Грађани на првом мјесту: Одржана прва ЊеБЕР регионална конференција

25-26. септембар 2018. – Прва регионална конференција „Грађани на првом мјесту: Захтјеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану“ окупила је преко 130 учесника и 60 говорника из региона Западног Балкана и Европске уније.

Ово је прва регионална конференција о реформи јавне управе (РЈУ) из угла цивилног друштва, а намјера је да се овакве конференције одржавају на двогодишњем нивоу. Њен циљ је био да обогати дијалог на тему креирања и спровођења инклузивних и транспарентних политика, које воде рачуна о потребама грађана. Програмска директорица Центра за европске политике (ЦЕП) и пројектна менаџерица ЊеБЕР пројекта, Милена Лазаревић, водећи истраживач на овом пројекту, Милош Ђинђић, представили су Први регионални извјештај ПАР Монитор – један од главних резултата компаративног истраживања о праћењу реформе јавне управе у оквиру пројекта ЊеБЕР.

Панелисти на догађају су били, између осталих, Мирјам Феран (Мyриам Ферран), директорица за стратегију и Турску у Генералном секретаријату Европске комисије за сусједску политику и проширење (ДГ НЕАР), Дики Метхорст (Дицкy Метхорст), прва секретарка Амбасаде Краљевине Холандије у Србији, Грегор Вирант, бивши министар јавне управе Словеније, Хеики Лот (Хеики Лоот) државни секретар у Влади Естоније, Мајлинда Брегу, истакнута албанска политичарка и сљедећа генерална секретарка Регионалног савјета за сарадњу (РЦЦ). Они су истакли значај регионалне сарадње и конструктивног дијалога између цивилног друштва и државе у путу земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ.

Издвајамо са конференције

Кроз ЊеБЕР пројекат цивилно друштво је, према ријечима Милене Лазаревић, показало да није екстерна пријетња за државну управу, већ да може да буде конструктиван партнер. „Пројекат ЊеБЕР гради мост и повјерење између организација цивилног друштва, које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боље употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота“, рекла је Мирјам Феран на конференцији.

Европска унија је реформу јавне управе уврстила међу реформе од кључног значаја које доприносе преображају друштва и државе. Говорећи о томе, бивши словеначки министар Вирант нагласио је да ЕУ има све веће захтјеве за нове чланице када се ради о реформи државне управе. Због утицаја јавне управе на свакодневни живот грађана, битно је да они буду у фокусу њене реформе. „Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду одговорнији, ако не буду боље извјештавали“, истакла је Лазаревић.

Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцјењивала наш успјех или неуспјех у реформама, јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примјењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука. „С друге стране, чланство у ЕУ не обезбјеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ“, рекла је Лазаревић.

Поред тога, све државе Западног Балкана имају обавезу да реформишу своје јавне управе на путу ка чланству у ЕУ, што пружа велики потенцијал за размјену искуства и заједничко учење и напредак региона. „Регионална сарадња није замјена за чланство у ЕУ, али да ће, ако регион не буде боље сарађивао на свим пољима, пут у ЕУ бити тежи и дужи“, напоменула је Мајлинда Брегу.

Естонски државни секретар Хеики Лот подијелио је са присутнима добар примјер реформе јавне управе у својој држави. „Кључ успјешне реформе јавне управе лежи у квалитетним људима на кључним позицијама, њиховој независности и способности да воде реформе, плус употреба нових технологија“, рекао је Лот.

Прва секретарка холандске амбасаде у Београду Дики Метхорст такође је нагласила да, иако европски званичници знају добре стране проширења Уније на Западни Балкан, у то је тешко убиједити грађане ЕУ. „Зато је важан ЊеБЕР“, нагласила је Метхорст. „ЊеБЕР мјери напредак у реформи јавне управе на Западном Балкану кроз индивидуално развијене индикаторе, омогуц́авајуц́и тако детаљан наџор над тим колико су земље напредовале на путу ка чланству у ЕУ“, рекла је она.

Посебан дио конференције посвећен је пројектима праћења реформе јавне управе од стране локалних организација цивилног друштва, грантиста малих ЊеБЕР грантова. Грантови су дођељени како би домаће организације на локалном нивоу и медији, који наџиру и прате рад власти, имали прилику да учествују у локалним питањима реформе јавне управе.

