Проактивна транспарентност и право на приступ информацијама: двије стране истог новчића

Друштва која називамо демократским друштвима замишљамо као окружење у којима власт ради за добробит својих грађана и у сурадњи са њима. Једна од вриједности демократског уређења неке државе је транспарентност рада њених управних структура, као и поштивање неотуђивих права њених грађана. Проактивна транспарентности те слобода приступа информацијама, су основни начини директне комуникације између државе и њених грађана.

Када говоримо о Босни и Херцеговини (БиХ), земљи која је, декларативно, демократска држава, још је далеко од идеала кад су у питању ова два аспекта демокрације. Дијелом њена затвореност долази и од повијесног наслијеђа из доба комунизма, гђе није било уобичајено да се власт правда јавности и оправдава своје поступке и начин рада. Међутим, за ову неовисну државу која тежи ка чланству у Еуропској унији и Еуроатлантским интеграцијама, потребно је промијенити ову парадигму начина комуникације између државе и њених грађана. Како би се изградило повјерење грађана у управу, она мора бити транспарентна, њен рад мора бити видљив и разумљив грађанима, јер се тиме смањује могућност корупције и злоупотребе власти, те омогућује грађанима да узму актвно учешће у доношењу одлука. Но, још је увијек прерано говорити о постојању конзистетнтне проактивне транспарентности у БиХ.

Према истраживањима ЊеБЕР пројекта, перцепција цивилног друштва о квалитету законодавства и пракси приступа информацијама од јавног значаја је на ниском нивоу у свим земљама Западног Балкана, али су БиХ и Црна
Гора на самом дну. Резултати истраживања за БиХ показују да се мање од 30% ОЦД слаже да органи јавне управе у своме раду документирају довољно информација да омогуће јавности испуњавање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Надаље, тек око 20% анкетираних ОЦД је констатовало да су изузеци од претпоставке јавног карактера информација које пружају органи јавне управе адекватно дефинирани
законом те да се адекватно примјењују у пракси. Нешто позитивнија су мишљења за практичне дијелове тражења информација, па се тако информације пружају у траженом формату, унутар рокова и бесплатно. Истраживање је
показало и да већини интернет страница институција у БиХ недостаје прилагођавање информација и података на начин који је разумљив грађанима. Доступне информације су тек дијелом употпуњене, ажуриране, или доступне унутар „три клика“ од почетних страница институција.

Више можете прочитати у политичком сажетку овђе.0