Проактивна транспарентност и право на приступ информацијама: двије стране истог новчића

Друштва која називамо демократским друштвима замишљамо као окружење у којима власт ради за добробит својих грађана и у сурадњи са њима. Једна од вриједности демократског уређења неке државе је транспарентност рада њених управних структура, као и поштивање неотуђивих права њених грађана. Проактивна транспарентности те слобода приступа информацијама, су основни начини директне комуникације између државе и њених грађана.

Када говоримо о Босни и Херцеговини (БиХ), земљи која је, декларативно, демократска држава, још је далеко од идеала кад су у питању ова два аспекта демокрације. Дијелом њена затвореност долази и од повијесног наслијеђа из доба комунизма, гђе није било уобичајено да се власт правда јавности и оправдава своје поступке и начин рада. Међутим, за ову неовисну државу која тежи ка чланству у Еуропској унији и Еуроатлантским интеграцијама, потребно је промијенити ову парадигму начина комуникације између државе и њених грађана. Како би се изградило повјерење грађана у управу, она мора бити транспарентна, њен рад мора бити видљив и разумљив грађанима, јер се тиме смањује могућност корупције и злоупотребе власти, те омогућује грађанима да узму актвно учешће у доношењу одлука. Но, још је увијек прерано говорити о постојању конзистетнтне проактивне транспарентности у БиХ.

Према истраживањима ЊеБЕР пројекта, перцепција цивилног друштва о квалитету законодавства и пракси приступа информацијама од јавног значаја је на ниском нивоу у свим земљама Западног Балкана, али су БиХ и Црна
Гора на самом дну. Резултати истраживања за БиХ показују да се мање од 30% ОЦД слаже да органи јавне управе у своме раду документирају довољно информација да омогуће јавности испуњавање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Надаље, тек око 20% анкетираних ОЦД је констатовало да су изузеци од претпоставке јавног карактера информација које пружају органи јавне управе адекватно дефинирани
законом те да се адекватно примјењују у пракси. Нешто позитивнија су мишљења за практичне дијелове тражења информација, па се тако информације пружају у траженом формату, унутар рокова и бесплатно. Истраживање је
показало и да већини интернет страница институција у БиХ недостаје прилагођавање информација и података на начин који је разумљив грађанима. Доступне информације су тек дијелом употпуњене, ажуриране, или доступне унутар „три клика“ од почетних страница институција.

Више можете прочитати у политичком сажетку овђе.0

Стратешки оквир за реформу јавне управе

Имају ли владе Западног Балкана учинковите програме за реформу јавне управе? Да ли се реформа јавне управе сврисходно имплементира?. Постоје ли функционалне струцтуре које управљају развојем и проведбом реформи? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици! 

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје

Одговорност

Имају ли земље Западног Балкана добре законе о слободи приступа информацијама и да ли се они конзистентно примјењују? Сазнајте у овој ЊеБЕР инфографици!

Како бисте виђели инфографику у пуној величини, кликните овђе (доступно искључиво на енглеском језику).

Више о ЊеБЕР пројекту овђе.

Њестерн Балкан ПАР Монитор Репорт 2017/2018 доступан овђе  (доступно искључиво на енглеском језику).

ЊеБЕР ПАР Монитор Извјештај за БиХ 2017/2018 доступан овђе (доступно на енглеском језику), извјештај на босанском језику овдје.

Државни ПАР Монитор – Извјештај за Босну и Херцеговину

Реформа јавне управе (РЈУ) се сматра кључним предусловом свих земаља у процесу интеграција у Европску унију (ЕУ). Као комплексна и свеобухватна реформа, РЈУ у земљама Западног Балкана је строго анализирана кроз СИГМА принципе јавне управе, које је развила ОЕЦД/СИГМА и подржала Европска унија. Принципи дефинишу фунционалну управу у погледу на њену способност да пружи транспарентне, учинковите и ефикасне услуге грађанима и да подржи социо-економски развој.

У контексту великог вањског притиска за осигурање значајног напретка у проведби РЈУ, све важнији су захтјеви унутар земаља за бољом управом, како би континуирано вршили притисак на власти да проводе реформе када, као резултат процеса интеграција, престану вањски притисци и условљавање. Организације цивилног друштва, уз јединствено локално познавање функционалности управа могу предводити заговарачке активности које су усмјерене ка осигуравању боље управе. Неовисни мониторинг РЈУ и дијалози с представницима власти који су засновани на чињеницама могу бити добар начин за постизање овог циља.

