Грађани на првом мјесту: Одржана прва ЊеБЕР регионална конференција

25-26. септембар 2018. – Прва регионална конференција „Грађани на првом мјесту: Захтјеви цивилног друштва за бољу управу на Западном Балкану“ окупила је преко 130 учесника и 60 говорника из региона Западног Балкана и Европске уније.

Ово је прва регионална конференција о реформи јавне управе (РЈУ) из угла цивилног друштва, а намјера је да се овакве конференције одржавају на двогодишњем нивоу. Њен циљ је био да обогати дијалог на тему креирања и спровођења инклузивних и транспарентних политика, које воде рачуна о потребама грађана. Програмска директорица Центра за европске политике (ЦЕП) и пројектна менаџерица ЊеБЕР пројекта, Милена Лазаревић, водећи истраживач на овом пројекту, Милош Ђинђић, представили су Први регионални извјештај ПАР Монитор – један од главних резултата компаративног истраживања о праћењу реформе јавне управе у оквиру пројекта ЊеБЕР.

Панелисти на догађају су били, између осталих, Мирјам Феран (Мyриам Ферран), директорица за стратегију и Турску у Генералном секретаријату Европске комисије за сусједску политику и проширење (ДГ НЕАР), Дики Метхорст (Дицкy Метхорст), прва секретарка Амбасаде Краљевине Холандије у Србији, Грегор Вирант, бивши министар јавне управе Словеније, Хеики Лот (Хеики Лоот) државни секретар у Влади Естоније, Мајлинда Брегу, истакнута албанска политичарка и сљедећа генерална секретарка Регионалног савјета за сарадњу (РЦЦ). Они су истакли значај регионалне сарадње и конструктивног дијалога између цивилног друштва и државе у путу земаља Западног Балкана ка чланству у ЕУ.

Издвајамо са конференције

Кроз ЊеБЕР пројекат цивилно друштво је, према ријечима Милене Лазаревић, показало да није екстерна пријетња за државну управу, већ да може да буде конструктиван партнер. „Пројекат ЊеБЕР гради мост и повјерење између организација цивилног друштва, које представљају грађане земаља Западног Балкана и влада у циљу бољих услуга за грађане, боље употребе новца пореских обвезника и бољег квалитета свакодневног живота“, рекла је Мирјам Феран на конференцији.

Европска унија је реформу јавне управе уврстила међу реформе од кључног значаја које доприносе преображају друштва и државе. Говорећи о томе, бивши словеначки министар Вирант нагласио је да ЕУ има све веће захтјеве за нове чланице када се ради о реформи државне управе. Због утицаја јавне управе на свакодневни живот грађана, битно је да они буду у фокусу њене реформе. „Сматрамо да је неопходно да министри, политичари, држава, чују ове поруке јер се указује на ствари због којих, уколико се не поправе, можемо имати озбиљне проблеме, не само у функционисању као државе чланице ЕУ, него ће грађани казнити те исте политичаре ако не буду одговорнији, ако не буду боље извјештавали“, истакла је Лазаревић.

Она је рекла и да је једна од најзначајнијих порука скупа да ЕУ неће више бројати законе и стратегије када буде оцјењивала наш успјех или неуспјех у реформама, јер је јасно да све зависи од тога како се прописи примјењују, док је у области реформе јавне управе важно како се услуге пружају грађанима, колико је држава транспарентна, колико укључује јавност у доношење одлука. „С друге стране, чланство у ЕУ не обезбјеђује да ће држава функционисати савршено и зато цивилно друштво треба да буде покретачка снага за наставак реформи и након што уђемо у ЕУ“, рекла је Лазаревић.

Поред тога, све државе Западног Балкана имају обавезу да реформишу своје јавне управе на путу ка чланству у ЕУ, што пружа велики потенцијал за размјену искуства и заједничко учење и напредак региона. „Регионална сарадња није замјена за чланство у ЕУ, али да ће, ако регион не буде боље сарађивао на свим пољима, пут у ЕУ бити тежи и дужи“, напоменула је Мајлинда Брегу.

Естонски државни секретар Хеики Лот подијелио је са присутнима добар примјер реформе јавне управе у својој држави. „Кључ успјешне реформе јавне управе лежи у квалитетним људима на кључним позицијама, њиховој независности и способности да воде реформе, плус употреба нових технологија“, рекао је Лот.

Прва секретарка холандске амбасаде у Београду Дики Метхорст такође је нагласила да, иако европски званичници знају добре стране проширења Уније на Западни Балкан, у то је тешко убиједити грађане ЕУ. „Зато је важан ЊеБЕР“, нагласила је Метхорст. „ЊеБЕР мјери напредак у реформи јавне управе на Западном Балкану кроз индивидуално развијене индикаторе, омогуц́авајуц́и тако детаљан наџор над тим колико су земље напредовале на путу ка чланству у ЕУ“, рекла је она.

Посебан дио конференције посвећен је пројектима праћења реформе јавне управе од стране локалних организација цивилног друштва, грантиста малих ЊеБЕР грантова. Грантови су дођељени како би домаће организације на локалном нивоу и медији, који наџиру и прате рад власти, имали прилику да учествују у локалним питањима реформе јавне управе.

Конференција је закључена ријечима Милоша Ђинђића и Симониде Кацарске, директорице Института за европску политику (ЕПИ). Кацарска је упозорила да се земље региона и даље суочавају са изазовом када је у питању укључивање институционалних актера у процес реформе јавне управе, поред министарстава за државну управу. „Политика је важна, али су потребна системска рјешења“, нагласила је Кацарска. Они су закључили да се ЊеБЕР не завршава овом конференцијом и да ц́е цивилно друштво Западног Балкана наставити да захтјева бољу и ефикаснију јавну управу, прилагођену потребама грађана.

Прва ЊеБЕР конференција је завршна конференција трогодишњег пројекта који спроводи Тхинк фор Еуропе (ТЕН) мрежа, у сарадњи са Еуропеан Полицy Центре (ЕПЦ) из Брисела. Пројекат финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија.  Више информација о ЊеБЕР-у те више слика са конференције можете пронаћи на: http://www.par-monitor.org/