Четврти састанак Државне радне групе (ДРГ) за реформу јавне управе (РЈУ) у БиХ

У Сарајеву, 29.11.2018., је одржан четврти састанак Државне радне групе (ДРГ*) за реформу јавне управе (РЈУ) у БиХ. Повод за одржавање састанка је био представљање свеобухватног извјештаја о стању реформе јавне управе у БиХ – Државни ПАР Монитор 2017/2018. Извјештај је израђен на основу једногодишњег истраживачког рада на праћењу РЈУ а у оквиру ЊеБЕР-а, првог регионалног пројекта цивилног друштва који прати овај процес на Западном Балкану. Извјештај је доступан овдје.

У чему је значај праћења реформе јавне управе од стране цивилног друштва на догађају су дискутовали Ведрана Фалаџић, Уред координатора за реформу јавне управе БиХ (ПАРЦО БиХ) и Лејла Рамић- Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијате БХ (ВПИ БХ).
Државни ПАР Монитор је презентовала Анида Шабановић, истраживачица ВПИ БХ. Након представљања, услиједила је дискусија у којој су учествовали, заједно са учесницима састанка, учествовали и Неџиб Делић, шеф Оперативне јединице, ПАРЦО БиХ, Елвира Мујкић, експертица из области реформе јавне управе, Давор Вулетић, предсједник Скупштине, ВПИ БХ и Бојан Ковачевић – Агенција за развој предузећа Еда, Бања Лука.

Догађај је окупио представнике цивилног друштва, јавне управе, медија, као и стручњаке из области реформе јавне управе.

*ДРГ је државни консултативни механизам за дијалог између цивилног друштва и представника релевантних државних органа о креирању и прац́ењу процеса РЈУ у земљама Западног Балкана (ЗБ). ДРГ су конституисане у свакој од ових земаља, а као дио шире регионалне ЊеБЕР платформе.

Cetvrti sastanak Državne radne grupe (DRG) za reformu javne uprave (RJU) u BiH

Политичка анализа „У сусрет новој Стратегији вањске политике Босне и Херцеговине 2018. -2023.“

Вањскополитичка иницијатива БХ је у сарадњи са Фриедрицх-Еберт-Стифтунг 27.11.2018. године организовала представљање презентацију политичке анализе „У сусрет новој Стратегији вањске политике Босне и Херцеговине 2018.–2023“ аутора Давора Вулетића.

Овом анализом настоји се направити пресјек документа новоусвојене Стратегије вањске политике, представити га јавности и тиме покренути ширу расправу о њему. Њоме се процјењује и да ли Стратегија прати дешавања у међународним односима, геополитику, регионалну динамику, задовољење међународних обавеза из ССП-а у вези са Заједничком вањском и сигурносном политиком Европске уније (ЗВСП), као и УН-ових Циљева одрживог развоја (ЦОР). И на крају, овим се текстом покушава процијенити да ли је БиХ искористила своја искуства у вањским пословима и израдила политички досљедну стратегију вањске политике која би могла одговорити на изазове које доноси идућих пет година, нагласио је аутор анализе, Давор Вулетић.

Презентација анализе је била уводни осврт на тему из ауторовог угла и да потакне расправу о самој Стратегији вањске политике БиХ 2018-2023.

Текст Стратегије доступан је на службеној страници Предсједништва БиХ: http://www.predsjednistvobih.ba/vanj/default.aspx?id=79555&langTag=bs-BA

Учесници панела, аутор анализе, Давор Вулетић (ВПИ БХ), проф. др. Славо Кукић, проф. др. Неџма Џанановић Мирашчија (ФПН) и Ђорђе Томић (политиколог), Златко Диздаревић (ВПИ БХ), у свом обраћању су закључили да би циљеви нове Стратегије требали имати нагласак на стабилности и сигурности, заштити грађана БиХ те промоцији БиХ у свијету.

