Проактивна транспарентност и право на приступ информацијама: двије стране истог новчића

Друштва која називамо демократским друштвима замишљамо као окружење у којима власт ради за добробит својих грађана и у сурадњи са њима. Једна од вриједности демократског уређења неке државе је транспарентност рада њених управних структура, као и поштивање неотуђивих права њених грађана. Проактивна транспарентности те слобода приступа информацијама, су основни начини директне комуникације између државе и њених грађана.

Када говоримо о Босни и Херцеговини (БиХ), земљи која је, декларативно, демократска држава, још је далеко од идеала кад су у питању ова два аспекта демокрације. Дијелом њена затвореност долази и од повијесног наслијеђа из доба комунизма, гђе није било уобичајено да се власт правда јавности и оправдава своје поступке и начин рада. Међутим, за ову неовисну државу која тежи ка чланству у Еуропској унији и Еуроатлантским интеграцијама, потребно је промијенити ову парадигму начина комуникације између државе и њених грађана. Како би се изградило повјерење грађана у управу, она мора бити транспарентна, њен рад мора бити видљив и разумљив грађанима, јер се тиме смањује могућност корупције и злоупотребе власти, те омогућује грађанима да узму актвно учешће у доношењу одлука. Но, још је увијек прерано говорити о постојању конзистетнтне проактивне транспарентности у БиХ.

Према истраживањима ЊеБЕР пројекта, перцепција цивилног друштва о квалитету законодавства и пракси приступа информацијама од јавног значаја је на ниском нивоу у свим земљама Западног Балкана, али су БиХ и Црна
Гора на самом дну. Резултати истраживања за БиХ показују да се мање од 30% ОЦД слаже да органи јавне управе у своме раду документирају довољно информација да омогуће јавности испуњавање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Надаље, тек око 20% анкетираних ОЦД је констатовало да су изузеци од претпоставке јавног карактера информација које пружају органи јавне управе адекватно дефинирани
законом те да се адекватно примјењују у пракси. Нешто позитивнија су мишљења за практичне дијелове тражења информација, па се тако информације пружају у траженом формату, унутар рокова и бесплатно. Истраживање је
показало и да већини интернет страница институција у БиХ недостаје прилагођавање информација и података на начин који је разумљив грађанима. Доступне информације су тек дијелом употпуњене, ажуриране, или доступне унутар „три клика“ од почетних страница институција.

Више можете прочитати у политичком сажетку овђе.0

Стратешки оквир за реформу јавне управе

Имају ли владе Западног Балкана учинковите програме за реформу јавне управе? Да ли се реформа јавне управе сврисходно имплементира?. Постоје ли функционалне струцтуре које управљају развојем и проведбом реформи? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици! 

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје

Одговорност

Имају ли земље Западног Балкана добре законе о слободи приступа информацијама и да ли се они конзистентно примјењују? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици!

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе  (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје.

Четврти састанак Државне радне групе (ДРГ) за реформу јавне управе (РЈУ) у БиХ

У Сарајеву, 29.11.2018., је одржан четврти састанак Државне радне групе (ДРГ*) за реформу јавне управе (РЈУ) у БиХ. Повод за одржавање састанка је био представљање свеобухватног извјештаја о стању реформе јавне управе у БиХ – Државни ПАР Монитор 2017/2018. Извјештај је израђен на основу једногодишњег истраживачког рада на праћењу РЈУ а у оквиру ЊеБЕР-а, првог регионалног пројекта цивилног друштва који прати овај процес на Западном Балкану. Извјештај је доступан овдје (енглески језик), извјештај на босанском језику овдје.

У чему је значај праћења реформе јавне управе од стране цивилног друштва на догађају су дискутовали Ведрана Фалаџић, Уред координатора за реформу јавне управе БиХ (ПАРЦО БиХ) и Лејла Рамић- Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијате БХ (ВПИ БХ).
Државни ПАР Монитор је презентовала Анида Шабановић, истраживачица ВПИ БХ. Након представљања, услиједила је дискусија у којој су учествовали, заједно са учесницима састанка, учествовали и Неџиб Делић, шеф Оперативне јединице, ПАРЦО БиХ, Елвира Мујкић, експертица из области реформе јавне управе, Давор Вулетић, предсједник Скупштине, ВПИ БХ и Бојан Ковачевић – Агенција за развој предузећа Еда, Бања Лука.

