Инфо дан: МЕДИА 2007

Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ),уз подршку Фонда Отворено Друштво (Сорош) и у сурадњи са Фондацијом за кинематографију ФБиХ, организирала је 17.01 2013. године у Сарајеву МЕДИА 2007 ИНФО ДАН уз учешће еминентних предавача, те филмских радника, продуцената и свих оних који се баве аудио-визуелном умјетношћу.

Инфо Дан наставак је заједничке активности ВПИ и Фондације за кинематографију, у циљу стварања претпоставки за нови аудио-визуални систем у ФБиХ који је усуглашен са ЕУ стандардима. С тим у вези, ВПИ и Фондација наставит це тијесно сурађивати и приликом израде Закона о аудио-визуалном стваралаштву у Федерацији БиХ.

Уводну ријеч и упознавање са Програмом МЕДИА 2007 као и практичне савјете за кориснике подијелили су гђа. Мартина Петровић, директорица МЕДИА деска Хрватске и г. Јован Марјановић, представник БиХ при ЕУРИМАГЕС.

Програм МЕДИА 2007 специјализирани је програм Европске уније за подршку аудиовизуалном сектору из којег се подржава професионално усавршавање, развој филмских пројеката, дистрибуција, приказивање и промоција филмова и аудиовизуалних програма те филмски фестивали. Укупан буџет програма за период од 2007. до 2013. године износи 755 милиона еура.

МЕДИА 2007 представља један од кључних инструмената развоја европског аудиовизуалног стваралаштва, што се огледа и у томе да сваке године омогућује потпору за 300 нових европских филмских пројеката, подупире двије трећине филмских пројеката који долазе из земаља с ниским продукцијским капацитетом и сваке године 2,5 милијуна љубитеља филма погледа више од 15.000 еуропских пројекција на више од стотину фестивала.

Годишња котизација за чланство, израчунава се на основу броја становника, БДП-а и количине аудиовизуалне продукције, што БиХ опет ставља у позицију да плаћа минималну котизацију, док с обзиром на врло активан и успјешан аудиовизуални сектор из оваквих програма може црпити максималну потпору. Ако Меморандум о приступању буде потписан до краја године, предвиђа се да ће улазна карта од 60.000 КМ вратити најмање петероструко више средстава у БиХ већ у току исте године.

Европска комисија је објавила да босанскохерцеговачки редатељи, продуценти, сценаристи и остала физичка и правна лица које се баве аудиовизуалним ђелатностима могу подносити пројектне приједлоге у оквиру позива објављених за програм МЕДИА 2007, те имати могућност натјецања за финансијска средства за потпору продукцији, промоцији и дистрибуцији европских аудиовизуалних пројеката.

У другом ђелу презентације гђа. Мартина Петровић осврнула се на Хрватско искуство при аплицирању на МЕДИА 2007 и препоруке за Босну и Херцеговину. Она је нагласила како су хрватски аудио-визуални ђелатници већ сада вуку пет пута више новца из Медиа-е него што је био износ националне котизације. Улога Медиа Деска у том процесу изнимно је важна, јер у потпуности администрира и усмјерава хрватске апликације. Сада и хрватски филмски стручњаци могу оцјењивати филмске пројекте осталих земаља чланица Програма МЕДИА 2007.

Како је наглашено од стране г. Јована Марјановића, Европска комисија је објавила да апликанти из Босне и Херцеговине могу почети подносити пројектне приједлоге у оквиру позива објављених за програм МЕДИА 2007. Али да је одабир пројеката још увијек условљен са завршетком процедуре приступања Босне и Херцеговине програму. „у пракси то значи да се апликанти из Босне и Херцеговине могу пријављивати на ове позиве, али ће средства оперативно бити могуће користити тек када Меморандум о разумијевању између ЕК и БиХ буде потписан те након што `улазна карта` буде плаћена“, рекао је г. Јован Марјановић.