Конференција је закључена ријечима Милоша Ђинђића и Симониде Кацарске, директорице Института за европску политику (ЕПИ). Кацарска је упозорила да се земље региона и даље суочавају са изазовом када је у питању укључивање институционалних актера у процес реформе јавне управе, поред министарстава за државну управу. „Политика је важна, али су потребна системска рјешења“, нагласила је Кацарска. Они су закључили да се ЊеБЕР не завршава овом конференцијом и да ц́е цивилно друштво Западног Балкана наставити да захтјева бољу и ефикаснију јавну управу, прилагођену потребама грађана.

Прва ЊеБЕР конференција је завршна конференција трогодишњег пројекта који спроводи Тхинк фор Еуропе (ТЕН) мрежа, у сарадњи са Еуропеан Полицy Центре (ЕПЦ) из Брисела. Пројекат финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија.  Више информација о ЊеБЕР-у те више слика са конференције можете пронаћи на: http://www.par-monitor.org/

“Еуропска унија и Западни Балкан: кретање истим путем или разилажење?“

Вањскополитичка иницијатива БХ, у сарадњи са Аустријско-француским центром за зближавање у Еуропи (ЦФА/ÖФЗ, Беч), Међународним центром за еуропску обуку (Центре интернатионал де форматион еуропéенне – ЦИФЕ, Ница/Берлин), уз подршку и у сурадњи са Отвореним регионалним фондом за Југоисточну Еуропу – Промоцију ЕУ интерграција (Њемачко подузеће за међународну пословну сурадњу (Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит – ГИЗ), Француског института за међународне односе (ИФРИ, Парис), Института за међународне односе (ИАИ, Рим), Њемачког института за међународне и сигурносне послове (СЊП, Брисел) и Еуропском Комисијом (Програм Ерасмус +) је организовала 28.09.2018. године конференцију под називом: “Еуропска унија и Западни Балкан: кретање истим путем или разилажење?, која се одржала у склопу аустријског предсједавања над Вијећем Еуропске уније.

Након што неколико година није био у самој жижи интересовања, чини се да се Западни Балкан поново враћа на дневни ред Еуропске уније. Нова Стратегија проширења, која је објављена у фебруару 2018. као и Самит ЕУ-Западни Балкан који је одржан у Софији у мају 2018., петнаест година након Солунске Декларације, условно илустрирају нови импулс који је ЕУ дала политици проширења. Та нова динамика се надограђује на четири године Берлинског процеса. Након Берлина, Беча, Париза и Трста, нови Самит о Западном Балкану је одржан у Лондону у јулу 2018. Што је до сад био свеукупни допринос Берлинског процеса те какву врсту подршке он може пружити у будућности? Да ли овај нови импулс указује на увјерљивије перспективе проширења за земље у региону? У региону, напредак је, у најбољем случају, још климав, нарочито кад је у питању демокрација, владавина права, добро управљање, економски развој и добри односи са сусједима. Слабости у овим подручјима су и даље присутне успркос превладавајућој преданости процесу приступања ЕУ коју је изјавила већина политичких странака у региону. Ти проблеми не нестају ни након приступања ЕУ, као што се може виђети на примјерима држава чланица и њиховим односима са њиховим сусједима.

Цијела Еуропа али и ова регија имају своје изазове и много је задатака који се требају испунити, рекао је на почетку свој излагања Мартин Паммер, велепосланик Републике Аустрије у БиХ, земље која предсједава Вијећем ЕУ. Али и додао да ипак сматра како се може направити нужни искорак у интересу грађана. У том контексту позвао је политичаре да уочи опћих избора у листопаду користе мање националистичку реторику, а да више разговарају о реформама.

Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БиХ је нагласила да је нужно поновно реафирмирати улазак земаља западног Балкана у ЕУ, јер у раздобљу када ЕУ очекује унутарња реформа, Бреџит и избори за Еуропски парламент од пресудног је значаја одржати на агенди тему проширења као нешто што је релевантно и кредибилно. У БиХ нема довољно политичке свијести да је потребно квалитетно одговорити на додатна питања из Упитника Еуропске комисије без чега нема ни мишљења Комисије, а камоли кандидатског статуса за БиХ, рекла је Рамић-Месиховић.

Када је питању регионална сарадња, Симонида Кацарска, директорица Института за еуропске политике из Скопља, посебно је подцртала нужност сурадње и трговинске повезаности која треба свим грађанима западног Балкана.