Догађај је окупио представнике цивилног друштва, јавне управе, медија, као и стручњаке из области реформе јавне управе.

*ДРГ је државни консултативни механизам за дијалог између цивилног друштва и представника релевантних државних органа о креирању и прац́ењу процеса РЈУ у земљама Западног Балкана (ЗБ). ДРГ су конституисане у свакој од ових земаља, а као дио шире регионалне ЊеБЕР платформе.

Cetvrti sastanak Državne radne grupe (DRG) za reformu javne uprave (RJU) u BiH

Политичка анализа „У сусрет новој Стратегији вањске политике Босне и Херцеговине 2018. -2023.“

Вањскополитичка иницијатива БХ је у сарадњи са Фриедрицх-Еберт-Стифтунг 27.11.2018. године организовала представљање презентацију политичке анализе „У сусрет новој Стратегији вањске политике Босне и Херцеговине 2018.–2023“ аутора Давора Вулетића.

Овом анализом настоји се направити пресјек документа новоусвојене Стратегије вањске политике, представити га јавности и тиме покренути ширу расправу о њему. Њоме се процјењује и да ли Стратегија прати дешавања у међународним односима, геополитику, регионалну динамику, задовољење међународних обавеза из ССП-а у вези са Заједничком вањском и сигурносном политиком Европске уније (ЗВСП), као и УН-ових Циљева одрживог развоја (ЦОР). И на крају, овим се текстом покушава процијенити да ли је БиХ искористила своја искуства у вањским пословима и израдила политички досљедну стратегију вањске политике која би могла одговорити на изазове које доноси идућих пет година, нагласио је аутор анализе, Давор Вулетић.

Презентација анализе је била уводни осврт на тему из ауторовог угла и да потакне расправу о самој Стратегији вањске политике БиХ 2018-2023.

Текст Стратегије доступан је на службеној страници Предсједништва БиХ: http://www.predsjednistvobih.ba/vanj/default.aspx?id=79555&langTag=bs-BA

Учесници панела, аутор анализе, Давор Вулетић (ВПИ БХ), проф. др. Славо Кукић, проф. др. Неџма Џанановић Мирашчија (ФПН) и Ђорђе Томић (политиколог), Златко Диздаревић (ВПИ БХ), у свом обраћању су закључили да би циљеви нове Стратегије требали имати нагласак на стабилности и сигурности, заштити грађана БиХ те промоцији БиХ у свијету.

Презентацији су присуствовали представници организација цивилног друштва, академске заједнице и надлежних институција, резидентних амбасада и мисија у Босни и Херцеговини и медија.

„U susret novoj Strategiji vanjske politike Bosne i Hercegovine 2018.–2023“

ЊеБЕР ПАР Монитор 2017/2018 представљен у Бриселу

Један од главних производа ЊеБЕР пројекта, Регионални ПАР Монитор 2017/2018, представљен је у Бриселу представницима Генералне дирекције за политику сусједства и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР) Европске комисије, као и учесницима догађај који је организовао Центар за европске политике – ЕПЦ (Еуропеан Полицy Центре).

Чланови истраживачког  тима ЊеБЕР пројекта представили су  налазе и податке везане за тренутно стање по питању отворености, транспарентности, одговорности и меритократије администрација у земљама Западног Балкана  на састанку организованом у просторијама ДГ НЕАР-а. Заинтересовани званичници Европске комисије имали су прилику добити све информације када је у питању праћење и методологија,  да сазнају резултате истраживања у свих шест области реформе јавне управе (РЈУ) и да постављају питања везана за свако од земаља како би добили потребне информације за будуће разговоре усмјерене према земљама Западног Балкана.

Након састанка у ДГ НЕАР, регионални ПАР Монитор 2017/2018 је представљен на догађају: Политички дијалог –  Балканска перспектива реформе јавне управе: Ко напредује, а ко заостаје?  који је организовала  партнерска организација ЊеБЕР пројекта  из Брисела, ЕПЦ.

