Споразум о трансатлантскоме трговинском и инвестиционом партнерству: утјецаји на Босну и Херцеговину и друге потенцијалне чланице Европске уније

Да ли је ТТИП био осуђен на пропаст и прије него што је потписан? Примјетно је да унутар земаља чланица ЕУ расте незадовољство које може довести до напуштања даљних преговора и у коначници потписивања уговора. Али ми нисмо чекали да се то догоди већ смо истражили могуће утјецаје ТТИП-а на Босну и Херцеговину и потенцијалне земље чланице.

Док једни тврде је споразум логичан наставак сарадње ових двају економских блокова и да ће имати позитивне мултилатералне ефекте на свјетску економију, други пак тврде да ће од њега проfiтирати само потписнице споразума (или само једна страна), те да ће се створити дугорочни негативни ефекти на свјетску економију. Критике се упућују и у вези с начином вођења преговора, који се одвијајуиза затворених врата, што даје потицај критичарима да проблематизирају будући садржај овог споразума. У свјетлу ових дешавања поставља се питање – какве ће ефекте произвести споменути споразум на економије потенцијалних чланица Европске уније које немају право учешћа у преговорима, а чије је чланство у Унији све извјесније? Хоће ли се те државе пронаћи у ситуацији у којој се њихове економије неће моћи носити с изазовима на најразвијенијем свјетском економском тржишту или ће овај споразум имати позитивне економске ефекте на њихове економије?

Споразум о трансатлантскоме трговинском и инвестиционом партнерству: утјецаји на Босну и Херцеговину и друге потенцијалне чланице Европске уније

Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

На овогодишњем Сарајево Бусинесс Форуму, одржаном 4. и 5. маја 2016. године, потписан је кредит у износу од 760 милиона долара које ће кинеска Еџим банка уложити у енергетски сецтор у Босни и Херцеговини. Ова инвестиција није дошла ненадано, као ни позамашна делегација Кине коју су чинила 150 службеника и представника компанија из неколико провиниција.

Народна Република Кина је у 21. вијек ушла са самопоуздањем економске суперсиле, али и са осјећајем дужности да поврати изгубљену свјетску славу након такозваног „стољећа народног понижења“. Економски раст, који је у посљедњих 30 година у просјеку износио 10% годишње, као и успјешно балансирање на међународној политичкој сцени омогућили су Кини да отпочне експанзију на тржишта Сједињених Америчких Држава, Европске уније и афричких земаља. Ова експанзија ипак није без препрека. Кинеске инвестиције и компаније се, наиме, на трећим тржиштима сусрећу како с политичким отпором, тако и са снажном конкуренцијом, поготово у технолошки захтјевним секторима. Након 2008. године, када се финансијска криза из САД-а проширила у Европу и када су земље еурозоне упале у дужничке проблеме, однос према Кини и њеној економској моћи почео се мијењати. У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту, а на посљедњем састанку кинеског премијера с премијерима земаља централне и источне Европе у Букурешту (Цхина-ЦЕЕЦ Цооператион) донесене су заједничке смјернице (тзв. Буцхарест Гуиделинес) на основу којих је, међу осталим, формулисан заједнички циљ да се у наредних пет година оствари удвостручавање трговине између ове двије стране.

У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту. Билатерални односи су добили замах који представља увод у обнову историјског Пута свиле који је вијековима копненим и морским путем спајао Далеки исток с Европом.

Нови пут свиле”, поред инфраструктурног спајања Кине и европских земља, чиме би се временски скратио транспорт роба и опреме, за циљ има и позиционирање кинеских fiрми на европском континенту у дистрибутивном, тржишном и технолошком смислу. У овој анализи желимо да истражимо предуслове економске експанзије Кине те тренутно стање и будућност економских односа НР Кине и земља југоисточне Европе, првенствено у периоду анемичног раста у Европској унији, али и неминовног ребалансирања кинеске економије.

Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

Економске прилике у Русији и могуће посљедице по западни Балкан (с фокусом на Босну и Херцеговину)

Русија ће наставити покушавати одржати своју позицију свјетске суперсиле и све што видимо на геополитичком бојишту, од предграђа Донбаса и Кримеје до Сирије и Ирана носи призвук такве врсте учешћа. Западни Балкан није изнимка правилу, али се не би требала пренагласити ни амбиција Русије нити стварне могућности када се говори о утјецају (нарочито економском) на западни Балкан и Босну и Херцеговину.

Анализа настоји ријешити два мита: први се односи на монолитски утјецај Русије и њено присуство на западном Балкану (првенствено у Босни и Херцеговни) док је други заснован на претпоставци да недавне санкције и опадање цијене нафте чине непремостиве препреке економији Русије. Права опасност глобалном позиционирању Русије је постојала и прије ескалације кризе у Украјини што је заступљено кроз већ дуготрајну недиферсификацију руске економије.

Економске прилике у Русији и могуће посљедице по западни Балкан (с фокусом на Босну и Херцеговину)