БиХ је, путем Министарства цивилних послова БиХ, покренула, у децембру 2011, процедуру приступања програму Европске уније МЕДИА 2007. Међутим до потписивање још није дошло. „Оно што ми можемо урадити, док Европска унија чека надлежна тјела у БиХ, је да пробамо искористити тренутак да добијемо шта можемо. Док не постанемо пуноправна чланица, ми морамо наћи модалитет да обучимо наше људе да што прије и што ефикасније аплицирају на пројекте Програма МЕДИА.” рекао је г. Амер Капетановић, Предсједник Управног одбора Фондације за кинематографију ФбиХ.

На презентацији МЕДИА 2007 Инфо Дан присуствовало је преко 50 представника домаће филмске индустрије и аудио визуалног сектора попут Филм Хоусе, Депо Продукција, САГА Филм, Кинотека БиХ, ПРИМЕ ТИМЕ, Сарајево и Тузла Филм Фестивал, Медитеран Филм Фестивал, РЕФРЕСХ продуцтион, ХАВА, КАДАР, Обала Арт центар, Арт сервис, Деблокада, Босанска медијска група, ТРОПИК Зеница, ЦОМПРЕX, МАМА Филм, Магиц Фацторy, Медиа План, Удружење филмских радника Центар за сувремену умјетност, Фондације за кинематографију ФБиХ и други.

Такођер, били су назочни и представници владиног сектора попут Министарства цивилних послова БиХ, Министарства културе и спорта Кантона Сарајево. Свој интерес за ову презентацију исказали су и представници и образовног сектора попут Сарајевска школа за науку и технологију – Сарајево Филм Ацадемy и други.

Презентација анализе „Босанскохерцеговачка кинематографија“

Босанскохерцеговачка кинематографија у посљедњем се десетљећу трансформирала из ратом потпуно прекинуте привредно-умјетничке гране у модеран и разнородан сектор способан да производи високо квалитетан аудиовизуални садржај намијењен једнако домаћој и иноземној публици.

Босанскохерцеговачка кинематографија – Осма у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) уз подршку Фонда Отворено Друштво одржана је 10.10.2012. године, у Сарајеву, на тему „Босанскохерцеговачка кинематографија“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Филмска индустрија је у стању створити нова радна мјеста и произвести различите економске користи те придонијети опћој социјалној и економској кохезији и истовремено бити кључни медиј за пријенос и развој културних вриједности. С обзиром на овакву карактеристику културног добра, филм у већини европских земаља ужива јавну потпору која надомјешта неминовни тржишни неуспјех – узрокован високом цијеном производње, с једне стране, те фрагментираним и ограниченим тржиштем за пласман културних производа, с друге.

Свјетска аудиовизуална индустрија тренутно је на прагу највећих промјена од свог постанка – потпуне дигитализације ланца производње и конзумације аудиовизуалног садржаја. Овако значајне глобалне промјене пружају јединствену прилику за благовремено укључење у свјетске токове и осигурање раста и будућности аудиовизуалне производње у Босни и Херцеговини, но то је једино могуће осигурати системским рјешавањем јавне потпоре аудиовизуалном сектору, без које успјешнога аудиовизуалног сектора не може бити.

Уводну ријеч подијелили су г. Салмир Каплан, министар Федерално министарство културе и спорта, г. Мирсад Пуриватра , директор Сарајево Филм Фестивала , гђа. Амра Бакшић-Чамо, предсједница Удружења филмских радника у БиХ, као и г. Амер Капетановић, предсједник Управног одбора Фондације за кинематографију, те г. Јован Марјановић, представник ФБиХ при Еуроимагесу, који је, као члан радне групе, говорио и о основним смјерницама Закона о аудиовизуалном стваралаштву који је у припреми у Министарству културе и спорта ФБиХ.