Презентацији су присуствовали представници организација цивилног друштва, академске заједнице и надлежних институција, резидентних амбасада и мисија у Босни и Херцеговини и медија.

„U susret novoj Strategiji vanjske politike Bosne i Hercegovine 2018.–2023“

ЊеБЕР ПАР Монитор 2017/2018 представљен у Бриселу

Један од главних производа ЊеБЕР пројекта, Регионални ПАР Монитор 2017/2018, представљен је у Бриселу представницима Генералне дирекције за политику сусједства и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР) Европске комисије, као и учесницима догађај који је организовао Центар за европске политике – ЕПЦ (Еуропеан Полицy Центре).

Чланови истраживачког  тима ЊеБЕР пројекта представили су  налазе и податке везане за тренутно стање по питању отворености, транспарентности, одговорности и меритократије администрација у земљама Западног Балкана  на састанку организованом у просторијама ДГ НЕАР-а. Заинтересовани званичници Европске комисије имали су прилику добити све информације када је у питању праћење и методологија,  да сазнају резултате истраживања у свих шест области реформе јавне управе (РЈУ) и да постављају питања везана за свако од земаља како би добили потребне информације за будуће разговоре усмјерене према земљама Западног Балкана.

Након састанка у ДГ НЕАР, регионални ПАР Монитор 2017/2018 је представљен на догађају: Политички дијалог –  Балканска перспектива реформе јавне управе: Ко напредује, а ко заостаје?  који је организовала  партнерска организација ЊеБЕР пројекта  из Брисела, ЕПЦ.

Дискусију је модерирала Цорина Стратулат (ЕПЦ), а догађају су присуствовали чланови ЕПЦ, званичници ЕУ и медији. Детаљније су представљени резултати истраживања те су се дали одговори на сљедећа питања: Поређење администрација у земљама Западног Балкана? Који примјери добре и лоше праксе се могу наћи широм региона? Гђе су носиоци реформи у региону заостали и зашто? Шта требају земље ЗБ учинити да би се реформе унаприједиле и како ЕУ може помоћи?

Резултати показују значајне варијације између земаља и откривају да носиоци реформу („фронтруннерс“) нису увијек на првим позицијама. Ако сте заинтересовани да сазнате више о резултатима ЊеБЕР мониторинга, прочитајте извршни сажетак који је доступан овде или погледајте графички приказане резултате у ПАР Сцоребоарду доступном овде.

Публикација „Нешто другачији приручник за женски политички активизам: А сада када нам се лак на ноктима осушио…“

Вањскополитичка иницијатива БХ, у склопу реализације пројекта посвећеног унапређењу преговарачких вјештина за жене, а који се проводи под покровитељством Америчке амбасаде у БиХ је 12.11.2018. године организовала представљање публикације „Нешто другачији приручник за женски политички активизам: А сада када нам се лак на ноктима осушио…“, а иста је намјењена политичаркама и друштвеним активистицама у нашој земљи.

У Вањскополитичкој иницијативи БХ, након три циклуса рада с парламентаркама и политичким активисткињама у Босни и Херцеговини, уочили смо потребу за израдом кратког приручника у којем ћемо се осврнути на специфичности ангажмана жена у политици и понудити кратку разраду ангажмана на идентификацији проблема и њихово рјешавање путем адекватних јавних политика.

Ауторица приручника и директорица ВПИ БХ, Лејла Рамић-Месиховић каже да су  жеља и настојање за оснаживање жена које се баве политиком, или то намјеравају биле пресудне за настанак приручника, а све у циљу што квалитетније анализе контекста и властите позиције у политичком ђеловању. Приручник садржи и контролне листе које произлазе и из теорије и из искустава; настојали смо да буду комплементарне с текстом и да га истовремено надопуњују наговјештавањима конкретних примјера из праксе. Надамо се да ће понуђени садржај помоћи политичким активисткињама и онима које то желе постати у максимизирању ефеката њиховог рада за добробит друштва и стварању властитог политичког капитала.

