иницијатива БХ је представила пројекат под називом „Мониторинг корупције и заштита интегритета“. Пројекат се проводи уз финансијску подршку Еуропске уније у оквиру ИПА 2009 програма.

Информације о пројекту

Водећи се идејом превенције као најважнијим инструментом како би се дугорочно управљало програмима за спријечавање корупције, Вањскополитичка иницијатива БХ проводи пројекат под називом ‘Мониторинг корупције и заштита интегритета’. Циљ пројекта је да допринесе демократској стабилизацији кроз јачање капацитета и улоге цивилног друштва у борби против корупције.

Циљ пројекта је да оснажи активности, пројекте и мјере цивилног друштва да препозна и укаже на корупцију, те да развије потребне алате за праћење и превенцију корупције. Пројекат се састоји од двије компоненте од којих се прва односи на јачање оперативних капацитета невладиних организација у борби против корупције кроз практичне обуке које се темеље на процјени стварних потреба невладиних организација. Друга компонента пројекта има за циљ успостављање кохерентног система за мониторинг корупције.

С обзиром да борба против корупције представља један од кључних аспеката приступања БиХ ЕУ овај пројекат има за циљ створити бољу радну платформу за праћење корупције од стране невладиних организација. Вјерујемо да ће невладине организације кроз проведбу овог пројекта имати на располагању инструменте за борбу против корупције и механизме за праћење ефикасности и одговорности власти.

Одржана Презентација Другог полугодишњег извјештаја за 2009. годину у склопу Пројекта “Мониторинг Процеса Европских интеграција БиХ”

Значајн напредак у реализацији обавеза из главе ВИИ – Правда, слобода, сигурност посебице дијела комплементарног Мапи пута за либерализацију визног режима. Такођер, напредак је направљен у области заштите интелектуалног власништва (глава ВИ) те финансијске сурадње тј. апликација за средства из ИПА фондова. Напредак у реализацији обавеза из Прелазног споразума видљив у оним областима гђе постоји неподијељен политички интерес чланица коалиционе власти те у стручним областима избјегнута политизација реформских активности.

Скупу се обратио Њ.Е. Боссе Хедберг, Амбасадор Краљевине Шведске у Сарајеву. У панелу су учествовали уважени, г. Фарис Вехабовић, судија Уставног суда Федерације БиХ, Њ.Е. г. Димитрис Коуркоулас, шеф Мисије Делегације Еуропске уније у БиХ, гђа. Невенка Савић, директор Дирекције за еуропске интеграције Вијећа Министара БиХ, те представници ВПИ БХ.

Пројект финанцира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида) а реализатор пројекта је Вањскополитичка иницијатива БХ. Вањскополитичка иницијатива БХ је невладина, непрофитна и независна организација посвећена промишљању и анализирању вањске политике, међународних односа и међународних обавеза Босне и Херцеговине. Посебан аспект нашег рада је праћење степена извршавања обавеза из Прелазног споразума – ССП-а у процесу еуропских интеграција. Пројект има за циљ да демистифицира процес европских интеграција, приближи га и појасни грађанима БиХ, омогући основу за расправу о конкретним стварима између цивилног сектора и институција БиХ засновану на аргументима и чињеницама.

Један од основних налаза овог извјештаја јесте да је дошло до значајног напретка везано за реализацију обавеза из главе ВИИ – Правда, слобода, сигурност посебице дијела комплементарног Мапи пута за либерализацију визног режима. Такођер, напредак је направљен у области заштите интелектуалног власништва (глава ИВ) те финансијске сурадње тј. апликација за средства из ИПА фондова. Но у осталим областима БиХ више или мање стагнира. Јединствена оцјена би била да је напредак у реализацији обавеза из Прелазног споразума видљив у оним областима гђе постоји неподијељен политички интерес чланица коалиционе власти те у стручним областима гђе је захваљујући професионализму и ентузијазму носилаца посла избјегнута политизација реформских активности.

Прва Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ није посвећено довољно пажње. Стога је циљ овог пројекта да пружи детаљан преглед кључних промјена које су уведене у начину на који функционише ЕУ кроз Лисабонски споразум.

Вањскополитичка иницијатива почиње са имплементацијом пројекта „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“ који финанцира Британска амбасада у Сарајеву. Прва радионица одржана је 30.-31.03.2011. године на тему „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручно особље Народне скупштине Републике Српске и Парламента Федерације БиХ те Парламентарне скупштине БиХ. За ову прилику ВПИ БиХ припремила је и Водић кроз Лисабонски споразум и европске интеграције БиХ, као и Именик европских интеграција.

У ту сврху планирамо организацију четири семинара, који ће обухватити презентације о кључним подручјима институционалног развоја: проширење поља суодлучивања између Еуропског парламента и Вијећа; нову улогу државних парламената у склопу нових одредби у Споразуму; промјену природе предсједавања ЕУ са стварањем сталног Предсједника ЕУ; нову архитектуру за управљане вањском политиком ЕУ која произлази из измјене улоге Високог представника те успостављање Европске службе за вањско ђеловање.