Како је наглашено на скупу, БиХ је отишла корак напријед у контексту испуњавања еуропских норми у аудиовизуалном стваралаштву и то пријемом у чланство у програму Медиа 2007 ЕУ. Са овог аспекта, овај сектор је скоро па потпуно интегриран у овај еуропски програм што значи да културни ђелатници из Босне и Херцеговине, равноправно са другим чланицама ЕУ и осталим државама учесницама, имају право да учествују у свим позивима за подношење приједлога културних пројеката и иницијативама које се суфинанцирају из Медиа-е.

Међутим, упозорено је да овај успјех не смије да створи предоџбу о идеалној ситуацији у овом сектору. Као што је истакнуто, аудиовизуални сектор се суочава са сљедећим проблемима: врло низак ниво средства утрошен у овај сектор што резултира и ниским аудиовизуалним капацитетом од неколико филмова годишње, јавни емитери не партиципирају у продукцији, кино тржиште је у кризи, филмови се приказују у поливалентним салама. Учесници су били сугласни да је потребно да БиХ пређе из фазе финанцирања у фазу креирања и осмишљавања смјерница за аудиовизуални сектор. БиХ се треба ослонити на своју компаративну предност у филмској индустрији. На скупу је речено како наша продукција не може бити холивудског реномеа, али зато можемо подупријети стварање и развијање ‘бутик продукције’.

Презентацији су присуствовали представници домаће филмске индустрије и аудио визуалног сектора попут ФЛАСХ продукције, ПРИМЕ ТИМЕ, ФАБРИКА, ВИА МЕДИА, ВИЗАРТ ФИЛМ Бања Лука, РЕФРЕСХ продуцтион. Такођер, били су назочни и представници владиног сектора попут Парламентарне скупштине БиХ и Парламента Федерације БиХ, Предсједништва БиХ, Министарства цивилних послова БиХ, Федералног министарства културе и спорта, Министарства просвјете и културе РС, Министарства културе и спорта Кантона Сарајево, Регулаторне агенције за комуникације (РАК) и други. Свој интерес за ову презентацију исказали су и представници невладиног и образовног сектора попут КритеОН-Фестивал филмски сусрети, Сарајевска школа за науку и технологију – Сарајево Филм Ацадемy и други.

 Камингеспрäцх: „Приступање Републике Хрватске Европској унији – Отворена питања између БиХ и Хрватске и импликације по БиХ“

Да би стимулирали више интерактивну дискусију о различитим аспектима вањске политике БиХ, Вањскополитичка иницијатива БХ и Фриедрицх Еберт Фондација настављају са серијом касних поподневних разговора гђе окупљају мале групе домаћих и страних дипломата, новинара, знанственика те представника цивилног друштва.

Дана 4 априла 2012. године, Вањскополитичка иницијатива БХ је одржала своју пету сесију на тему„Приступање Републике Хрватске Европској унији – Отворена питања између БиХ и Хрватске и импликације по БиХ“ на којем су присуствовали представници Дирекције за европске интеграције, Министарство вањских послова, Вањскотрговинске коморе БиХ и представници медија и невладиног сектора.

Чланство Хрватске у ЕУ отворит ће нове могућности у процесу еуроатлантских интеграција на Западном Балкану, али и открити негативне импликације неријешених питања између Хрватске и земаља у региону. Без њиховог рјешавања економска и политичка ситуација у БиХ може бити још тежа него данас, наводи се у анализи. Негативне посљедице односе се прије свега на неусклађене стандарде у економији и мада ће их примарно осјетити БиХ и Србија, њих неће бити поштеђена ни сама Хрватска.

Промоција публикације „Водич кроз Лисабонски споразум“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ), у понеђељак, 02.04.2012., у Амфитеатру, Пословног центра УНИТИЦ у Сарајеву одржана је промоција публикације „Водич кроз Лисабонски споразум“.

Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у Европској Унији. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају јавним дискурсом у БиХ, утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство није посвећено довољно пажње. У циљу пружања прегледа кључних промјена које су уведене у начину на који функционира ЕУ након усвајања Лисабонског споразума, Вањскополитичка иницијатива БХ је припремила публикацију под називом ‘Водич кроз Лисабонски споразум’ уз помоћ Британске амбасаде у БиХ.