Присутне политичарке и друштвене активистице су током презентације дискутовали о актуелној политичкој ситуацији у нашој земљи те о улози и присуству жена на политичкој сцени. Сматрају да су приручници попут овог нешто што је потребно да има свака жена која жели својим активизмом и залагањем бити дио политичких и друштвених промјена у нашој земљи.

Из рецензија:

…Посебну вриједност овог Приручника препознајем и у чињеници да се у његовом језгровитом и питком тексту, те интроспективним, али далекосежним питањима откривају и садржаји који нису намијењени само женама активним у политици, већ и онима које размишљају о могућем политичком ангажману, као и онима које, мимо политичког ангажмана, препознају драматично другачији социјални контекст живота жена, без обзира на област у којој су активне…

Др. Сц. Неџма Џанановић Мирашчија

…Приручник обилује питањима за саморефлексију, која се препоручују женама у политици ради спознавања нивоа и извора своје моћи.  Одговарањем на ова питања, жене у политици могу доћи до неугодних, али за свој политички став и активизам непроцјењиво важних спознаја. Политичарке се подсјећају на “технике доминације“, које су неминовно искусиле, али нису увијек знале дефинисати њихову дискриминаторску природу. Практичност овог Приручника се огледа у његовој сажетој форми и телеграфским подсјећањима на методе креирања родно осјетљивих политика, као и баријере у постизању овога. Контролне листе и илустрације увелико доприносе ефикасном кориштењу текста…

Мр. Сц. Нина Карађиновић

Publikacija "Nešto drugačiji priručnik za ženski politički aktivizam: A sada kada nam se lak na noktima osušio..."

Мој сусјед – Успјешне приче међурелигијског дијалога унутар земаља скупине В4 и шире

Вањскополитичка иницијатива БХ (Сарајево) у сарадњи  са  Центром за Еуропске сусједске студије – ЦЕНС (Будимпешта), Институтом за стратешке политике – СТРАТПОЛ (Братислава), те Асоцијацијом за међународне послове (Праг) организовала је 17.10.2018. године округли стол  у склопу обиљежавања почетка пројекта под називом „Мy Неигхбоур, Суццесс Сториес оф тхе Интер-фаитх Диалогуе њитхин анд беyонд тхе В4 Цоунтриес“ (Мој сусјед – Успјешне приче међурелигијског дијалога унутар  земаља скупине В4  и шире).

Овај пројект са собом носи и компоненту рада са младима, те развијања њихове свијести и знања о вриједностима међурелигијске сарадње те развијање толеранције међу младима. Сам пројект изникао је из потребе земаља Вишеградске скупине за јачањем међурелигијске сарадње услијед растуће мигрантске кризе и све јаче вјерске нетолеранције у земљама Еуропе. Пројект је усмјерен на подизање свијести о значају међурелигијског дијалога у данашњем животу не само земаља Вишеградске четворке (В4) него и генерално земаља Еуропске уније, о промовирању добрих пракси и искустава суживота и заједничких вриједноси различитих културолошких и деноминацијских скупина, нарочито у контексту промјена које се посљедњих десетљећа догађају у свијету у свјетлу политичких промјена у Еуропи, мигрантске кризе, проблема у образовању и запошљавању, те дискриминације с којом се други и другачији, само ради своје различитости, често сусрећу.

Како пронаћи начин да једни од других учимо и да једни са другима ђелимо најпозитивније стране своје културе и религије? Одговор на ово питање кроз примјере добре праксе из свог комшилука су покушали дати учесници округлог стола те су кроз призму своје земље, Босне и Херцеговине, жељели показати нашим гостима и партнерима из В4 земаља да нам разлике помажу да упознамо себе те да је један од најбољих примјера, нажалост, ратни период  када су све установе без обзира на религијску припадност ђеловале заједно у циљу максималне помоћи народу.