Учесници конференцији су били представници дипломатског кора у БиХ, Делегације ЕУ у БиХ, Дирекције за Еуропске интеграције БиХ те представници институција БиХ, академске заједнице и невладиних организација. Сложили су се да је ова конференција одлична прилика за представнике регије и ЕУ да расправљају о томе да ли регионална сарадња земљама Западног Балкана треба или је то само услов за еуропске интеграције. И даље се потреба владавине права и континуитета у доношењу и имплементацији законских рјешења издваја као најважније за економски развој земаља регије.

"Europska unija i Zapadni Balkan: kretanje istim putem ili razilaženje?“

Западни Балкан 2030 – визије, жеље, реалности…

Давор Вулетић, предсједник Скупштине ВПИ БХ био је панелиста на регионалној економској конференцији у Београду – Западни Балкан 2030, визије, жеље, реалности.

Овом приликом, истакао је да економије ЗБ већ добрим дијелом јесу дио економије ЕУ због ширења правног оквира ЕУ на ЗБ који утиче и на модалитете економског развоја региона попут техничких стандарда, конкуренцијског и права државних помоћи. ЕУ интеграције јесу основни правац кретања региона а трговина с ЕУ доминантна, али не треба искључивати потенцијале развоја економских односа и интензивније пословне сарадње с Кином, Русијом и Турском.

Развој транспортне и енергетске инфраструктуре до 2030 би могао имати кључну улогу у економском развоју региона уз паметно инвестирање у истраживања и образовање. На сличан начин размишљају и државе чланице ЕУ. Визија ЗБ до 2030 је пуно чланство у ЕУ но у економском смислу ЗБ би ипак могао остати периферија ЕУ због ниске конкурентности у односу на развијеније чланице.

На Конференцији су учествовали представници политичког живота, регионалних иницијатива, међународних организација, фирми из Њемачке и региона те организација цивилног друштва.

Анализа: “Утјецаји Споразума о стабилизацији и придруживању те ЦЕФТА2006 на процес еуропских интеграција земаља ЗБ6 и на регионалну сурадњу: Постигнућа и пут напријед.”

Вањскополитичка иницијатива БХ је 10.09.2018. године организирала представљање регионалне анализе “Утјецаји Споразума о стабилизацији и придруживању те ЦЕФТА2006 на процес еуропских интеграција земаља ЗБ6 и на регионалну сурадњу: Постигнућа и пут напријед.”

Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ представила је налазе истраживања за Босну и Херцеговину и земље у региону те нагласила да се извјештај састоји од два дијела и написан је на 460 страница. Први дио односи се на анализу ефеката ССП-а за Македонију, Албанију и Србију, док други дио доноси анализу ефеката ЦЕФТА-е за свих шест земаља.

Предсједник Скупштине Вањскополитичке иницијативе БХ Давор Вулетић је напоменуо да у БиХ велики изазов представља политичка ситуација, а иако су и друге земље регије имале политички турбулентна времена оне су имале и дружи период стабилизације, док је у БиХ присутан континуирани процес политичке дестабилизације што утиче на рад институција и формирање правног оквира за боље функционирање БиХ унутар ЦЕФТА-е.

У изради студије су, уз Вањскополитичку иницијативу БХ учествовали су и Европски покрет у Србији, који је био координатор цијелог пројекта, Европски покрет из Црне Горе, приштински Институт Риинвест, Институт за међународне студије из Албаније и Институт за еуропске политике из Скопља.

Представљање анализе организирано је у оквиру пројекта Ефекти инструмената процеса стабилизације и придруживања на интеграције држава Западног Балкана и регионалну сарадњу, уз финансијску подршку Амбасаде Савезне Републике Њемачке у Србији и Фондације Институт за отворено друштво.

Analiza: "Utjecaji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju te CEFTA2006 na proces europskih integracija zemalja ZB6 i na regionalnu suradnju: Postignuća i put naprijed."

Анализа: „Европска (ре) конекција Балкана – потрага за новим модалитетима сарадње“

Вањскополитичка иницијатива БХ је у сарадњи са Фриедрицх-Еберт-Стифтунг и Вањскотрговинском комором БиХ, 25.06.2018. године организовала представљање анализе „Европска (ре) конекција Балкана – потрага за новим модалитетима сарадње“ аутора Игора Косића. Циљ ове анализе је скретање пажње кључних заинтересованих страна и јавности на значај регионалне сарадње шест земаља Западног Балкана, на досадашња постигнућа, и какви изазови и препреке стоје у процесу европских интеграција. Анализу ЦЕФТА-е као платформе за регионалне трговинске интеграције из перспективе Босне и Херцеговине, слиједило је представљање новог Регионалног економског простора и Вишегодишњег акционог план за то подручје.