Уводну ријеч и представљање Публикације „Водич кроз Лисабонски Споразум“ одржала је директорица Вањскополитичке иницијативе БХ гђа. Лејла Каблар. Указујући на значај Лисабонског уговора, исказала је да овај документ омогућава Европској унији јачи и јаснији глас у свијету, чувајући истовремено националне интересе државе чланица. „Сами циљеви Лисабонског уговора су учинили Европску унију демократичнијом и спремном да испуни очекивања грађана Европе“, сматра гђа. Каблар.

Маринко Чавара, члан комисије за европске интеграције Федералног Парламента сматра да Европска унија треба и даље наставити с позитивним односом према Босни и Херцеговини када је у питању рјешавање препрека на том путу. Шефик Џаферовић, члан Заједничке комисије за европске интеграције, Парламентарне скупштине БиХ и предсједавајући заједничке парламентарне комисије за провођење пресуде Сејдић-Финци, сматра да ће Босна и Херцеговина уклонити застој на европском путу и да ће једини преостали услов за апликацију за чланство бити скоро испуњен.

Хафеза Сабљаковић, члан Комисије за европске интеграције Парламента Федерације БиХ, истакнула је значај улога националних парламената у процесу европских интеграција, а Нермина Заимовић-Узуновић, члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ, значај парламентарне сурадње у процесу европских интеграција и Групе пријатеља БиХ у Европском парламенту.

Бранислав Бореновић, предсједник одбора за европске интеграције Народне скупштине РС, оцијенио је да поред плана интегрирања у Еуропску унију, недостатак људских ресурса представља један од кључних проблема за Босну и Херцеговину. „То ће бити највећи изазов за Савјет министара, за Владу Републике Српске и Владу Федерације БиХ“, истакао је Бореновић.

Завршна Радионица Пројекта: „Увод у Лисабонски споразум за особље и чланове парламента БиХ“

Уз финанцијску потпору Владе Велике Британије и у организацији домаће невладине организације Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ), у понеђељак и уторак (26.03.- 27.03.2012.) у хотелу „Гарден Цитy“ у Коњицу одржана је завршна радионица пројекта „Увод у Лисабонски споразум“ на којем су учествовали парламентарци и стручно особље НС РС, ПФБиХ те Парламентарне скупштине БиХ.

Циљ завршног семинара био је да се резимирају садржаји обухваћени на претходним семинарима са нагласком на улогу ЕУ парламента и националних парламената у контексту промјена које Лисабонски споразум уноси у начин функционирања Европске уније. Лисабонски споразум уводи важне иновације у начин доношења одлука у ЕУ. Међутим, због широког спектра домаћих политичких питања која доминирају у БиХ, није посвећено довољно пажње утјецају Лисабонског споразума на ЕУ и на државе потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ.

Представници парламената БиХ имали су прилику упознати се са сљедећим темама:

• Правни оквир проширења и улога националних парламената у процесу одлучивања, осврт на хрватско искуство.
• Процеси одлучивања прије и послије Лисабонског уговора – више или мање демокрације?
• Споразум о стабилизацији и придруживању у контексту реформе сектора правде – опћи преглед обавеза и трендова у сегменту извршења кривичних санкција
• Препоруке и мјере за реформу система извршења кривичних санкција у свјетлу ССП и структуралног дијалога о правосуђу.

У склопу радионице одржана је и посебна презентација на тему „Околишањем до Еуропске уније“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу. Анализа одговара на питање шта је нама околиш и подсјећа нас на наше обавезе према ЕУ. У оцјени усклађености и проведби ацqуис цоммунаутаиреа као први и основни проблем наводи се непостојање државног тијела које ће се бавити питањима заштите околиша. Босна и Херцеговина је једина земља у Европи која нема министарство ни агенцију за заштиту животне средине на државном нивоу.