Представници вјерских заједници, невладинских организација, културно умјетничких друштава и удружења младих у БиХ су се сложили да је у БиХ, када погледате хисторију, природно да сви живимо заједно и да је КОМШИЈА, управо, она најважнија особа у вашем животу  те да су најбољи примјери они комшијски који показују ту везу заједништва и суживота.

Закључак округлог стола је био да религија дефинитивно неће нестати са политичке сцене те да је веома битно да се о овим темама разговара а партнери из В4 земаља су се сложили да примјери добре праксе и заједништва различитих религија присутних у БиХ могу дефинитивно помоћи у сагледавању шире слике у В4 земљама, посебно због мигрантске кризе која је задесила Еуропу задњих неколико година. У наредном периоду, бит ће организовано видео натјецање на тему Успјешних примјера међурелигијског дијалога и сарадње у БиХ.

Пројекат је финансиран од стране Вишеград Фунд.

My Neighbour, Success Stories of the Inter-faith Dialogue within and beyond the V4 Countries“

Грађани на првом мјесту: Одржана прва ЊеБЕР регионална конференција

25-26. септембар 2018. – Прва регионална конференција „Грађани на првом мјесту: Захтјеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану“ окупила је преко 130 учесника и 60 говорника из региона Западног Балкана и Европске уније.

Ово је прва регионална конференција о реформи јавне управе (РЈУ) из угла цивилног друштва, а намјера је да се овакве конференције одржавају на двогодишњем нивоу. Њен циљ је био да обогати дијалог на тему креирања и спровођења инклузивних и транспарентних политика, које воде рачуна о потребама грађана. Програмска директорица Центра за европске политике (ЦЕП) и пројектна менаџерица ЊеБЕР пројекта, Милена Лазаревић, водећи истраживач на овом пројекту, Милош Ђинђић, представили су Први регионални извјештај ПАР Монитор – један од главних резултата компаративног истраживања о праћењу реформе јавне управе у оквиру пројекта ЊеБЕР.

Панелисти на догађају су били, између осталих, Мирјам Феран (Мyриам Ферран), директорица за стратегију и Турску у Генералном секретаријату Европске комисије за сусједску политику и проширење (ДГ НЕАР), Дики Метхорст (Дицкy Метхорст), прва секретарка Амбасаде Краљевине Холандије у Србији, Грегор Вирант, бивши министар јавне управе Словеније, Хеики Лот (Хеики Лоот) државни секретар у Влади Естоније, Мајлинда Брегу, истакнута албанска политичарка и сљедећа генерална секретарка Регионалног савјета за сарадњу (РЦЦ). Они су истакли значај регионалне сарадње и конструктивног дијалога између цивилног друштва и државе у путу земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ.

Издвајамо са конференције

Кроз ЊеБЕР пројекат цивилно друштво је, према ријечима Милене Лазаревић, показало да није екстерна пријетња за државну управу, већ да може да буде конструктиван партнер. „Пројекат ЊеБЕР гради мост и повјерење између организација цивилног друштва, које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боље употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота“, рекла је Мирјам Феран на конференцији.

Европска унија је реформу јавне управе уврстила међу реформе од кључног значаја које доприносе преображају друштва и државе. Говорећи о томе, бивши словеначки министар Вирант нагласио је да ЕУ има све веће захтјеве за нове чланице када се ради о реформи државне управе. Због утицаја јавне управе на свакодневни живот грађана, битно је да они буду у фокусу њене реформе. „Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду одговорнији, ако не буду боље извјештавали“, истакла је Лазаревић.

Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцјењивала наш успјех или неуспјех у реформама, јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примјењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука. „С друге стране, чланство у ЕУ не обезбјеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ“, рекла је Лазаревић.