Нове иницијативе и потицаји из ЕУ представљају нове прилике да се у средиште интереса врате структуралне социо-економске реформе те анализирају обавезе из вишегодишњег Акцијског плана за регионални економски простор у области трговине, инвестиција, мобилности и дигиталних интеграција, рекао је аутор анализе, Игор Косић.

Учесници панела, Аднан Муминовић, економски савјетник у Уреду Специјалног представника ЕУ, Амила Шехић, представница Вањскотрговинске коморе БиХ, Ођел за макроекономију и Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ, у свом обраћању су се фокусирали на искуства и предуслове за бољу регионалну сарадњу те нагласили да би уклањање нецаринских баријера повећало потенцијал раста БиХ и регије.

Присутнима се обратио и потпредсједник Вањскотрговинске коморе БиХ, Бруно Бојић те истакао да је рад на европским пројектима важан како би се привредна друштва што боље повезала, али и да Босна и Херцеговина са земљама Балкана има вањскотрговински промет виши од 70 посто.

Evropska (re)konekcija Balkana

Поруке са Западног Балкана: Владавина права срж европских интеграција

Приједлог практичне политике који садржи 12 препорука за оживљавање процеса проширења Европске уније представљен је 21. јуна у Београду, на међународној конференцији „Поруке са Западног Балкана“. Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ представила је налазе истраживања за Босну и Херцеговину и осврнула се на тренутни процес европских интеграција у држави и региону.

Потпредседник ЕПуС Владимир Међак рекао је, представљајући препоруке, да се студија базира на двије основне премисе – да у ЕУ постоји жеља да се прошири и да у земљама Западног Балкана постоји воља да се обави реформски процес којим би биле испуњене претпоставке за улазак у ЕУ.

„Суштина проблема је што постојећи оквир није добар. Начин на који се сада воде преговори је од једног опен-ендед процеса постао невер-ендинг процес и то је нешто што јасно мора да се каже“, казао је Међак.

Амбасадор Њемачке у Србији Аксел Дитман изразио је задовољство што је амбасада имала прилику да подржи пројекат у оквиру којег је представљено 12 препорука те је поручио: „Наше двије кључне поруке су да остајемо посвећени еуроинтеграцијама региона заснованих на принципу заслуга, као и да су у срцу процеса приступања унутрашње реформе у земљама кандидатима, а нарочито владавина права.“

Представници шест организација цивилног друштва из региона представили су, у оквиру два панела конференције, студију о ефектима Споразума о слободној трговини у централној и источној Европи (ЦЕФТА) и Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) на процес реформи у земљама Западног Балканастудију о ефектима Споразума о слободној трговини у централној и источној Европи (ЦЕФТА) и Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) на процес реформи у земљама Западног Балкана.

У изради студије су, уз Европски покрет у Србији који је био координатор целог пројекта, учествовали стручњаци из региона из Европског покрета из Црне Горе,Вањскополитичке иницијативе БХ из Сарајева, приштинског Института Риинвест, Албанског института за међународне студије и Института за европске политике из Скопља.

Међународна конференција организована је у оквиру пројекта Ефекти инструмената процеса стабилизације и придруживања на интеграције држава Западног Балкана и регионалну сарадњу, уз финансијску подршку Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији и Фондације Институт за отворено друштво.

Посљедице замрзнутих конфликата за регионалну стабилност западног Балкана

Вањскополитичка иницијатива БХ доноси осврт на тренутне билатералне и мултилатералне односе на западном Балкану у сусрет предстојећих састанака званичника те нове стратегије проширења ЕУ.

Шта значе „замрзнути конфликти“ и „Балканизација“ на Балкану, а шта у ЕУ?

Repercussions of frozen conflicts for regional stability in the Western Balkans

Позив за пријаве: Фокус група у оквиру WeBER пројекта

Вањскополитичка иницијатива БХ, у оквиру пројекта  „Унапређење капацитета цивилног друштва Западног Балкана за мониторинг јавне управе“ – WeBER организује фокус групу с кандидатима који су се пријављивали на јавне позиве за запошљавање у институцијама БиХ (на државном нивоу) у посљедње двије године.

Молимо све заинтересоване кандидате да се пријаве на info@vpi.ba те да пошаљу контакт информације (емаил и број телефона), позицију и институцију у којој су конкурисали за радно мјесто.

Фокус група ће се одржати у просторијама ВПИ БХ током мјесеца маjа.