На основу наведеног, ЊеБЕР пројекат је извршио први циклус мониторинга. Структуираним приступом, заснованим на чињеницама за мониторинг РЈУ, реформе се приближавају јавности, с посебним фокусом на аспекте РЈУ који су од највећег значаја организацијама цивилног друштва и јавност.
ЊеБЕР мониторинг РЈУ увелико овиси о способностима, знању и вјештинама цивилног друштва Западног Балкана. Он се надограђује на СИГМА принципе јавне управе као темеља РЈУ, док исте анализира кроз независно израђену методологију мониторинга РЈУ. Свеукупна методологија је заснована на одабиру 21 СИГМА принципа у оквиру шест кључних подручја за које се вршио
мониторинг и извјештавања кроз 23 скупна индикатора која се осврћу на различите аспекте РЈУ.

Извјештај доступан овђе.

Механизам координације – усаглашавање могућег

Зашто је БиХ потребан координациони механизам? Да ли зато што постојећи не функционира или зато што је потребно фрагментирани политички систем начинити кохерентнијим у дијелу у којем се ради о комуникацији са Бриселом? Кад се говори о координационим механизмима у БиХ, првенствено се мисли на координацију између нивоа БиХ, ентитета и Брчко дистрикта. Због специфичности теме посебно се треба осврнути на координациони механизма унутар Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ). Тренутни наратив о координационом механизму изразито је политизиран, а у јавности је створен утисак да се ради о комплицираном уставноправном питању, након чијег усвајања, у каквом год облику он био, могу постојати само добитници и губитници.

Овим документом се аргументираним и конкретним приступом жели допринијети промјени тренутног наратива о координационом механизму. Намијењен је онима који желе разумјети механизам координације и не предлаже ниједан специфичан модалитет тог механизма за Федерацију БиХ.

Mehanizam koordinacije – usaglašavanje mogućeg

Споразум о трансатлантскоме трговинском и инвестиционом партнерству: утјецаји на Босну и Херцеговину и друге потенцијалне чланице Европске уније

Да ли је ТТИП био осуђен на пропаст и прије него што је потписан? Примјетно је да унутар земаља чланица ЕУ расте незадовољство које може довести до напуштања даљних преговора и у коначници потписивања уговора. Али ми нисмо чекали да се то догоди већ смо истражили могуће утјецаје ТТИП-а на Босну и Херцеговину и потенцијалне земље чланице.

Док једни тврде је споразум логичан наставак сарадње ових двају економских блокова и да ће имати позитивне мултилатералне ефекте на свјетску економију, други пак тврде да ће од њега проfiтирати само потписнице споразума (или само једна страна), те да ће се створити дугорочни негативни ефекти на свјетску економију. Критике се упућују и у вези с начином вођења преговора, који се одвијајуиза затворених врата, што даје потицај критичарима да проблематизирају будући садржај овог споразума. У свјетлу ових дешавања поставља се питање – какве ће ефекте произвести споменути споразум на економије потенцијалних чланица Европске уније које немају право учешћа у преговорима, а чије је чланство у Унији све извјесније? Хоће ли се те државе пронаћи у ситуацији у којој се њихове економије неће моћи носити с изазовима на најразвијенијем свјетском економском тржишту или ће овај споразум имати позитивне економске ефекте на њихове економије?

Споразум о трансатлантскоме трговинском и инвестиционом партнерству: утјецаји на Босну и Херцеговину и друге потенцијалне чланице Европске уније

Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

На овогодишњем Сарајево Бусинесс Форуму, одржаном 4. и 5. маја 2016. године, потписан је кредит у износу од 760 милиона долара које ће кинеска Еџим банка уложити у енергетски сецтор у Босни и Херцеговини. Ова инвестиција није дошла ненадано, као ни позамашна делегација Кине коју су чинила 150 службеника и представника компанија из неколико провиниција.