Дискусију је модерирала Цорина Стратулат (ЕПЦ), а догађају су присуствовали чланови ЕПЦ, званичници ЕУ и медији. Детаљније су представљени резултати истраживања те су се дали одговори на сљедећа питања: Поређење администрација у земљама Западног Балкана? Који примјери добре и лоше праксе се могу наћи широм региона? Гђе су носиоци реформи у региону заостали и зашто? Шта требају земље ЗБ учинити да би се реформе унаприједиле и како ЕУ може помоћи?

Резултати показују значајне варијације између земаља и откривају да носиоци реформу („фронтруннерс“) нису увијек на првим позицијама. Ако сте заинтересовани да сазнате више о резултатима ЊеБЕР мониторинга, прочитајте извршни сажетак који је доступан овде или погледајте графички приказане резултате у ПАР Сцоребоарду доступном овде.

Публикација „Нешто другачији приручник за женски политички активизам: А сада када нам се лак на ноктима осушио…“

Вањскополитичка иницијатива БХ, у склопу реализације пројекта посвећеног унапређењу преговарачких вјештина за жене, а који се проводи под покровитељством Америчке амбасаде у БиХ је 12.11.2018. године организовала представљање публикације „Нешто другачији приручник за женски политички активизам: А сада када нам се лак на ноктима осушио…“, а иста је намјењена политичаркама и друштвеним активистицама у нашој земљи.

У Вањскополитичкој иницијативи БХ, након три циклуса рада с парламентаркама и политичким активисткињама у Босни и Херцеговини, уочили смо потребу за израдом кратког приручника у којем ћемо се осврнути на специфичности ангажмана жена у политици и понудити кратку разраду ангажмана на идентификацији проблема и њихово рјешавање путем адекватних јавних политика.

Ауторица приручника и директорица ВПИ БХ, Лејла Рамић-Месиховић каже да су  жеља и настојање за оснаживање жена које се баве политиком, или то намјеравају биле пресудне за настанак приручника, а све у циљу што квалитетније анализе контекста и властите позиције у политичком ђеловању. Приручник садржи и контролне листе које произлазе и из теорије и из искустава; настојали смо да буду комплементарне с текстом и да га истовремено надопуњују наговјештавањима конкретних примјера из праксе. Надамо се да ће понуђени садржај помоћи политичким активисткињама и онима које то желе постати у максимизирању ефеката њиховог рада за добробит друштва и стварању властитог политичког капитала.

Присутне политичарке и друштвене активистице су током презентације дискутовали о актуелној политичкој ситуацији у нашој земљи те о улози и присуству жена на политичкој сцени. Сматрају да су приручници попут овог нешто што је потребно да има свака жена која жели својим активизмом и залагањем бити дио политичких и друштвених промјена у нашој земљи.

Из рецензија:

…Посебну вриједност овог Приручника препознајем и у чињеници да се у његовом језгровитом и питком тексту, те интроспективним, али далекосежним питањима откривају и садржаји који нису намијењени само женама активним у политици, већ и онима које размишљају о могућем политичком ангажману, као и онима које, мимо политичког ангажмана, препознају драматично другачији социјални контекст живота жена, без обзира на област у којој су активне…

Др. Сц. Неџма Џанановић Мирашчија

…Приручник обилује питањима за саморефлексију, која се препоручују женама у политици ради спознавања нивоа и извора своје моћи.  Одговарањем на ова питања, жене у политици могу доћи до неугодних, али за свој политички став и активизам непроцјењиво важних спознаја. Политичарке се подсјећају на “технике доминације“, које су неминовно искусиле, али нису увијек знале дефинисати њихову дискриминаторску природу. Практичност овог Приручника се огледа у његовој сажетој форми и телеграфским подсјећањима на методе креирања родно осјетљивих политика, као и баријере у постизању овога. Контролне листе и илустрације увелико доприносе ефикасном кориштењу текста…

Мр. Сц. Нина Карађиновић

Publikacija "Nešto drugačiji priručnik za ženski politički aktivizam: A sada kada nam se lak na noktima osušio..."