Презентација: „Околишањем до Европске уније“

Пета у низу презентација у организацији Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ) и уз подршку Фонда Отворено Друштво одржана је 24.02.2012. године, у Сарајеву, на тему „Околишањем до Европске уније“ о чему је ВПИ БХ претходно израдила анализу.

Анализа коју је сачинила ВПИ БХ одговара на питање шта је нама околиш и подсјећа нас на наше обавезе према ЕУ. У оцјени усклађености и проведби ацqуис цоммунаутаиреа као први и основни проблем наводи се непостојање државног тијела које ће се бавити питањима заштите околиша. Босна и Херцеговина је једина земља у Европи која нема министарство ни агенцију за заштиту животне средине на државном нивоу. Истиче се непровођење законодавства у ентитетима. Каже се да БиХ трпи због ограниченог административног капацитета и има мало финанцијских ресурса за потребна улагања у околиш.

С тим циљем Босна и Херцеговина мора подузети сљедеће конкретне кораке:

• усвајање закона о заштити околиша на државном нивоу у сврху стварања оквира за јединствену заштиту околиша у цијелој земљи;

• оснивање државне агенције за заштиту околиша (с улогом прегледа стања околиша у БиХ, мониторинга и прикупљања података који би се обрађивали, анализирали те давали приједлози мјера које треба подузети. Агенција би се бавила и имплементацијом међународних споразума, пројеката и програма те других обавеза БиХ из области околиша);

• јачање управних капацитета институција које се баве околишом;

• хармонизација с околишном легислативом ЕУ (најприје с нагласком на управљање отпадом, очување квалитета воде и зрака, заштиту природе, цјеловито спрјечавање и контролу онечишћења а потом унапријеђено усклађивање правне стечевине у смислу проведбе државне околишне стратегије и побољшања механизама суфинанцирања заштите околиша);

• осувремењивање образовних програма у вези с проблематиком заштите околиша;

• афирмација знанственоистраживачког рада и његово попвезивање са стратешким циљевима политике заштите околиша.

Презентацији су присуствовали представници из владиног и невладиног сектора у БиХ који се баве околишем или заштитом животне средине попут Удружења Еко акција из Сарајева, ПЗ Ходбина из Мостара, Центри цивилних иницијатива, Центра за околишно одрживи развој Сарајево, „Вермонт“ из Брчког, Шумарског Факултета Сарајево,Природно-математичког факултета, Универзитета у Сарајеву, Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Министарство вањске трговине и економских односа и Фонда за заштиту околиша ФБиХ и сл.

На крају скупа закључено је како је, између осталог, потребно дефинирати конкретне кораке у циљу рјешавања и конкретизације питања околиша, дијагностицирати проблеме у околишу и околишној политици те наставити рад на развоју платформе за дијалог између НВО и владиног сектора као и афирмирати јавни интерес по питању очувања околиша.

Презентација Годишњег извјештаја за 2011. годину у склопу пројекта “Мониторинг процеса Европских интеграција БиХ”

Споразум о стабилизацији и придруживању ни у овој години није ступио на снагу, иако су се формално стекли увјети за то крајем 2010. године. Једна од најмаркантнијих колатералних штета у неиспуњавању увјета је у домену демократских принципа и људских права, јесте усклађивање Устава са пресудом Европског суда за људска права у случају Сејдић и Финци вс. БиХ. Такођер, проблематизиран је начин одлучивања у седмочланом Вијећу за државне помоћи; преговарало се око етничке заступљености у механизмима одлучивања, умјесто о суштини и техничким аспектима закона. Ситуација која је настала током програмирања ИПА средстава за 2011. годину је разоткрила озбиљне структуралне недостатке у координационим механизмима везаним за планирање и програмирање средстава из ЕУ.

