Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Ово је прича о јачању слабијих моћи које су помогле преобразити односе између држава у трокуту Загреб-Београд-Сарајево. На подручју тога троугла данас живи петнаестак милиона људи различите етничке и конфесионалне припадности, дубоко кроз хисторију посвађаних око прошлости, који се тешко могу сложити око садржаја било које хисторијске читанке, али опет толико сличних те економски и културно међуовисних. При чему, сведено на геометријски модел, Загреб – Сарајево и Сарајево – Београд су катете, а хипотенуза тога троугла је линија Београд – Загреб. Ако бисмо за тренутак односе међу државама свели на геометријски образац, онда бисмо примјењујући Питагорину теорему дошли до закључка, дакако фигуративнога, да је збир цјелокупних односа у овоме троуглу једнак збиру односа ЗАГРЕБА и БЕОГРАДА као његове хипотенузе. Ова геометријска лекција и њезина, можда мало усиљена, примјена на регионалне односе ипак нас доводи до јединственог закључка који итекако одговара реалности – Загреб и Београд су увијек држали и још држе кључеве регионалних односа, посебно на простору који је предметом ове анализе.

Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Регионална реконекција као нова парадигма

Током посљедњих двадесет година, “прави Балкан” (у овом случају, земље бивше Југославије и Албанија), са својим национализмима насталим на узору оних великих свјестких сила и погрешним идеологијама је скоро па уништио своју срж, и као такав тешко да се може придружити Европи, која је временом напредовала и развијала се на потпуно другим принципима. Постало је очито да се свеобухватна жеља за чланством у Европкој унији може остварити једино ако људи Балкана прихвате исте принципе заједништва на основу којих су грађани Француске, Њемачке и осталих земаља чланица саградили савремену ЕУ.

Да ли је Балкан заиста спреман за ову потпуно неопходну промјену? Анализа тврди да то вријеме долази, полако али сигурно, те да, што је још битније, грађани почињу разумијевати неопходност ове промјене. Штавише, овај пут је то повезивање засновано на економским интересима као идеологији новог времена или, како је угледни новинар Тим Јудах то језгровито назвао – на логици економске Југосфере. Премда у јавном дискурсу све што носи политичку и географску одредницу „југо“ још има углавном негативну конотацију, у стварности, у посљедњих десетак година дешавају се промјене које у себи имају све оне најважније састојке за један нови балкански микс.

Регионална реконекција као нова парадигма