Мој сусјед – Успјешне приче међурелигијског дијалога унутар земаља скупине В4 и шире

Вањскополитичка иницијатива БХ (Сарајево) у сарадњи  са  Центром за Еуропске сусједске студије – ЦЕНС (Будимпешта), Институтом за стратешке политике – СТРАТПОЛ (Братислава), те Асоцијацијом за међународне послове (Праг) организовала је 17.10.2018. године округли стол  у склопу обиљежавања почетка пројекта под називом „Мy Неигхбоур, Суццесс Сториес оф тхе Интер-фаитх Диалогуе њитхин анд беyонд тхе В4 Цоунтриес“ (Мој сусјед – Успјешне приче међурелигијског дијалога унутар  земаља скупине В4  и шире).

Овај пројект са собом носи и компоненту рада са младима, те развијања њихове свијести и знања о вриједностима међурелигијске сарадње те развијање толеранције међу младима. Сам пројект изникао је из потребе земаља Вишеградске скупине за јачањем међурелигијске сарадње услијед растуће мигрантске кризе и све јаче вјерске нетолеранције у земљама Еуропе. Пројект је усмјерен на подизање свијести о значају међурелигијског дијалога у данашњем животу не само земаља Вишеградске четворке (В4) него и генерално земаља Еуропске уније, о промовирању добрих пракси и искустава суживота и заједничких вриједноси различитих културолошких и деноминацијских скупина, нарочито у контексту промјена које се посљедњих десетљећа догађају у свијету у свјетлу политичких промјена у Еуропи, мигрантске кризе, проблема у образовању и запошљавању, те дискриминације с којом се други и другачији, само ради своје различитости, често сусрећу.

Како пронаћи начин да једни од других учимо и да једни са другима ђелимо најпозитивније стране своје културе и религије? Одговор на ово питање кроз примјере добре праксе из свог комшилука су покушали дати учесници округлог стола те су кроз призму своје земље, Босне и Херцеговине, жељели показати нашим гостима и партнерима из В4 земаља да нам разлике помажу да упознамо себе те да је један од најбољих примјера, нажалост, ратни период  када су све установе без обзира на религијску припадност ђеловале заједно у циљу максималне помоћи народу.

Представници вјерских заједници, невладинских организација, културно умјетничких друштава и удружења младих у БиХ су се сложили да је у БиХ, када погледате хисторију, природно да сви живимо заједно и да је КОМШИЈА, управо, она најважнија особа у вашем животу  те да су најбољи примјери они комшијски који показују ту везу заједништва и суживота.

Закључак округлог стола је био да религија дефинитивно неће нестати са политичке сцене те да је веома битно да се о овим темама разговара а партнери из В4 земаља су се сложили да примјери добре праксе и заједништва различитих религија присутних у БиХ могу дефинитивно помоћи у сагледавању шире слике у В4 земљама, посебно због мигрантске кризе која је задесила Еуропу задњих неколико година. У наредном периоду, бит ће организовано видео натјецање на тему Успјешних примјера међурелигијског дијалога и сарадње у БиХ.

Пројекат је финансиран од стране Вишеград Фунд.

My Neighbour, Success Stories of the Inter-faith Dialogue within and beyond the V4 Countries“

Грађани на првом мјесту: Одржана прва ЊеБЕР регионална конференција

25-26. септембар 2018. – Прва регионална конференција „Грађани на првом мјесту: Захтјеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану“ окупила је преко 130 учесника и 60 говорника из региона Западног Балкана и Европске уније.

Ово је прва регионална конференција о реформи јавне управе (РЈУ) из угла цивилног друштва, а намјера је да се овакве конференције одржавају на двогодишњем нивоу. Њен циљ је био да обогати дијалог на тему креирања и спровођења инклузивних и транспарентних политика, које воде рачуна о потребама грађана. Програмска директорица Центра за европске политике (ЦЕП) и пројектна менаџерица ЊеБЕР пројекта, Милена Лазаревић, водећи истраживач на овом пројекту, Милош Ђинђић, представили су Први регионални извјештај ПАР Монитор – један од главних резултата компаративног истраживања о праћењу реформе јавне управе у оквиру пројекта ЊеБЕР.