Власти БиХ нису се благовремено припремале за улазак Хрватске у ЕУ, чиме ће у коначници и онако скромни извозни потенцијали БиХ бити додатно ограничени и приступ страним тржиштима ускраћен за домаће произвођаче. Извјештај закључује да се Европској унији не прикључује повременим испадима добре воље и појединачним примјерима ревности државних службеника, већ систематским опређељењем да се процесу испуњавања увјета приступи са свим расположивим ресурсима и политичком вољом.

Ово су неки од закључака Годишњег извјештаја за 2011. који је презентирала Вањскополитичка иницијатива БХ (ВПИ БХ) у сриједу, 23.02.2012 у Сарајеву. На презентацији је било више од 100 учесника из домаћих и међународних невладиних и владиних институција.

Уз, гђу. Лејлу Каблар, Директорицу ВПИ БХ која је презентирала Годишњи извјештај за 2011. годину своје стручно виђење ситуације у БиХ као и њеног еуропског пута дали су панелисти г. Халид Гењац, Предсједник Комисије за европске интеграције, Парламентарна скупштина БиХ, Њ.Е. Гдин. Петер Соренсен, Шеф Делегације Европске уније у БиХ, Њ.Е. г. Боссе Хедберг, Амбасадор Краљевине Шведске, те г. Амер Капетановић, Шеф Одсјека за Европску унију, Министарство вањских послова БиХ.

2011. година није била година ЕУ у БиХ

Специјални представник ЕУ у БиХ Њ.Е. г. Петер Соренсен, на промоцији извјештаја „Мониторинг процеса европских интеграција БиХ“ у Сарајеву рекао је да 2011. није била година ЕУ у БиХ и изразио наду да би то могла да буде ова година. Он је нагласио да без ступања на снагу ССП-а неће бити прихваћена кандидатура БиХ за чланство у ЕУ и да неће моћи да буду позвани експерти из Брисела да помогну БиХ.

Прошла година није донијела много опипљивих резултата на путу ка чланству у ЕУ

Амбасадор Шведске у БиХ Боссе Хедберг рекао је да прошла година није донијела много опипљивих резултата на путу ка чланству у ЕУ. Констатирајући да је у посљедње двије седмице у БиХ предузето неколико позитивних корака на путу БиХ ка ЕУ, Хедберг је истакао да треба ријештити многа накупљена нерјешена питања. Он је позвао политичке лидере у БиХ да да преузму одговорност за добробит сваког човјека и сваког дијела БиХ.

БиХ би врло брзо могла да ријеши техничке ствари на европском путу

Г. Халид Гењац, посланик у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и предсједавајући Заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине, изјавио је да је БиХ у протеклих пет до шест година имала период ужасних застоја на европском путу који су потрајали дуго. Према његовом ријечима, БиХ би врло брзо могла да ријеши техничке ствари на европском путу, али да постоје проблеми када је ријеч о политичким критеријумима. Он је истакао да се у БиХ ствара нови политички амбијент.

Гђа. Лејла Каблар, директорица Вањскополитичке иницијтиве БХ, нагласила је да је вишегодишња политичка и институционална блокада у БиХ своју кулминацију доживјела 2011. године. Она је истакла да је процес европских интеграција у БиХ још на декларативном нивоу. Она истиче да БиХ мора да испуни услове за кредибилну апликацију за чланство у ЕУ до половине године, успостави одрживи систем хоризонталне и вертикалне координације у ЕУ пословима који има повезан технички и политички институционални аспект.

Према њеним мишљену, да би се покренуо европски интеграциони процес са мртве тачке, БиХ ће морати да пређе са декларативног на радни консензус, што подразумијева да политика креира простор, а да га струка попуњава, те да неодложно омогући да ССП ступи на снагу.

Предавање на тему Еурозона као фискална унија: одавно потребан сценариј?

Презентер Проф. Иаин Бегг, Еуропски институт, Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце. Предавање се одржало 21. децембра 2011 године у Сарајеву у пословном центру УНИТИЦ.