Поред тога, све државе Западног Балкана имају обавезу да реформишу своје јавне управе на путу ка чланству у ЕУ, што пружа велики потенцијал за размјену искуства и заједничко учење и напредак региона. „Регионална сарадња није замјена за чланство у ЕУ, али да ће, ако регион не буде боље сарађивао на свим пољима, пут у ЕУ бити тежи и дужи“, напоменула је Мајлинда Брегу.

Естонски државни секретар Хеики Лот подијелио је са присутнима добар примјер реформе јавне управе у својој држави. „Кључ успјешне реформе јавне управе лежи у квалитетним људима на кључним позицијама, њиховој независности и способности да воде реформе, плус употреба нових технологија“, рекао је Лот.

Прва секретарка холандске амбасаде у Београду Дики Метхорст такође је нагласила да, иако европски званичници знају добре стране проширења Уније на Западни Балкан, у то је тешко убиједити грађане ЕУ. „Зато је важан ЊеБЕР“, нагласила је Метхорст. „ЊеБЕР мјери напредак у реформи јавне управе на Западном Балкану кроз индивидуално развијене индикаторе, омогуц́авајуц́и тако детаљан наџор над тим колико су земље напредовале на путу ка чланству у ЕУ“, рекла је она.

Посебан дио конференције посвећен је пројектима праћења реформе јавне управе од стране локалних организација цивилног друштва, грантиста малих ЊеБЕР грантова. Грантови су дођељени како би домаће организације на локалном нивоу и медији, који наџиру и прате рад власти, имали прилику да учествују у локалним питањима реформе јавне управе.

Конференција је закључена ријечима Милоша Ђинђића и Симониде Кацарске, директорице Института за европску политику (ЕПИ). Кацарска је упозорила да се земље региона и даље суочавају са изазовом када је у питању укључивање институционалних актера у процес реформе јавне управе, поред министарстава за државну управу. „Политика је важна, али су потребна системска рјешења“, нагласила је Кацарска. Они су закључили да се ЊеБЕР не завршава овом конференцијом и да ц́е цивилно друштво Западног Балкана наставити да захтјева бољу и ефикаснију јавну управу, прилагођену потребама грађана.

Прва ЊеБЕР конференција је завршна конференција трогодишњег пројекта који спроводи Тхинк фор Еуропе (ТЕН) мрежа, у сарадњи са Еуропеан Полицy Центре (ЕПЦ) из Брисела. Пројекат финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија.  Више информација о ЊеБЕР-у те више слика са конференције можете пронаћи на: http://www.par-monitor.org/

“Еуропска унија и Западни Балкан: кретање истим путем или разилажење?“

Вањскополитичка иницијатива БХ, у сарадњи са Аустријско-француским центром за зближавање у Еуропи (ЦФА/ÖФЗ, Беч), Међународним центром за еуропску обуку (Центре интернатионал де форматион еуропéенне – ЦИФЕ, Ница/Берлин), уз подршку и у сурадњи са Отвореним регионалним фондом за Југоисточну Еуропу – Промоцију ЕУ интерграција (Њемачко подузеће за међународну пословну сурадњу (Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит – ГИЗ), Француског института за међународне односе (ИФРИ, Парис), Института за међународне односе (ИАИ, Рим), Њемачког института за међународне и сигурносне послове (СЊП, Брисел) и Еуропском Комисијом (Програм Ерасмус +) је организовала 28.09.2018. године конференцију под називом: “Еуропска унија и Западни Балкан: кретање истим путем или разилажење?, која се одржала у склопу аустријског предсједавања над Вијећем Еуропске уније.