Број учесника у фокус групи је ограничен, те сви појединци који желе да учествују у фокусној групи морају се претходно пријавити. Детаљне логистичке информације ће бити прослијеђене пријављеним кандидатима.

За сва додатна питања можете нас контактирати.

Промоција владавине права на западном Балкану: Колико је БиХ спремна за отварање преговарачких поглавља?

Вањскополитичка иницијатива БХ организовала је у Сарајеву, 29.03.2018. панел дискусију на тему „Промоција владавине права на западном Балкану: Колико је БиХ спремна за отварање преговарачких поглавља?“ у оквиру регионалног пројекта којег имплементира у склопу Think for Europe мреже „Мјерила ЕУ реформи-колико учинковито?BENCHER“.

Учеснице панел дискусије, Неџма Џанановић-Мирашчија, доцентица Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, Инела Хаџимешић, Иницијатива за мониторинг ЕУ интеграција и Лејла Рамић-Месиховић, директорица Вањскополитичке иницијативе БХ нагласиле су значај кредибилнијих реформских процеса у области владавине права како би БиХ могла напредовати у процесу ЕУ интеграција.

Лејла Рамић-Месиховић је представила главне назале анализе за БиХ која је рађена у оквиру пројекта назива чији назив индицира да ће наредни кораки у процесу интеграција државе довести до „падања маски“ те да ће морати доћи до веће одговорности надлежних инстуција. Учеснице панела су се сложиле да је учешће цивилног друштва и стручне заједнице неопходно како би се отворио дискурс о овим темама и вршио притисак и мониторинг рада институција те да се реформе не могу радити само декларативно.

Осврћући се на регионални апект пројекта, наглашено је да проблеми БиХ нису једниствени те да их дијеле већина земаља региона, стога је битно да приступ међународне заједнице и Европске уније у постављању мјерила и смјерница за условљавање узме у обзир те околности како би био што учинковитији.

Догађају су приствовали представници институција, политичких странака, невладине зајединце и међународних институција те је током дискусије наглашен значај заједничког ђеловања свих актера у подржавању реформских процеса.

Пројекат је реализован уз финансијку подршку European Fund for the Western Balkans и Open Society Fund.

Конкретизација процеса еуропских интеграција: Маске ће падати (Бенчкмаркс у Босни и Херцеговини) (dostupna na latinici)

Regional-Analasis-edit-21.12-2.pdf Reforming from the Bench-Marking Offside (регионална анализа – доступна на енглеском језику)

Zagovaranje i promocija vladavine prava na zapadnom Balkanu: Koliko je BiH spremna za otvaranje pregovarackih poglavlja?

Реформа јавне управе у БиХ: Cеминар за представнике ДРГ у оквиру WeBER пројекта

Вањскополитичка иницијатива БХ, у сарадњи са СИГМА/ОЕЦД је организовала једнодневни семинар за представнике Државне радне групе у оквиру WeBER пројекта како би представила резултате мониторинга реформе јавне управе у Босни и Херцеговини које је израдила СИГМА те прве резултате мониторинга WeBER пројекта.

Догађају су присуствовали представници организација цивилног друштва из БиХ који чини Државну радну групу за мониторинг реформе јавне управе на локалном нивоу те представници организација које спроводе грантове у оквиру WeBER пројекта. Кло Бергер, шефица Секције операција за правосуђе, унутарње послове и реформу јавне управе из Делегације ЕУ у БиХ је поздравила учеснике и истакла важност укључивала цивилног друштва у процес реформи.

Примож Вехар, Браjaн Фин и Мариан Лемке, стручњаци СИГМЕ су представили главне резултате и препоруке за БиХ из Извјештаја за 2017. годину из области Управљања јавним финансијама, израде и координације политика, државне службе и управљања људским ресурсима, одговорности и пружања услуга те јавних набавки. Анида Шабановић, истраживачица на WeBER пројекту је представиле прве резултате мониторинга. Такође, представници ЊеБЕР платформе у БиХ, Транспаренцy Интернатионал у БиХ и Центар за истраживачко новинарство као и добитници малих грантова у оквиру WeBER пројекта за мониторинг реформе јавне управе на локалном нивоу су представили налазе својих пројеката. Ведрана Фалаџић и Анета Раић из Уреда координатора за реформу јавне управе у БиХ су представиле наредне активности ове институције у провођењу реформи те припрема за нови Стратешки оквир.

Predstavljanje SIGMA/OECD i WeBER monitoring izvjestaja