Недавни дужнички проблеми у ЕУ су изазвали тврдње одређених коментатора како се сада еурозона суочава са тешким избором између раскидања јединствене валуте и брзог приближавању фискалној унији. С тим у вези Професор Бегг понудио је приказ кризе у еурозони и промјене које се тренутно имплементирају и покушао дати одговоре на питања што би фискална унија могла да подразумијева, те нагласио могуће сценарије и могућности да се реализирају.

Своје рефлексије на расправу Проф. Бегга дали су др. Азра Хаџиахметовић, Економски факултет Универзитет у Сарајеву, др. Светлана Ценић економска аналитичарка и господин Дамир Миљевић економски стручњак. Они су се осврнули на тренутну макроекономску ситуацију у БиХ, њену фискалну и монетарну стабилност те какав ће бити утјецај дужничке кризе еурозоне на БиХ.

Преузмите анализу

Оснивачки састанак Група пријатеља БиХ

У згради Еуропског парламента у Бриселу званично је почела са радом Група пријатеља БиХ у Еуропском парламенту. Ријеч је о неформалној парламентарној групи која окупља чланове Еуропског парламента из свих политичких клубова с циљем јачања парламентарног дијалога са БиХ.

Званичном почетку рада Групе пријатеља БиХ назочио је комесар за проширење ЕУ Штефан Фüле, Министар вањских послова БиХ, Свен Алкалај те 12 чланова државног и ентитетских парламената из БиХ.

Одлазак БиХ парламентараца у Брисел омогућила је, уз финанцијску подршку Амбасаде Велике Британије у БиХ, невладина организација Вањскополитичка иницијатива БХ која је у посљедњих 8 мјесеци активно радила са БиХ парламентарцима на расвјетљавању кључних промјена које су уведене у начину на који функционира ЕУ након ступања на снагу Лисабонског споразума.

Прва обука „Добро управљање: Партнерски рад“

У организацији домаће невладине организације Вањскополитичке иницијативе БХ (ВПИ БХ), у понеђељак и уторак (31.10. – 01.11.2011.) у хотелу „Термаг Хотел Јахорина“ на Јахорини одржана је прва обука од превиђени три, под називом „Добро управљање: Партнерски рад“ на којем су учествовали представници невладиних организација широм БиХ. Обуке се врше у склопу активности пројекта под називом ‘Мониторинг корупције и заштита интегритета’ који се проводи уз финансијску подршку Еуропске уније у оквиру ИПА програма.

Обуци су присуствовали представници из невладиног сектора у БиХ који се боре против корупције кроз своје пројекте и активности или исказују посебно занимање за савладавање ових вјештина попут Центра за сигурносне студије, Центра за истраживачко новинарство, Удружење Веста, Центра Цивилних Иницијатива, Транспаренцy Интернатионал БиХ те представника активистичких организација попут Демократског Омладинског Покрета, УГ Зашто не? и сл.

Представници невладиних организација имали су прилику упознати се са сљедећим тематским цјелинама:
• Управљање организационим промјенама
• Вођење организационих промјена
• Тим и тимски рад
• Стицање вјештина за трансформацију сукоба: сукоби, преговарање и посредовање
• Ефикасна комуникација
• Стварање ефикасних партнерских односа: кориштење медија као партнера
• Изврсност у управљању: инструменти за унапређивање доброг управљања

Реализација обуке састојала се од предавања уз Поњер Поинт презентацију, интерактивне комуникације и радионица/вјежби у групама.

Вањскополитичка иницијатива БХ ће у склопу активности овог пројекта наставити свој рад на борби против корупције јачајући капацитете невладиних организација организирајући преостале планиране обуке. Сљедећа обука под називом „Управљање ризицима корупције и интегритет“ ће се одржати до краја ове године а обухватит ће сљедеће тематске цјелине: појам, дијагностицирање и мјерење корупције, алати за израду плана борбе против корупције као и интегритет, процјену ризика и систем управљања интегритетом.