Народна Република Кина је у 21. вијек ушла са самопоуздањем економске суперсиле, али и са осјећајем дужности да поврати изгубљену свјетску славу након такозваног „стољећа народног понижења“. Економски раст, који је у посљедњих 30 година у просјеку износио 10% годишње, као и успјешно балансирање на међународној политичкој сцени омогућили су Кини да отпочне експанзију на тржишта Сједињених Америчких Држава, Европске уније и афричких земаља. Ова експанзија ипак није без препрека. Кинеске инвестиције и компаније се, наиме, на трећим тржиштима сусрећу како с политичким отпором, тако и са снажном конкуренцијом, поготово у технолошки захтјевним секторима. Након 2008. године, када се финансијска криза из САД-а проширила у Европу и када су земље еурозоне упале у дужничке проблеме, однос према Кини и њеној економској моћи почео се мијењати. У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту, а на посљедњем састанку кинеског премијера с премијерима земаља централне и источне Европе у Букурешту (Цхина-ЦЕЕЦ Цооператион) донесене су заједничке смјернице (тзв. Буцхарест Гуиделинес) на основу којих је, међу осталим, формулисан заједнички циљ да се у наредних пет година оствари удвостручавање трговине између ове двије стране.

У овом свјетлу је отпочело и интензивирање односа између Кине и земаља централне и југоисточне Европе. Број инвестиција и обим трговинске размјене је у константном порасту. Билатерални односи су добили замах који представља увод у обнову историјског Пута свиле који је вијековима копненим и морским путем спајао Далеки исток с Европом.

Нови пут свиле”, поред инфраструктурног спајања Кине и европских земља, чиме би се временски скратио транспорт роба и опреме, за циљ има и позиционирање кинеских fiрми на европском континенту у дистрибутивном, тржишном и технолошком смислу. У овој анализи желимо да истражимо предуслове економске експанзије Кине те тренутно стање и будућност економских односа НР Кине и земља југоисточне Европе, првенствено у периоду анемичног раста у Европској унији, али и неминовног ребалансирања кинеске економије.

Нови пут свиле води преко Балкана – Кина и земље југоисточне Европе

Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Ово је прича о јачању слабијих моћи које су помогле преобразити односе између држава у трокуту Загреб-Београд-Сарајево. На подручју тога троугла данас живи петнаестак милиона људи различите етничке и конфесионалне припадности, дубоко кроз хисторију посвађаних око прошлости, који се тешко могу сложити око садржаја било које хисторијске читанке, али опет толико сличних те економски и културно међуовисних. При чему, сведено на геометријски модел, Загреб – Сарајево и Сарајево – Београд су катете, а хипотенуза тога троугла је линија Београд – Загреб. Ако бисмо за тренутак односе међу државама свели на геометријски образац, онда бисмо примјењујући Питагорину теорему дошли до закључка, дакако фигуративнога, да је збир цјелокупних односа у овоме троуглу једнак збиру односа ЗАГРЕБА и БЕОГРАДА као његове хипотенузе. Ова геометријска лекција и њезина, можда мало усиљена, примјена на регионалне односе ипак нас доводи до јединственог закључка који итекако одговара реалности – Загреб и Београд су увијек држали и још држе кључеве регионалних односа, посебно на простору који је предметом ове анализе.

Балкански троугао – Европска перспектива као Питагорина теорема

Регионална реконекција као нова парадигма

Током посљедњих двадесет година, “прави Балкан” (у овом случају, земље бивше Југославије и Албанија), са својим национализмима насталим на узору оних великих свјестких сила и погрешним идеологијама је скоро па уништио своју срж, и као такав тешко да се може придружити Европи, која је временом напредовала и развијала се на потпуно другим принципима. Постало је очито да се свеобухватна жеља за чланством у Европкој унији може остварити једино ако људи Балкана прихвате исте принципе заједништва на основу којих су грађани Француске, Њемачке и осталих земаља чланица саградили савремену ЕУ.

Да ли је Балкан заиста спреман за ову потпуно неопходну промјену? Анализа тврди да то вријеме долази, полако али сигурно, те да, што је још битније, грађани почињу разумијевати неопходност ове промјене. Штавише, овај пут је то повезивање засновано на економским интересима као идеологији новог времена или, како је угледни новинар Тим Јудах то језгровито назвао – на логици економске Југосфере. Премда у јавном дискурсу све што носи политичку и географску одредницу „југо“ још има углавном негативну конотацију, у стварности, у посљедњих десетак година дешавају се промјене које у себи имају све оне најважније састојке за један нови балкански микс.

Регионална реконекција као нова парадигма