Након што неколико година није био у самој жижи интересовања, чини се да се Западни Балкан поново враћа на дневни ред Еуропске уније. Нова Стратегија проширења, која је објављена у фебруару 2018. као и Самит ЕУ-Западни Балкан који је одржан у Софији у мају 2018., петнаест година након Солунске Декларације, условно илустрирају нови импулс који је ЕУ дала политици проширења. Та нова динамика се надограђује на четири године Берлинског процеса. Након Берлина, Беча, Париза и Трста, нови Самит о Западном Балкану је одржан у Лондону у јулу 2018. Што је до сад био свеукупни допринос Берлинског процеса те какву врсту подршке он може пружити у будућности? Да ли овај нови импулс указује на увјерљивије перспективе проширења за земље у региону? У региону, напредак је, у најбољем случају, још климав, нарочито кад је у питању демокрација, владавина права, добро управљање, економски развој и добри односи са сусједима. Слабости у овим подручјима су и даље присутне успркос превладавајућој преданости процесу приступања ЕУ коју је изјавила већина политичких странака у региону. Ти проблеми не нестају ни након приступања ЕУ, као што се може виђети на примјерима држава чланица и њиховим односима са њиховим сусједима.

Цијела Еуропа али и ова регија имају своје изазове и много је задатака који се требају испунити, рекао је на почетку свој излагања Мартин Паммер, велепосланик Републике Аустрије у БиХ, земље која предсједава Вијећем ЕУ. Али и додао да ипак сматра како се може направити нужни искорак у интересу грађана. У том контексту позвао је политичаре да уочи опћих избора у листопаду користе мање националистичку реторику, а да више разговарају о реформама.

Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БиХ је нагласила да је нужно поновно реафирмирати улазак земаља западног Балкана у ЕУ, јер у раздобљу када ЕУ очекује унутарња реформа, Бреџит и избори за Еуропски парламент од пресудног је значаја одржати на агенди тему проширења као нешто што је релевантно и кредибилно. У БиХ нема довољно политичке свијести да је потребно квалитетно одговорити на додатна питања из Упитника Еуропске комисије без чега нема ни мишљења Комисије, а камоли кандидатског статуса за БиХ, рекла је Рамић-Месиховић.

Када је питању регионална сарадња, Симонида Кацарска, директорица Института за еуропске политике из Скопља, посебно је подцртала нужност сурадње и трговинске повезаности која треба свим грађанима западног Балкана.

Учесници конференцији су били представници дипломатског кора у БиХ, Делегације ЕУ у БиХ, Дирекције за Еуропске интеграције БиХ те представници институција БиХ, академске заједнице и невладиних организација. Сложили су се да је ова конференција одлична прилика за представнике регије и ЕУ да расправљају о томе да ли регионална сарадња земљама Западног Балкана треба или је то само услов за еуропске интеграције. И даље се потреба владавине права и континуитета у доношењу и имплементацији законских рјешења издваја као најважније за економски развој земаља регије.

"Europska unija i Zapadni Balkan: kretanje istim putem ili razilaženje?“

Западни Балкан 2030 – визије, жеље, реалности…

Давор Вулетић, предсједник Скупштине ВПИ БХ био је панелиста на регионалној економској конференцији у Београду – Западни Балкан 2030, визије, жеље, реалности.

Овом приликом, истакао је да економије ЗБ већ добрим дијелом јесу дио економије ЕУ због ширења правног оквира ЕУ на ЗБ који утиче и на модалитете економског развоја региона попут техничких стандарда, конкуренцијског и права државних помоћи. ЕУ интеграције јесу основни правац кретања региона а трговина с ЕУ доминантна, али не треба искључивати потенцијале развоја економских односа и интензивније пословне сарадње с Кином, Русијом и Турском.

Развој транспортне и енергетске инфраструктуре до 2030 би могао имати кључну улогу у економском развоју региона уз паметно инвестирање у истраживања и образовање. На сличан начин размишљају и државе чланице ЕУ. Визија ЗБ до 2030 је пуно чланство у ЕУ но у економском смислу ЗБ би ипак могао остати периферија ЕУ због ниске конкурентности у односу на развијеније чланице.

На Конференцији су учествовали представници политичког живота, регионалних иницијатива, међународних организација, фирми из Њемачке и региона те организација цивилног друштва.

