Građani na prvom mjestu: Održana prva WeBER regionalna konferencija

25-26. septembar 2018. – Prva regionalna konferencija „Građani na prvom mjestu: Zahtjevi civilnog društva za bolju upravu na Zapadnom Balkanu“ okupila je preko 130 učesnika i 60 govornika iz regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Ovo je prva regionalna konferencija o reformi javne uprave (RJU) iz ugla civilnog društva, a namjera je da se ovakve konferencije održavaju na dvogodišnjem nivou. Njen cilj je bio da obogati dijalog na temu kreiranja i sprovođenja inkluzivnih i transparentnih politika, koje vode računa o potrebama građana. Programska direktorica Centra za evropske politike (CEP) i projektna menadžerica WeBER projekta, Milena Lazarević, vodeći istraživač na ovom projektu, Miloš Đinđić, predstavili su Prvi regionalni izvještaj PAR Monitor – jedan od glavnih rezultata komparativnog istraživanja o praćenju reforme javne uprave u okviru projekta WeBER.

Panelisti na događaju su bili, između ostalih, Mirjam Feran (Myriam Ferran), direktorica za strategiju i Tursku u Generalnom sekretarijatu Evropske komisije za susjedsku politiku i proširenje (DG NEAR), Diki Methorst (Dicky Methorst), prva sekretarka Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, Gregor Virant, bivši ministar javne uprave Slovenije, Heiki Lot (Heiki Loot) državni sekretar u Vladi Estonije, Majlinda Bregu, istaknuta albanska političarka i sljedeća generalna sekretarka Regionalnog savjeta za saradnju (RCC). Oni su istakli značaj regionalne saradnje i konstruktivnog dijaloga između civilnog društva i države u putu zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

Izdvajamo sa konferencije

Kroz WeBER projekat civilno društvo je, prema riječima Milene Lazarević, pokazalo da nije eksterna prijetnja za državnu upravu, već da može da bude konstruktivan partner. „Projekat WeBER gradi most i povjerenje između organizacija civilnog društva, koje predstavljaju građane zemalja Zapadnog Balkana i vlada u cilju boljih usluga za građane, bolje upotrebe novca poreskih obveznika i boljeg kvaliteta svakodnevnog života“, rekla je Mirjam Feran na konferenciji.

Evropska unija je reformu javne uprave uvrstila među reforme od ključnog značaja koje doprinose preobražaju društva i države. Govoreći o tome, bivši slovenački ministar Virant naglasio je da EU ima sve veće zahtjeve za nove članice kada se radi o reformi državne uprave. Zbog uticaja javne uprave na svakodnevni život građana, bitno je da oni budu u fokusu njene reforme. „Smatramo da je neophodno da ministri, političari, država, čuju ove poruke jer se ukazuje na stvari zbog kojih, ukoliko se ne poprave, možemo imati ozbiljne probleme, ne samo u funkcionisanju kao države članice EU, nego će građani kazniti te iste političare ako ne budu odgovorniji, ako ne budu bolje izvještavali“, istakla je Lazarević.

Ona je rekla i da je jedna od najznačajnijih poruka skupa da EU neće više brojati zakone i strategije kada bude ocjenjivala naš uspjeh ili neuspjeh u reformama, jer je jasno da sve zavisi od toga kako se propisi primjenjuju, dok je u oblasti reforme javne uprave važno kako se usluge pružaju građanima, koliko je država transparentna, koliko uključuje javnost u donošenje odluka. „S druge strane, članstvo u EU ne obezbjeđuje da će država funkcionisati savršeno i zato civilno društvo treba da bude pokretačka snaga za nastavak reformi i nakon što uđemo u EU“, rekla je Lazarević.

Pored toga, sve države Zapadnog Balkana imaju obavezu da reformišu svoje javne uprave na putu ka članstvu u EU, što pruža veliki potencijal za razmjenu iskustva i zajedničko učenje i napredak regiona. „Regionalna saradnja nije zamjena za članstvo u EU, ali da će, ako region ne bude bolje sarađivao na svim poljima, put u EU biti teži i duži“, napomenula je Majlinda Bregu.

Estonski državni sekretar Heiki Lot podijelio je sa prisutnima dobar primjer reforme javne uprave u svojoj državi. „Ključ uspješne reforme javne uprave leži u kvalitetnim ljudima na ključnim pozicijama, njihovoj nezavisnosti i sposobnosti da vode reforme, plus upotreba novih tehnologija“, rekao je Lot.

Prva sekretarka holandske ambasade u Beogradu Diki Methorst takođe je naglasila da, iako evropski zvaničnici znaju dobre strane proširenja Unije na Zapadni Balkan, u to je teško ubijediti građane EU. „Zato je važan WeBER“, naglasila je Methorst. „WeBER mjeri napredak u reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu kroz individualno razvijene indikatore, omogućavajući tako detaljan nadzor nad tim koliko su zemlje napredovale na putu ka članstvu u EU“, rekla je ona.

Poseban dio konferencije posvećen je projektima praćenja reforme javne uprave od strane lokalnih organizacija civilnog društva, grantista malih WeBER grantova. Grantovi su dodjeljeni kako bi domaće organizacije na lokalnom nivou i mediji, koji nadziru i prate rad vlasti, imali priliku da učestvuju u lokalnim pitanjima reforme javne uprave.

Konferencija je zaključena riječima Miloša Đinđića i Simonide Kacarske, direktorice Instituta za evropsku politiku (EPI). Kacarska je upozorila da se zemlje regiona i dalje suočavaju sa izazovom kada je u pitanju uključivanje institucionalnih aktera u proces reforme javne uprave, pored ministarstava za državnu upravu. „Politika je važna, ali su potrebna sistemska rješenja“, naglasila je Kacarska. Oni su zaključili da se WeBER ne završava ovom konferencijom i da će civilno društvo Zapadnog Balkana nastaviti da zahtjeva bolju i efikasniju javnu upravu, prilagođenu potrebama građana.

Prva WeBER konferencija je završna konferencija trogodišnjeg projekta koji sprovodi Think for Europe (TEN) mreža, u saradnji sa European Policy Centre (EPC) iz Brisela. Projekat finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija.  Više informacija o WeBER-u te više slika sa konferencije možete pronaći na: www.par-monitor.org