Панелисти на догађају су били, између осталих, Мирјам Феран (Мyриам Ферран), директорица за стратегију и Турску у Генералном секретаријату Европске комисије за сусједску политику и проширење (ДГ НЕАР), Дики Метхорст (Дицкy Метхорст), прва секретарка Амбасаде Краљевине Холандије у Србији, Грегор Вирант, бивши министар јавне управе Словеније, Хеики Лот (Хеики Лоот) државни секретар у Влади Естоније, Мајлинда Брегу, истакнута албанска политичарка и сљедећа генерална секретарка Регионалног савјета за сарадњу (РЦЦ). Они су истакли значај регионалне сарадње и конструктивног дијалога између цивилног друштва и државе у путу земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ.

Издвајамо са конференције

Кроз ЊеБЕР пројекат цивилно друштво је, према ријечима Милене Лазаревић, показало да није екстерна пријетња за државну управу, већ да може да буде конструктиван партнер. „Пројекат ЊеБЕР гради мост и повјерење између организација цивилног друштва, које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боље употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота“, рекла је Мирјам Феран на конференцији.

Европска унија је реформу јавне управе уврстила међу реформе од кључног значаја које доприносе преображају друштва и државе. Говорећи о томе, бивши словеначки министар Вирант нагласио је да ЕУ има све веће захтјеве за нове чланице када се ради о реформи државне управе. Због утицаја јавне управе на свакодневни живот грађана, битно је да они буду у фокусу њене реформе. „Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду одговорнији, ако не буду боље извјештавали“, истакла је Лазаревић.

Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцјењивала наш успјех или неуспјех у реформама, јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примјењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука. „С друге стране, чланство у ЕУ не обезбјеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ“, рекла је Лазаревић.

Поред тога, све државе Западног Балкана имају обавезу да реформишу своје јавне управе на путу ка чланству у ЕУ, што пружа велики потенцијал за размјену искуства и заједничко учење и напредак региона. „Регионална сарадња није замјена за чланство у ЕУ, али да ће, ако регион не буде боље сарађивао на свим пољима, пут у ЕУ бити тежи и дужи“, напоменула је Мајлинда Брегу.

Естонски државни секретар Хеики Лот подијелио је са присутнима добар примјер реформе јавне управе у својој држави. „Кључ успјешне реформе јавне управе лежи у квалитетним људима на кључним позицијама, њиховој независности и способности да воде реформе, плус употреба нових технологија“, рекао је Лот.

Прва секретарка холандске амбасаде у Београду Дики Метхорст такође је нагласила да, иако европски званичници знају добре стране проширења Уније на Западни Балкан, у то је тешко убиједити грађане ЕУ. „Зато је важан ЊеБЕР“, нагласила је Метхорст. „ЊеБЕР мјери напредак у реформи јавне управе на Западном Балкану кроз индивидуално развијене индикаторе, омогуц́авајуц́и тако детаљан наџор над тим колико су земље напредовале на путу ка чланству у ЕУ“, рекла је она.

Посебан дио конференције посвећен је пројектима праћења реформе јавне управе од стране локалних организација цивилног друштва, грантиста малих ЊеБЕР грантова. Грантови су дођељени како би домаће организације на локалном нивоу и медији, који наџиру и прате рад власти, имали прилику да учествују у локалним питањима реформе јавне управе.

Конференција је закључена ријечима Милоша Ђинђића и Симониде Кацарске, директорице Института за европску политику (ЕПИ). Кацарска је упозорила да се земље региона и даље суочавају са изазовом када је у питању укључивање институционалних актера у процес реформе јавне управе, поред министарстава за државну управу. „Политика је важна, али су потребна системска рјешења“, нагласила је Кацарска. Они су закључили да се ЊеБЕР не завршава овом конференцијом и да ц́е цивилно друштво Западног Балкана наставити да захтјева бољу и ефикаснију јавну управу, прилагођену потребама грађана.

Прва ЊеБЕР конференција је завршна конференција трогодишњег пројекта који спроводи Тхинк фор Еуропе (ТЕН) мрежа, у сарадњи са Еуропеан Полицy Центре (ЕПЦ) из Брисела. Пројекат финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија.  Више информација о ЊеБЕР-у те више слика са конференције можете пронаћи на: http://www.par-monitor.org/