Анализа: “Утјецаји Споразума о стабилизацији и придруживању те ЦЕФТА2006 на процес еуропских интеграција земаља ЗБ6 и на регионалну сурадњу: Постигнућа и пут напријед.”

Вањскополитичка иницијатива БХ је 10.09.2018. године организирала представљање регионалне анализе “Утјецаји Споразума о стабилизацији и придруживању те ЦЕФТА2006 на процес еуропских интеграција земаља ЗБ6 и на регионалну сурадњу: Постигнућа и пут напријед.”

Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ представила је налазе истраживања за Босну и Херцеговину и земље у региону те нагласила да се извјештај састоји од два дијела и написан је на 460 страница. Први дио односи се на анализу ефеката ССП-а за Македонију, Албанију и Србију, док други дио доноси анализу ефеката ЦЕФТА-е за свих шест земаља.

Предсједник Скупштине Вањскополитичке иницијативе БХ Давор Вулетић је напоменуо да у БиХ велики изазов представља политичка ситуација, а иако су и друге земље регије имале политички турбулентна времена оне су имале и дружи период стабилизације, док је у БиХ присутан континуирани процес политичке дестабилизације што утиче на рад институција и формирање правног оквира за боље функционирање БиХ унутар ЦЕФТА-е.

У изради студије су, уз Вањскополитичку иницијативу БХ учествовали су и Европски покрет у Србији, који је био координатор цијелог пројекта, Европски покрет из Црне Горе, приштински Институт Риинвест, Институт за међународне студије из Албаније и Институт за еуропске политике из Скопља.

Представљање анализе организирано је у оквиру пројекта Ефекти инструмената процеса стабилизације и придруживања на интеграције држава Западног Балкана и регионалну сарадњу, уз финансијску подршку Амбасаде Савезне Републике Њемачке у Србији и Фондације Институт за отворено друштво.

Analiza: "Utjecaji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju te CEFTA2006 na proces europskih integracija zemalja ZB6 i na regionalnu suradnju: Postignuća i put naprijed."

Анализа: „Европска (ре) конекција Балкана – потрага за новим модалитетима сарадње“

Вањскополитичка иницијатива БХ је у сарадњи са Фриедрицх-Еберт-Стифтунг и Вањскотрговинском комором БиХ, 25.06.2018. године организовала представљање анализе „Европска (ре) конекција Балкана – потрага за новим модалитетима сарадње“ аутора Игора Косића. Циљ ове анализе је скретање пажње кључних заинтересованих страна и јавности на значај регионалне сарадње шест земаља Западног Балкана, на досадашња постигнућа, и какви изазови и препреке стоје у процесу европских интеграција. Анализу ЦЕФТА-е као платформе за регионалне трговинске интеграције из перспективе Босне и Херцеговине, слиједило је представљање новог Регионалног економског простора и Вишегодишњег акционог план за то подручје.

Нове иницијативе и потицаји из ЕУ представљају нове прилике да се у средиште интереса врате структуралне социо-економске реформе те анализирају обавезе из вишегодишњег Акцијског плана за регионални економски простор у области трговине, инвестиција, мобилности и дигиталних интеграција, рекао је аутор анализе, Игор Косић.

Учесници панела, Аднан Муминовић, економски савјетник у Уреду Специјалног представника ЕУ, Амила Шехић, представница Вањскотрговинске коморе БиХ, Ођел за макроекономију и Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ, у свом обраћању су се фокусирали на искуства и предуслове за бољу регионалну сарадњу те нагласили да би уклањање нецаринских баријера повећало потенцијал раста БиХ и регије.

Присутнима се обратио и потпредсједник Вањскотрговинске коморе БиХ, Бруно Бојић те истакао да је рад на европским пројектима важан како би се привредна друштва што боље повезала, али и да Босна и Херцеговина са земљама Балкана има вањскотрговински промет виши од 70 посто.

Evropska (re)konekcija Balkana